Biznis

UZROK ILI POSLEDICA: Ekonomisti otkrili neverovatnu vezu video igrica i nezaposlenosti!

Da li je igranje igrica uzrok ili posledica nezaposlenosti?

Objavljeno: 31.03.2017. 14:33h
Foto: Ilustracija: Video igrice; Autor: Profimedia
Industrija video igrica imala ostvarila je zaradu od 100 milijardi dolara u 2016. godini, što je čini jednom od najvećih tržišta u industriji zabave. Igrice su sveprisutne i variraju od aplikacija za mobilne telefone koje ubijaju vreme do impresivnih svetova fantazije u kojima se igrači izgube danima ili nedeljama. Sve veći broj igrača ove vrste zabave postaje zabrinjavajući.

Četvorica ekonomista, Mark Aguiar, Mark Bils, Kervin Čarls and Erik Hrst, 2016. godine objavila su rad u kom tvrde da visoko kvalitetne igre doprinose padu zaposlenih mladih ljudi, pogotovo muškaraca. Kada se u obzir uzme socijalna i ekonomska važnost ranog odraslog doba, ovaj trend mogao bi znatno da naškodi. Ali da li video igrice stvarno utiču na mlade da batale sve drugo?
 


Kako ovi ekonomisti tvrde, zaposlenost među muškarcima bez fakultetskog obrazovanja koji imaju između 20 i 30 godina pala je za 10 odsto - od 82 na 72 odsto. Ti muškarci često žive sa roditeljima i ne žene se u istoj meri kao njihovi vršnjaci. Ali zato igraju igrice i to 75 odsto svog slobodnog vremena. 
 
S vremenom su igrice postale grafički i narativno kompleksnije, društvenije i, u poređenju sa svim skupocenostima, povoljnije. Nije ništa neobično što zadovoljstvo koje one pružaju sprečava ljude da jure karijeru onako kako bi inače (ako bi uopšte to i činili).

S početkom 21. veka tržište igrica je napredovalo, ali opcije na tržištu rada za mlade su se pogoršavale. Plaćena satnica, prilagođena inflaciji, nije se menjala za fakultetski obrazovane od devedestih godina dok je plata za one sa srednjom školom smanjena. Porastao je broj nezaposlenih u obe kategorije tako da je čak 2014. godine 11 odsto mladih bilo bez posla, dok je 2004. taj broj iznosio 9 odsto, a 1994. godine 8 odsto. Broj ljudi sa diplomom koji rade na poslovima gde ona nije neophodna porastao je za 15 odsto od prethodne decenije - sa 30 na 45 odsto.

Reuters, Ilustracija

I finansijska kriza i recesija najgore su pale na mlade ljude koji usled nemogućnost da nađu dobar (ili bilo kakav) posao pa svoje vreme "ubijaju" igranjem igrica. Samim tim, igrice su pre posledica drugih ekonomskih boljki nego uzrok.

Igrice će postajati sve bolje, a broj nezaposlenih mladih ljudi koji ih igraju će se isto tako povećati. Možda to i nije najgora stvar jer su mnoge video igrice i društvene i predstavljaju i zdraviji način provođenja vremena od nekih drugih spoljašnjih aktivnosti. Ako tržište rada nije dovoljno jako da mlade odvuče od igrica, onda se moramo zapitati šta nam je činiti da mladima pružimo dobre uslove za zaposlenje.

 

(Economist)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija: Video igrice; Autor: ProfimediaSvet

ROK OD 60 DANA ZA DOGOVOR: Katar podneo žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji

Ilustracija: Video igrice; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK OTKRIVA Za slavu imena i spas grešne duše: Zašto srpski političari masovno grade crkve (FOTO)

Ilustracija: Video igrice; Autor: ProfimediaSvet

ODGOVOR RUSIJE NA AMERIČKE SANKCIJE KAO BUMERANG: Nova mera pogodiće upravo ruske državljane

Ilustracija: Video igrice; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK VREMEPLOV: O čemu razmišlja novosadska mladež

Ostale vesti iz rubrike Biznis
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS