Biznis

​DOBRODOŠLI U MODERNO DOBA: Najvredniji resurs na svetu više nije nafta, već...

Novi oblik ekonomije donosi brojne opasnosti. Pristup iz ere nafte, jednostavno više nije primenljiv

Objavljeno: 06.05.2017. 06:00h
Foto: Ilustracija; Autor: Pixabay
Novi artikal počeo je da osvaja unosnu, brzorastuću industriju, izazvavši pritom goruću potrebu za uspostavljanje novih trgovinskih propisa koji bi regulisali protok ove nove robe. Pre samo sto godina, resurs koji je doveo do iste situacije bio je nafta. Danas, to su podaci - crno zlato digitalne ere.

Titani tržišta, kao što su Alphabet (Matična kompanija Google-a), Amazon, Facebook i Microsoft, izgledaju nezaustavljivo - oni predstavljaju pet najvrednijih registrovanih kompanija sveta. Njihov profit je u kontinuiranom rastu, a zajedno su u prvom kvartalu ove godine ostvarili zaradu od preko 25 milijardi dolara.



Takva dominacija izazvala je sve učestalije pozive na parcijalizaciju ovih megakompanija, na sličan način kao što je učinjeno sa kompanijom Standard Oil početkom 20. veka. Ipak, pitanje je koliko bi 100 godina staro rešenje odgovaralo današnjoj situaciji.
 
Pre svega, niti ko želi da živi bez Fejsbuka, niti ove kompanije značajnije krše uobičajene trgovinske propise. Istovremeno, uspon startapa kao što je Snapchat pokazuje da dominacija ne znači zatvoreno tržište i da ima prostora za nove elemente i inovacije.

Ali razloga za zabrinutost i pored toga ima. Kontrola nad podacima i informacijama pruža internet kompanijama ogrumnu moć. Stari pristupi i načini razmišljanja o kompetitivnosti, nastali u eri nafte, danas izgledaju zastarelo i neprimenljivo na nešto što se na Zapadu već naziva "data economy", odnosno ekonomija podataka.

Ilustracija: Podaci; Autor: Pixabay

KVANTITET KAO NOVA KATEGORIJA KVALITETA

Šta se promenilo? Pametni telefoni i internet učinili su podatke istovremeno sveprisutnim i vrednijim. Šta god mi radili, gotovo svaka naša aktivnost ostavlja digitalni trag - sirovina koja se obrađuje u "destilerijama podataka".

Kako se sve više uređaja - od ručnih satova do automobila - povezuje na mrežu, količina podataka tako raste. Procenjuje se da će automobili bez vozača generisati oko 100 gigabajte podataka po sekundi! Istovremeno, tehnologije veštačke inteligencije (AI) uspevaju sve brže i smislenije da obrađuju podatke i tako povećavaju njihovu vrednost.

Algoritmovi su sada sposobni da procene kada će mušterija biti spremna na kupovinu, kada je motoru potreban servis ili je određena osoba u opasnosti od oboljenja. Sve to dovelo je do toga da su mnogi industrijski giganti, kao što su General Electric i Siemens, već počeli da se predstavljau kao "data firms", odnosno "banke podataka".

Ilustracija: Podaci; Autor: Pixabay

Ogromna količina podataka potpuno je promenila prirodu kompetitivnosti. Tehnološki giganti kao što je Fejsbuk, sakupljanjem sve više podataka, sve bilje znaju šta da poprave, čime dalje privlače sve veći broj ljudi, i tako sakupljaju još više podataka. Podaci su na taj način postali generatori "začaranog kruga" koji funkcioniše kao neka vrsta zaštite od propadanja i praktično garantuju kontinuiran rast.

Kako imaju sveznajuću poziciju u svojim tržištima i šire, tehnološki giganti mogu vrlo lako da odrede koji novi proizvid ima potencijala da postigne uspeh, pa tako mogu ili da ga iskopiraju, ili da ga otkupe pre nego što privuče previše pažnje, odnosno pre nego što mu se značajno poveća vrednost.

Nogi navode Facebook kupovinu WhatsApp-a za 22 milijarde dolara 2014., kada je imao samo 60 zaposlenih, kao primer za ovakvu strategiju uklanjanja potencijalnih rivala.

Pružanjem dodatne prednosti već dominantnim kompanijama, podaci itekako utiču na kompetitivnost.

Ilustracija; Autor: Pixabay

NEOPHODNOST NOVOG PRISTUPA

Priroda podataka čini stare tržišne propise gotovo potpuno neupotrebljivima. Razbijanje firme kao što je Google na pet manjih ne bi ništa promenilo, jer bi jedna od njih kroz određeno vreme sigurno postala dominantna.

Potrebno je radikalno preispitati moguće pristupe, a eksperti za sada nude dve ideje.

Prva podrazumeva da tržišna regulatorna tela moraju da konačno pređu iz industrijskog doba u 21. vek i razmotre činjenicu da se podaci ne mogu prosto prebrojati ili staviti na tas. Oni sada moraju imati u vidu da količina podataka u posedu utiče na sklapanje dogovora i kupoprodajne cene. Takođe, potrebno je ozbiljnije pratiti dinamiku tržišta i praviti simulacije koje će moći da odreda kako najbolje promovisati kompetitivnost na tržištu.

Ilustracija: Podaci; Autor: Pixabay

Drugi princip jeste da se smanji kontrola koju provajderi onlajn usluga imaju nad podacima i dati više kontrole onima od kojih podaci dolaze. Više transparentnosti bi svakako pomoglo, a u tome bi veliku pomoć odigrala spremnost vlada da otvore određene baze svojih podataka i tako omoguće javnosti uvid u ekonomiju podataka.

Remont tržišnih propisa u dobu informacija neće biti lak zadatak, ali ukoliko ne želimo da podacima vlada nekoliko giganata, koji sarađuju sa ko zna kojim vladama širom sveta, nešto se mora preduzeti.
 
(The Economist)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija; Autor: PixabaySvet

KORAK NAPRED ZA PRAVA ŽENA: U Jordanu ukinut zakon po kom žena mora da se uda za svog silovatelja

Ilustracija; Autor: PixabaySvet

ROK OD 60 DANA ZA DOGOVOR: Katar podneo žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji

Ilustracija; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Ilustracija; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK OTKRIVA Za slavu imena i spas grešne duše: Zašto srpski političari masovno grade crkve (FOTO)

Ostale vesti iz rubrike Biznis
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS