Kultura

Kako je Andrić Nemcima rekao NE: Diplomatski potez Nobelovca o kome se govori decenijama (FOTO)

Godine 1943. nemački okupatori obratili su se Ivi Andriću s jednom molbom. Dokument iz arhiva SANU pokazuje kako je kasniji dobitnik Nobelove nagrade reagovao na nju

Objavljeno: 15.01.2016. 11:12h
Foto: Profimedia, Ivo Andrić

REMEK-DELO DIPLOMATIJE

Šta je Andrić, dakle, uradio? Za početak je ćutao. Nije žurio sa svojom reakcijom. Verovatno mu je za rad na odgovoru bilo potrebno i nešto vremena, jer Andrićevo pismo predstavlja remek-delo diplomatije, u kom je svaka reč tačno promišljena. Ovaj odgovor pokazuje da Andrić dvadesetih i tridesetih godina nije slučajno napravio uspešnu diplomatsku karijeru. Andrić je vladao veštinom da „ne“ formuliše tako da zvuči kao „da“.

U svom pismu uredništvu „Viner Ferlaga“, koje nosi datum 1. februara 1944, on se zahvaljuje na „ljubaznoj ponudi“, a zatim piše: „Što se tiče novog tiraža, odnosno izdanja mojih novela koje vi planirate, smatram za potrebno da vas upoznam sa svojim sledećim načelnim stavom u tom pogledu.
Schamus, Pismo
Posle više od trideset godina književnog rada dospeo sam do jedne, za mene važne, prekretnice koja bi mom pesničkom stvaranju mogla dati nov oblik i nov pravac. U vezi s tim upravo sada radim na jednom delu u kojem sva ta nova shvatanja treba da dođu do izraza.“

To je čak bilo i istina, jer je Andrić godine okupacije zaista iskoristio za pisanje „Na Drina ćuprije“, „Travničke hronike“ i „Gospođice“, dakle onih dela koja će dotad samo u Jugoslaviji poznatom autori doneti svetsku slavu. U februaru 1944. Andrić je, gramatički savršeno i stilski besprekorno, na nemačkom jeziku napisao: „U ovom stadijumu svog duhovnog i umetničkog razvoja, u kojem se sada nalazim, ne bih pak dao da se štampa nijedno od mojih ranijih radova pre nego što objavim delo na kojem sada radim.
Schamus, Pismo
Iz ovih razloga, a zahvaljujući vam ponovo na vašem ljubaznom predlogu, molim vas da zasad odustanete od novog tiraža mojih novela, kao i od izdavanja novele ’Anikina vremena’. Čim moje novo delo, a koje se nadam da ću ga uskoro dovršiti, bude objavljeno, neće ni izdanju mojih novela – s moje strane – više nikakve prepreke stajati na putu.“
Schamus, Pismo
Ovaj prividni pristanak na ponudu „Viner Ferlaga“, naravno, nije bio ništa drugo do elegantna laž, jer Andrić namerno nije naveo nikakav datum, već je govorio samo o tome da se nada kako će svoje delo dovršiti „uskoro“, nakon čega neće više imati šta da prigovori nameri „Viner Ferlaga“ da objavi ostala njegova dela. Andrić se, međutim, kao i milioni ostalih Evropljana, s dobrim razlogom nadao da će se njegova zemlja „uskoro“ osloboditi od nacističkog terora, čime će i ponuda iz Beča biti otklonjena.

Da bi bio potpuno siguran da ga u Beču neće pogrešno razumeti, Andrić svoje pismo završava rečima: „U čvrstom uverenju da ćete imati puno razumevanja za ovaj moj lični, za mene važni stav, koji počiva na stvaralačko-psihološkim pobudama, još jednom vas molim da pitanje izdavanja mojih novela zasad ostavite da miruje.
Za vašu ljubaznu predusretljivost unapred zahvaljujući, ostajem 
S odličnim poštovanjem, 
Ivo Andrić.“

NEPOZNAT DOKUMENT

Original i prevod na srpski jezik ovog pisma, u kome je Andrić tada na savršeno učtiv način i naizgled samo privremeno rekao „ne“, nalazi se u „Ličnom fondu Ive Andrića“ koji se čuva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Mada se taj istorijski dokument spominje već u krajem 1980-ih godina objavljenom „Katalogu ličnog fonda Ive Andrića“, a u predgovoru tog kataloga čak se i indirektno ističe, on je široj javnosti do sada bio nepoznat.
Schamus, Pismo
Pritom pažnju i uvažavanje zaslužuje već i stoga, što Andrićevo „ne“ iz 1944. spada u one odluke koje su mu olakšale da ga novi gospodari u Beogradu nakon rata prihvate, a konačno čak i podrže. Andrićev položaj posle oslobađanja Beograda, u oktobru 1944, kada je stranu vlast nemačkih okupatora smenila domaća vlast komunističke diktature, u početku, naime, ni u kom slučaju nije bio siguran.

Andrić je u Beogradu bio poznat kao čovek temeljno građanskih opredeljenja, koji je verno služio prvoj jugoslovenskoj državi i srpskoj kraljevskoj kući, koja je komuniste neumoljivo progonila i zatvarala.

Takva prošlost bila je sve drugo samo ne dobra početna pozicija u Titovoj novoj državi, koja je u početku imala staljinistička obeležja i zatvarala je i ubijala na hiljade svojih protivnika.

Andrićevo dosledno odbijanje svake saradnje sa nemačkim izdavačima i njihovim domaćim pomagačima za vreme okupacije ipak je, međutim, doprinelo da antikomunistička prošlost najčuvenijeg jugoslovenskog književnika bude brzo „zaboravljena“ i da pisac „Ćuprije“ postane čak i poeta laureatus novog režima.
Schamus, Pismo
Intelektualci koji su između 1941. i 1944. doneli drugačiju odluku nisu baš dobro prošli. Svetislav Stefanović, kome je Andrić krajem leta 1942. uskratio dozvolu za štampanje svojih pripovedaka, streljan je, recimo, kao saradnik okupatora još u novembru 1944.

Dok je Stefanović već trunuo u grobu, Andrić je pred sobom imao još tri decenije, koje je proživeo kao poznat i slavljen književnik – zahvaljujući tome što je u pravo vreme doneo pravu odluku.

(Piše: Mihael Martens)
  • Sledeća stranica
  • 1
  • 2
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Profimedia, Ivo AndrićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Profimedia, Ivo AndrićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Profimedia, Ivo AndrićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Profimedia, Ivo AndrićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS