Kultura

Brojne smrti i jedna greška: Ovo je mračna tajna nastanka Nobelove nagrade

Više od 100 godina Nobelova nagrada predstavlja najprestižnije priznanje. Ipak, poreklo ove nagrade i život njenog osnivača pričaju potpuno drugačiju priču, protkanu smrću hiljada ljudi

Objavljeno: 15.01.2016. 19:24h
Foto: Wikipedia, Alfred Nobel
Više od 100 godina Nobelova nagrada predstavlja najprestižnije priznanje za ono najbolje što ljudi mogu da stvore - od književnosti do nauke i koja se dodeljuje "osobi koja je uradila najviše ili najbolje u ime bratstva među nacijama, za smanjenje ili ukidanje vojski i promociju mira u svetu" kako piše u testamentu njenog osnivača Alfreda Nobela. Ipak, poreklo ove prestižne nagrade i život njenog osnivača pričaju potpuno drugačiju priču, protkanu smrću hiljada ljudi.

Alfred Bernard Nobel rođen je 1833. godine u Stokholmu. Njegov otac Imanuel je bio inventivan inženjer koji je mnogo putovao. Porodica se preselila u Rusiju 1842. gde je Imanuel Nobelov otac nadgledao proizvodnju podvodnih mina u čijem je konstruisanju i sam učestvovao i gde su Alfreda podučavali najbolji privatni učitelji tog vremena, piše portal Livescience.
AP, Markesova Nobelova nagrada
Časovi koje je mladi Nobel pohađao obuhvatali su hemiju, fiziku, ali i pet savremenih jezika. Tokom studija u Parizu, Alfred je upoznao italijanskog hemičara Ascentija Sobrera koji je 1847. godine izumeo nitroglicerin - bezbojnu, masnu, eksplozivnu tečnost dobijenu nitracijom glicerola.

Iako je nitroglicerin smatran suviše nesigurnim da ima bilo kakvu praktičnu primenu, porodica Nobel je bila oduševljena. Alfreda je, kao i njegovog oca, jako interesovala upotreba eksploziva u građevinarstvu, posebno na američkom tržištu koje je bilo u razvoju, pa su nastavili da istražuju mogućnost komercijalne primene nitroglicerina.
Wikipedia, Nobelova fabrika eksploziva
Njihovi eksperimenti su doneli samo smrt - 1864. godine Alfredov mlađi brat Emil kao i još nekoliko desetina ljudi poginuli su u eksploziji u jednoj od porodičnih fabrika u Švedskoj. Čak i posle ovoga, Alfred je tražio načina da upotrebu ovog eksploziva učini što bezbednijim.

Nesreće su se ređale... Eksplozija u fabrici u San Francisku odnela je živote još 15 ljudi. Konačno, 1867. godine Alfred Nobel je otkrio da je eksploziv bezbedan ako ga apsorbuje kiselgur poznat i kao "infuzorna zemlja". Mešavina je prodavana u šipkama premazanim voskom koje su mogle da raznesu i stene. Nobel je svoj izum nazvao „dinamit“ po grčkoj reči "dunamis" što znači "moć".

Dinamit je doneo revoluciju u građevinarstvu - železničke kompanije su sada mogle da probijaju planine i otvaraju nove puteve kroz do tada nepristupačne krajeve. Nobel je na bazi osnovnog izuma registrovao ukupno 355 patenata, a profitirao je i iz naftnih polja koja je posedovao u Rusiji. Postao je jedan od najbogatijih ljudi tog vremena.
 Wikipedia, Sala komiteta za dodelu Nobelove nagrade

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Wikipedia, Alfred NobelMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Wikipedia, Alfred NobelMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Wikipedia, Alfred NobelSrbija

TAČI TVRDI: Kosovo je faktor mira i stabilnosti u regionu

Wikipedia, Alfred NobelMagazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Nepoznate fotografije Ive Andrića: Nobelovac i padobran...

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS