Kultura

Rame uz rame: Kako je Despot Stefan sa Bajazitom I ratovao protiv Timura

U leto 1402. velika vojska mongolske Zlatne Horde pod vođstvom slavnog vojskovođe Tamerlana (Timur) je krenula na Otomansku imperiju. U bici kod Angore, levo krilo turske vojske činila je srpska teška konjica predvođena Despotom Stefanom Lazarevićem

Objavljeno: 05.03.2016. 18:00h
Foto: Stanislav Ćlebovski: Bajazit I u Timurovom zarobljeništvu, Foto: Wikipedia
Do početka XV veka Otomanska imperija se prostirala od Anadolije na istoku do Srbije i Bugarske na zapadu. Jedino je Konstantinopolj, poslednji ostatak nekada moćne Vizantije, odolevao.

Slomivši poslednji krstaški pohod kod Nikopolja 1396. godine, turski sultan Bajazit I je učvrstio zapadnu granicu koja će biti pomerena ka istoku tek nakon I Balkanskog rata. Međutim, događanja na istočnoj granici naterala su Bajazita da svu svoju pažnju i ogroman deo svoje vojne moći okrene u tom pravcu. 

U leto 1402. velika vojska mongolske Zlatne Horde pod vođstvom slavnog vojskovođe Tamerlana (Timur) je krenula na zapad, u Anadoliju. Po nekim izvorima, ova vojska je brojala 600,000, čak i 1,000,000 vojnika, ali su takve procene verovatno preterane. Realno, Tamerlan je poveo između 100,000 i 200,000 ljudi u pohod na Otomansku imperiju. To su bili veterani iz Tamerlanovih dugih pohoda po Indiji i Bliskom Istoku, kao i sveže trupe iz Samarkanda. Mongoli su u svojim redovima imali čak i nekoliko ratnih slonova. Snaga mongolske vojske je bila u njenoj pokretljivosti – svi vojnici su bili odlični jahači koji su “naučili da jašu pre nego što su naučili da hodaju”. Ovo je bio “zaštitni znak” vojski Zlatne Horde. 
Šah-i Zinde džamija u Samarkandu, Foto: Wikipedia
Leto 1402. Bajazit je dočekao u opsadi Konstantinopolja. Hiljadugodišnje zidine grada su, međutim, predstavljale nepremostivu prepreku za tursku vojsku i tehnologiju tog doba. Čuvši da je Tamerlan ušao u Anadoliju, Bajazit je sakupio svoje vazale, napustio opsadu grada i sa vojskom brojno približno jednakom mongolskoj krenuo u susret Tamerlanu. Gotovo dve trećine vojske koja je opsedala Konstantinopolj je činila pešadija. Dolaskom vazala, ovaj odnos se nešto popravio u korist konjice, ali je ipak više od polovine vojske koja se suprotstavila Tamerlanu činila pešadija. Srpski kontigent je brojao oko 20,000 teških konjanika predvođenih Stefanom Lazarevićem, uz Vuka Lazarevića i Grgura i Đurađa Brankovića

Znajući da mu Bajazit ide u susret, Tamerlan nije žurio. Neometano je pljačkao i palio bogatu Anadoliju, starajući se da mu vojska bude odmorna i nahranjena, istovremeno sprovodeći taktiku “spaljene zemlje” i vodeći računa o Bajazitovom položaju. Mongolska izvidnica je bila na visini zadatka, što je omogućilo starom liscu Tamerlanu da sprovede svoj lukavi plan

Iako izmorena dugim forsiranim maršem ka istoku i sa vrlo malo preostalih zaliha hrane, turska vojska je i dalje bila opasan i sposoban protivnik. Želeći da još više oslabi Turke, Tamerlan naglo skreće ka jugozapadu, i dalje primenjujući taktiku “spaljene zemlje”. Ovim manevrom mongolska vojska je zaobišla tursku i izbegla da joj Bajazit prepreči put. Sada je Tamerlan bio taj koji je imao prednost da izabere vreme i mesto bitke. Bajazit se našao u poziciji da mora da sustigne pokretljivijeg Tamerlana u trenutku kada su mu vojnici bili umorni, a zalihe na izmaku. I to kroz “spaljenu zemlju”. 
Despot Stefan Lazarević, Foto: Wikipedia
Tamerlan je kao bojište izabrao teren severozapadno od čvrsto utvrđenog turskog grada Angore (današnje Ankare). Podigavši kamp na tom mestu, Mongoli su kontrolisali sve izvore vode u okolini, izuzev jednog potoka. Imajući prednost od nekoliko dana u odnosu na Bajazita, Tamerlan je naredio da se taj potok pregradi branom. 

Stigavši u blizinu Angore, Bajazit se našao pred izborom: ili da se povuče u okolna brda i pokuša da nađe alternativne izvore hrane i vode i odmori vojnike dok Mongoli pljačkaju po Anadoliji ili da stupi u boj. I pored svih okolnosti koje mu nisu išle na ruku, odlučio se za drugu opciju. Razlozi za ovakvu odluku su mogli da budu preveliko samopouzdanje (Bajazit do tada nije izgubio ni jednu bitku), zatim teške ekonomske posledice mongolskog pljačkanja (Anadolija je bila vrlo bogata, “srce” Otomanske imperije) i političke posledice (izbeći bitku dok Mongoli pljačkaju Anadoliju bi bilo smatrano za znak slabosti Otomanske imperije). 

Sama bitka kod Angore se odigrala u petak, 27. jula 1402. Vojska Zlatne Horde se postavila u standardnu formaciju: centar, levo i desno krilo i rezerva. Rezerva, kojom je komandovao Tamerlan, se sastojala isključivo od teško oklopljene konjice, dok su centar i krila bili kombinacija lake i teške konjice. Laka konjica je činila prednje, a teška zadnje redove formacije. 
Bajazit I u Timurovom zarobljeništvu, Foto: Wikipedia

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Stanislav Ćlebovski: Bajazit I u Timurovom zarobljeništvu, Foto: WikipediaSvet

SUĐENJE PUČISTIMA U TURSKOJ: Oko 500 ljudi tereti se za pokušaj vojnog udara

Stanislav Ćlebovski: Bajazit I u Timurovom zarobljeništvu, Foto: WikipediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Stanislav Ćlebovski: Bajazit I u Timurovom zarobljeništvu, Foto: WikipediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Stanislav Ćlebovski: Bajazit I u Timurovom zarobljeništvu, Foto: WikipediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS