Kultura

Bolešljivi genije: Ovo je prvi umetnik koji je prikazao užase rata (FOTO)

Veliki španski slikar Francisko Goja jedan je od prvih umetnika koji su prikazali pravo lice rata - bez slave i monumentalnosti

Objavljeno: 30.03.2016. 12:20h
Foto: Francisko Goja: 3. maj 1808., Foto: Wikipedia
Veliki španski slikar Francisko Hose de Goja i Lusientes, umetnik nemirnog i pustolovnog duha i snažnog izraza rođen je 30. marta 1746. godine, u zabačenom aragonskom selu Fuendetodos.

Školovao se u Saragosi, a slikarstvu se učio od Hozea Luzana i Franciska Bajeua čijom se sestrom kasnije oženio iz neskriveno karijerističkih razloga. Na studijsko putovanje u Italiju krenuo je 1770. . Boravio je u Rimu i Napulju, a verovatno i u Milanu.
Vicente Lopez i Portana: Portret Franciska Goje, Foto: Wikipedia
DVORSKI SLIKAR

Goja se relativno brzo afirmisao izborivši se da radi nacrte tapiserija za San Lorenco del Eskorijal de Prado - palete izvan Madrida u kojima je kraljevska porodica provodila zimu. Ova porudžbina nije bila ni naročito prestižna, niti dobro plaćena, ali omogućila je Goji prvi kontakt sa kraljevskom porodicom, što će mu 1786. godine olakšati da postane kraljev slikar, a nakon deset godina i prvi dvorski slikara.

Buduća španska kraljica Marija Luiza je za teme tapiserija nametala prizore razbibrige iz svakodnevnog života španskog čoveka i seljaka, odnosno motive narodnih običaja koje je Goja rešavao u dekorativnom stilu. Već tada odabrao je i jedan prizor borbe s bikovima, što će postati jedan od njegovih omiljenih motiva tokom budućeg stvaralaštva.

Zadaci koje je dobijao od kraljevske porodice nisu predstavljali kreativni izazov umetniku koji je pre svega želeo da učvrsti društvenu poziciju, uključujući i vodeći položaj na Akademiji kojom je dugo upravljao njegov učitelj i Bajeau.
Francisko Goja: Kolos, Foto: Wikipedia
BOLEST

Uzlazna linija Gojine karijere i života drastično je prekinuta 1793., gotovo fatalnom bolešću nakon koje je ostao potpuno gluv i s još većim problemima u komunikaciji sa svojim savremenicima nego do tada. Po prirodi škrt i naprasite naravi, Goja se teško uklapao u mondenski svet, a gluvoća ga je još više udaljila od društvenih rituala, ali ga je i podstakla na stvaralaštvo.

Brojni eksperti za Gojino stvaralaštvo smatraju da je nedostatak sluha omogućio Goji da se u svom stvaralaštvu izdigne od lako razumljive težnje aragonskog seljaka i da postane prihvaćen u krugovima moćnika kao apsolutno samosvojan majstor. U tom je smislu najznačajniji je ciklus 80 gravura "Los Caprichos" objavljen 1799. godine u kojem je ne samo vidljiv Gojin dug Rembrantu i njegovim maestralnim tehnikama, već i bliskost Hogartovoj društvenoj kritici, izraženoj kroz samotnjačke noćne more i vizije.
Francisko Goja: Saturn proždire svoju decu, Foto: Wikipedia
Ono što mu je otežavalo svakodnevni život, Goja je postupno pretvarao u trajni izvor nadahnuća, što je ponajviše došlo do izražaja kad se sa 73 godine povukao u "Quinta del Sordo" (seosku kuću gluvog čoveka), celu je oslikavši tzv. crnim slikama koje nagoveštavaju nadrealistički diktat podsvesti. 

Ovakve odluke legitimizuju Goju kao direktnu preteču modernizma, odnosno razdoblja u kojemu likovni umetnici odbacuju društveno nametnutu ulogu zanatlije i bez obzira na materijalne posledice iskazuju lične estetske nagone. 
Francisko Goja: San razuma stvara čudovišta, Foto: Wikipedia
HRONIČAR STRAHOTA

Goja je postao španski narodni heroj i ponos ne kao slikar kraljeva, nego pre svega kao najpotresniji hroničar ratnih strahota koje su opustošile Španiju u sukobu s Napoleonom Bonapartom.

Kao i pre, nakon što je Napoleon nametnuo svog brata Žozefa za španskog vladara, Goja je izradio i njegov portret ne bi li zadržao status dvorskog slikara.Tokom rata Goja je mogao nesmetano da puzuje zaraćenom Španijom jer su ga francuski vojnici propuštali kao Bonapartinog slikara, a španski gerilci kao dvorskog slikara španske kraljevske loze Burbona. To njegovo sedenje na dve stolice pri kraju života koštalo ga je progonstva u Bordo gde je i umro 1828.

Njegove dve najpoznatije slike španskog otpora Bonapartinoj vlasti  su "2. maj 1808." i "3. maj1808.", naslikane šest godina posle početka pobune i krvave francuske odmazde. 
Francisko Goja: 2. maj 1808., Foto: Wikipedia
IZBEGLIŠTVO I SMRT

Nezavisno od Gojine uloge u špansko-francuskom sukobu ciklus "Strahote rata" bio je jedan od njegovih najvećih umetničkih dostignuća jer je prikazivanjem narodne tragedije i stradanja izmenio dotadašnji način prikazivanja ratnih sukoba u kojem su se veličanjem pobedničkih vojskovođa u drugi plan potiskivale masovne klanice i brojne civilne žrtve.

Goja je umro u dobrovoljnom izbeglištvu, iako ga je novi španski kralj Ferdinand pozvao da se vrati. Preminuo je s titulom prvog slikara španskog dvora, a u narednim vekovima dobio je i više nego zasluženo priznanje kao rodoljub, humanista i kao najveći i najinovativniji slikar XVIII. veka.
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Francisko Goja: 3. maj 1808., Foto: WikipediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Francisko Goja: 3. maj 1808., Foto: WikipediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Francisko Goja: 3. maj 1808., Foto: WikipediaMagazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Nepoznate fotografije Ive Andrića: Nobelovac i padobran...

Francisko Goja: 3. maj 1808., Foto: WikipediaMagazin

NEWSWEEK O FENOMENU VAMPIRIZMA Tabu star hiljadu godina: Ne okreći se u mraku

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS