Kultura

"Onaj drugi" genocid Nemačke: Masakr 75.000 Afrikanaca koji je Hitleru dao ideju za Holokaust (FOTO)

Od 1904. do 1908. godine Nemci su u Africi ubili više od 75.000 urođenika. Sve to, kao i koncentracione logore, posle su primenili nacisti

Objavljeno: 21.07.2016. 11:41h
Foto: Wikipedia, Nemački robovi u Namibiji
Nakon više od jednog veka Nemačka je najavila da će upututi zvanično izvinjenje Namibiji zbog genocida nad narodima Herero i Namakva koji su nemačke trupe sprovele od 1904. do 1908. godine.

Pokolj nad više od 75.000 domorodaca izvele su kolonijalne snage Nemačkog carstva, a taj užasni događaj danas se smatra prethodnicom svega onoga što su u Evropi tokom Drugog svetskog rata činili nacisti.

Nemačko carstvo je Jugozapadnu Afriku, današnju Namibiju, proglasilo svojom kolonijom u avgustu 1884. godine. Domoroce koje su Nemci tamo zatekli, koristili su kao robove, otimali su im zemlju, što je vrlo brzo dovelo do oružane pobune među Hererima.
Wikipedia, Nemački koncentracioni logor u Namibiji
I dok kolonijalni dokumenti navode da je pobuna počela napadom na 60 imanja kolonijalnih gospodara, moderniji dokumenti navode da su Hereri napadali skoro isključivo vojne ciljeve, ne dirajući nemačke civile.

S druge strane, odgovor generala Lotara fon Trote, čoveka koji je bio na čelu kolonije, bio je jeziv. On je naredio da se ubije svaki odrasli muškarac, a da se žene i deca oteraju u Namib, jednu od najgorih pustinja na svetu.

Hiljade ljudi su umirale od dehidracije, gladi, bolesti, a preživeli Hereri, plus Namakvi, strpani su u koncentracione logore i terani na rad u rudnicima dijamanata. Prema podacima iz tog doba, od 80.000 Herera, preživelo ih je samo 15.000. Procenjuje se da su nemačke kolonijalne snage pobile oko 80 odsto populacije ta dva naroda.
Wikipedia, Nemački genocid u Namibiji
Hereri i Namakvi se od toga do danas nisu do kraja oporavili. Danas ih je ostalo oko 200.000 širom juga Afrike, od čega je u Namibiji samo 7,5 odsto prvih i 4,8 odsto drugih.

Genocid u Namibiji s početka prošlog veka značajan je i po tome što se danas generalno smatra da je Adolf Hitler i vođe nacista oko njega, na ideju o otvaranju koncentracionih radnih logora, odnosno logora smrti, došao na temelju iskustva ljudi koji su genocid provodili upravo u Namibiji.
 
Isti ti ljudi su nekoliko decenija kasnije manje ili više direktno bili uključeni i u nacističke programe u Evropi. Hajnrih Ernst Gering, na primer, bio je prvi kolonijalni guverner Jugozapadne Afrike, a u istoriju je ušao i njegov sin Herman Gering, general nacističkog Luftvafea koji je na suđenju nacističkim zločincima u Nirnbergu počinio samoubistvo.
Wikipedia, Nemački koncentracioni logor u Namibiji
Jedan od istaknutijih nemačkih oficira koji je sprovodio genocid po Namibiji bio je Franc Rifter fon Ep. On je posle, kao general, izveo genocid nad Jevrejima i Romima u Bavarskoj, a umro je od srčanog udara uoči suđenja u Nirnbergu 1945.
 
Poreklo zločina još je i dublje. U Namibiji je u vreme genocida svoje prvo terensko istraživanje sproveo i Eugen Fišer, čovek koga je Hitler 1933. postavio za rektora univerziteta Frederik Vilijam, a čiji je student Jozef Mengele u Drugom svetskom ratu sprovodio razne brutalne i eksperimente nad logorašima, često u ime potpuno pseudonaučnih istraživanja kako bi se dokazale nacističke fiksacije rasom.
 
Za genocid u Namibiji general Trota napisao je posle pokolja: "Afrička plemena uništio sam u rekama krvi... Jedino takvim čišćenjem može nastati nešto novo što će trajati."
Wikipedia, Nemački koncentracioni logor u Namibiji
Ispada da mnogo od onoga što je Hitler govorio i zapisivao u "Majn Kampf" čak i nije originalno njegovo, nego je bila reč o stanju ekstremističkih krugova koji su postojali i pre njega.

General fon Trota inače je i pre Namibije iza sebe već ostavio reke krvi. U severnoj Kini je na čelu svojih trupa učestvovao u međunarodnoj intervenciji za zaustavljanje Bokserskog ustanka, pri čemu su pobili 100.000 civila. Istovremeno dok je ubijao po Namibiji, general je stigao da slomi i protivkolonijalni ustanak u Tanzaniji, gde se broj pobijenih civila procenjuje na između 250 i 300 hiljada. (Dnevno.rs)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Wikipedia, Nemački robovi u NamibijiSvet

HEROJSKI PODUHVAT DEVOJČICE: Osmogodišnjakinja se popela na Kilimandžaro (FOTO, VIDEO)

Wikipedia, Nemački robovi u NamibijiMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Wikipedia, Nemački robovi u NamibijiMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Wikipedia, Nemački robovi u NamibijiMagazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Nepoznate fotografije Ive Andrića: Nobelovac i padobran...

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS