Kultura

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Živeo krevet! Erotika u jugoslovenskom filmu

Kome je do uživanja neće se baš napiti šampanjca od erotike u našim filmovima, ali možemo se leba najesti. Crni talas koji se nadvio nad nama do te mere je uništio erotiku svakodnevice da je svaki film eros, a svaki dan tanatos

Objavljeno: 31.07.2016. 08:00h
Foto: Ilustracija; Autor: Profimedia
Beli Bora čisti nokte nožem sedeći u prikolici kamiona, na vrećama punim perja, koje je tek kupio negde u blatnjavoj vojvođanskoj ravnici. Odjednom, iz čista mira, raspara jednu vreću, ustane i smejući se počne rukama da izbacuje perje iz kamiona koje se vrti u vazduhu i pada kao sneg na put koji ostaje iza njega. Sve je zavejano Borinim perjem, raskalašno i bezobrazno, samo zato jer se njemu tako hoće.

Nije perje samo obično perje, ono je muškost Belog Bore, koju on ima u izobilju u svojim belim pantalonama i rasipa je tek tako, iz radosti života, snage i mladosti. Ovu sekvencu iz „Skupljača perja“ Saše Petrovića opisaće do tančina kao jednu od najerotičnijih u kinematografiji bivše Jugoslavije režiser, montažer i teoretičar filma Marko Babac u emisiji „Agape“. Iako u njoj nema direktne erotike, ova metafora, inspirisana Bunjuelovom „Viridijanom“, uzbudljivija je od mnogih golih tela u našem filmu.

Kasnije, izborivši se da završi prvi deo „Seoba“, Petrović je ponovo krenuo istim erotskim putem, prikazujući dugo umiranje gospođe Dafine onako kako ga je opisao Crnjanski. Preljubu, trudnoću, pobačaj i sepsu neverne žene Vuka Isakovića Crnjanski je pisao na takav način da mi je u jednom razgovoru o našoj književnosti književna kritičarka Ljiljana Šop doslovce rekla: „Ima više erotike kad Dafina krvari nego u svim našim romanima zajedno.“

„Skupljači perja“ ili „Sreo sam i srećne Cigane“, kako su ga preveli u svetu po stihu pesme „Ðelem, đelem“, pojavio se 1967. i zapalio domaću i evropsku publiku ne samo surovim viđenjem života prečanskih Cigana već i erotskom poetikom. Kad Bekim Fehmiju iz sve snage udari šakama po srči na stolu i, opet smejući se, krvavim rukama dodiruje Oliveru Vučo, koja mu peva na uvo, to je ista radost kojom se živi život, ma bio i bedan. Cigančicu Tisu siluju kamiondžije, strpaju je u hladnjaču i izbace pored puta, odakle će je pokupiti seoski strvinar na svojim taljigama. Dok im beba umire, Bora i Tisa gužvaju se u budžaku. Ljubav i smrt, smeh i suze, sve je to život i uzimaš kako dolazi.

Privatna arhiva, Poster za film Skupljači Perja

EROTIKA U DIMIJAMA

Dok su Holivudom suvereno vladale erotske zvezde Garbo, Ditrih, Teda Bara i druge planetarne lepotice, fabrika snova im je već dvadesetih godina prošlog veka propisala kodeks koga su se svi, do Evrope i istočnih kinematografija, morali da pridržavaju. Doneli su tzv. Hejsov zakon iz 1934, koji je ograničavao dve velike holivudske filmske teme: kriminal i seks i držali se nekoliko postulata.

Prvo, zločin se ne isplati, mora da bude kažnjen. Drugo, nema revanša na zločin jer nasilje rađa nasilje. Treće, opis kriminalne akcije ne sme da bude previše detaljan da ne bi bio poučan. Četvrto, ljubavne scene, čak i među bračnim parovima nikad ne smeju da budu u krevetu. Ili mogu, ali nema dodira, mogu samo da pričaju. Ako muškarac poljubi ženu u krevetu, on mora da ima jednu nogu na podu. Poljubac ne sme da bude otvorenih usta. Peto, ljubavne scene moraju da budu po dobrom ukusu, vrlo diskretne.

Kodeks je zvanično važio do 1966. godine. Samo su ga dva filma prekršila - „Van zakona“ Hauarda Hjuza sa Dženifer Džouns 1946. i „Mesec je plav“ Ota Premindžera, koji je govorio o drogi. Droga je takođe bila zabranjena tema.

Od 1966, dolaskom televizije, Holivud uvodi ono što sada imamo - rejting do 18 godina. Kriminal i seks nadiru.

Jugoslovenska kinematografija klasičnog filma, držeći se Hejsovog zakona ili zakona partije, radila je melodrame smeštene u sumrak Otomanske imperije, načinjući polako puritanizam i idiličnost naših prvih predratnih filmova „S verom u boga“, „Nevinost bez zaštite“ i neprikosnovenu poratnu „Slavicu“.

Po pripovetkama Bore Stankovića snimljeni su već 1948. „Sofka“ Radoša Novakovića sa Verom Gregović i 1953. „Ciganka“ Vojislava Nanovića sa Selmom Karlovac. U „Sofki“ prvi put vidimo senku gole žene u ritualnom predbračnom kupanju u hamamu. Scenario za film „Hanka“ iz 1955. pisao je Isak Samokovlija, a režiser Slavko Vorkapić ide korak dalje snimajući bradavicu dojke, ali na mrtvoj junakinji. Sledeće godine Vladimir Pogačić ekranizuje „Anikina vremena“, prema pripoveci Iva Andrića, sa Milenom Dapčević kao Anikom, dok Branko Bauer sa koscenaristom Arsenom Diklićem režira „Ne okreći se, sine“, u kome se prvi put pojavljuje naga ženska figura u partizanskom filmu sa Lilom Andres Vukotić. Pahulja u dimijama i prigušenoj strasti brzo se pretvorila u lavinu dolaskom „crnog talasa“. Ogolili su ljudsko telo kao što su ogolili komunizam. Otvorena je velika zona seksa u kojoj su neki doživeli svetsku slavu, a neki svoje filmove prikazali jednom, najviše dva puta.

Privatna arhiva, Olivera Katarina - Scena iz filma Skupljači perja

CRNA MAČKA CRNOG TALASA

Milan Vlajčić, veliki filmski kritičar i publicista, čija je kultna serija emisija „Karika koja nedostaje“ iz 1978, prikazivanjem svetskih filmova sa erotskom tematikom na državnoj televiziji praznila ulice subotom uveče, podseća da su crnotalasovci nastradali ne zbog toga što su ogoljeno prikazivali seks, već što su ogoljeno prikazivali društvo. Govoreći za Njuzvik, Vlajčić kaže: „Savez komunista je obećavao bolji život, a oni su taj život prikazali sa mračnije strane, u provinciji, na smetlištima, među ljudima koji su pokazali da nemaju prava zanimanja, već su odmetnici na neki način. Puriša Ðorđević ima divne ljubavne scene. U filmu „Jutro“ Ljubiša Samardžić stalno saleće devojčicu Nedu Arnerić pitanjem „Kad ćeš da mi daš“... Ta sloboda, iako poetska, bila je šokantna.

Prvi naš film gde se hrabrije nešto vidi je Makavejevljev „Čovek nije tica“ iz 1963, gde junakinju koju igra Eva Ras proganja pijani Stole Aranđelović, šiba je, maltretira. Iako se film bavi bračnim odnosima, pojavljuje se i tema koja je bila neugodna za režim: hipnoza. Naime, pojavljuje se hupnotizer Roko, koji hipnotiše radničke mase, što uznemirava partijske rukovodioce tog doba.

Živojina Pavlovića, autora ostvarenja „Kad budem mrtav i beo“, „Zaseda“ i „Crveno klasje“ i drugih, u kojima nema milosti prema društvu, ni prema ljubavi, ni seksu, dr Milan Ranković u svojoj knjizi „Seksualnost na filmu i pornografija“ nazvao je „pionirom brutalizovanja seksualnosti u jugoslovenskom filmu“. Prema sopstvenim rečima, Pavlović je scene seksa tretirao kao iskarikirane i odbojne, jer tako u životu izgledaju svima osim onima koji vode ljubav. O erosu, a samim tim i tanatosu, govorio je sledećim rečima: „Ja neću estetizaciju. U tim situacijama nema estetike. To je goli život, praštanje čulnosti, doticanje sa smrću. Zašto onda tako i ne napraviti?“

Džimi Barka, uloga kojom je Dragan Nikolić ušao na velika vrata u naš film, mladić iz provincije, obara ženske gde stigne. Čuvena je sekvenca kad Džimi upada u voz i zatiče poštarku koju igra Dara Čalenić. Ona jurne na njega, i on, šta će... Antologijska je i njegova scena sa Ružicom Sokić, gde mu ona stavlja svoju dojku u usta. „Meni je Ružica rekla da je bilo neprijatno, cela ekipa okolo, nije se mnogo videlo iako je do pojasa bila naga. To su velike erotske scene, jedva su prošle cenzuru“, kaže Vlajčić. U „Zasedi“, gde vidimo prvi dan mira, dok četnici jure partizane, a partizani četnike, Severin Bijelić izvodi više puta citirani partizanski seks u kukuruzu. Ive, igra ga Ivica Vidović, na kraju kaže videći pljačke i silovanja: „Jebem vam tu revoluciju“... Pavlović je toliko voleo ovaj film da u njegovom kasnijem „Crvenom klasju“ seljaci sede i gledaju „Zasedu“ na televiziji.

Njegova televizijska serija „Pesma“, po romanu Oskara Daviča, prikazala je Ljubu Tadića u ulozi Vekovića koji pralju, Miru Banjac, nosi u korpi za veš, a njihovo animalno vođenje ljubavi nadmašilo je i samog reditelja.

Screenshot, Ljubavni slučaj

Dušan Makavejev nije bio toliko brutalan, više se igrao erotikom kao metaforom. Autor filmova „Čovek nije tica“, „Nevinost bez zaštite, „WR: misterije organizma“, „Montenegro“, „Manifesto“, „Koka-kola kid“, „Sweet Movies“ i drugih, za buduće generacije ostavio je testamentarni film „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ iz 1967, koji govori o ljubavi dvoje mladih, sa tragičnim i neočekivanim krajem. Film će biti upamćen po dve potpuno različite erotske scene: crnoj mački koja se umiva i spava na zadnjici Eve Ras i razvlačenju jufke za pitu. Njujork tajms je film opisao rečima: „Nova zvezda ukazala se na istoku, njeno ime je čistota erotike... Eva Ras je simbol jednostavne lepote savremene evropske žene!“ Leksikon filma univerziteta Oksford na naslovnoj strani ima ovu fotografiju.

Sećajući se snimanja, Eva Ras danas kaže za Njuzvik: „Ekipa filma je danima lovila crne mačke, zatim bi ih jednu po jednu puštala kroz vrata u sobu gde sam gola ležala na krevetu, a Makavejev pod krevetom, i mamio ulovljene mačke viršlama i presnim pilećim nogicama. Ali nijedna jedina nikako nije htela da sarađuje sa nama, mačke ne žele da budu glumice. Frktale su i režale. Petog dana bezuspešnog snimanja, mačka koju je valjda Svevišnji poslao skočila je na krevet, onjušila moje lice, popela mi se na leđa i odšetala do nage zadnjice, tu se ugnezdila i zaspala. Ta scena je postigla svetski uspeh, svi su osetili da to nije režija i gluma, nego da je sam Gospod umešao svoje prste. Nema reditelja koji bi to mogao da izrežira, to Bog daje ili ne daje.

Makavejev se uvek ljutio kad bih pričala o tome, postali smo krvni neprijatelji, između ostalog, i zbog naših različitih sećanja na snimanje tog filma. Smatram da sam mu učinila uslugu, što su na kraju pokazali i dokazali njegovi filmovi u kojima ja nisam igrala. Nijedan njegov film nije dostigao svetsku slavu, ne računajući ‘Misterije organizma’, koji je intelektualno drkadžijski film i koji nema nikakve veze s kinematografijom“, kaže Eva.

Što se tiče razvlačenja jufke, Rasova kaže da je nije pravila prividno, površno, kao na filmu, već kao u životu, a pošto je poreklom Mađarica iz Vojvodine, tamo su sve devojke umele svojoj ljubavi da naprave pitu. „Nije moja veština u toj sceni toliko fascinantna, koliko je za divljenje Makavejev, koji je hteo da tu pitu unese u filmsku umetnost, posvetio joj ogroman prostor. Publika minutima gleda kako od gomile brašna nastaje pita, kako je zaljubljeni u sreći i ogromnoj ljubavi jedu i kroz prozor pljuckaju koštice. Da je u filmu samo erotska scena gde se naga junakinja izležava sa mačkom, to ne bi bilo ništa za pamćenje i oduševljavanje. Ali pravljenje pite je muzika, simfonija ljubavi, zbog toga je ovaj film remek-delo a ne mikrobudžetni film. Toliko sam se trudila oko te uloge da i sada, posle 60 godina, mogu da kažem da je zbog toga bila uspešna, bogata, mnogoznačna, odvojila se od moje zadnjice, prevazišla je lepotu nagog tela i pevala o lepoti čovekovog života na zemlji“.

Dok je Makavejev bio slavljen širom Evrope, trojica reditelja crnog talasa imali su zlu sudbinu. Diplomski studentski film Lazara Stojanovića „Plastični Isus“, gde se Tomislav Gotovac prvi put pojavljuje potpuno nag, bunkerisan je od 1971. do 1990. zbog izjednačavanja Tita sa Hitlerom i Pavelićem. „Maškarada“ Boštjana Hladnika iz iste godine bila je toliko puna hipi seksa, sa gledanjem pornića u pozadini, da je zabranjena za prikazivanje. Da nije bilo ovog filma, Slovenci ne bi ni čuli za seksualnu revoluciju, pisala je osamdesetih Mladina. Najzad, te fatalne 1971. Jovan Joca Jovanović pušta film „Mlad i zdrav kao ruža“, godarovski, sniman kamerom iz ruke, gde Dragan Nikolić, obučen u englesku zastavu, bez ikakvog, a kamoli komunističkog morala, pravi fatalnu spregu seksa, kriminala i državne bezbednosti. „Pravde ima samo u filmovima“, kaže na kraju filma.“Ja sam vaša budućnost.“ Ovo remek-delo nije zvanično ni zabranjeno ni bunkerisano, ali je prikazano samo dva puta, na festivalu u Puli i Studentskom kulturnom centru. Od 2006. ponovo je u opticaju. Da se malo podsetimo kako Stevan, aka Dragan Nikolić, lovi devojke ispred Beograđanke.

„Šta radi najbolja karoserija u Beogradu?“

„Ništa, skidam se, striptizujem.“

„Bolje da se skidaš na sceni nego u krevetu. Živela umetnost!“

„Živeo krevet!“

A na panou iza njih piše: „Živeo jugoslovenski standard!“

Screenshot

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija; Autor: ProfimediaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Ilustracija; Autor: ProfimediaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Ilustracija; Autor: ProfimediaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Ilustracija; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS