Kultura

Između dve imperije: Ovo je 10 srpskih generala koji su branili Rusiju od Napoleona (FOTO)

Deset Srba generala u armiji carske Rusije, dalo je sve od sebe da zaustavi invaziju sa zapada, uzidavši sebe u istoriju najveće zemlje na svetu

Objavljeno: 04.09.2016. 08:00h
Foto: Wikipedia, Borodinska bitka
Kada se pre dva veka pokraj Moskve lomila sudbina Evrope i sveta, u možda i najvećem osvajačkom pokušaju nakon Aleksandra Makedonskog, deset Srba, generala u armiji carske Rusije, dalo je sve od sebe da zaustavi invaziju sa zapada, uzidavši sebe u istoriju najveće zemlje na svetu.

Prešavši reku Dnjepar, 12. juna 1812. godine, Velika Napoleonova armija umarširala je na teritoriju Ruske imperije. Pridevak velika dobila je s pravom jer ju je činilo milion dobro opremljenih ljudi, a uz to je pobeđivala iz bitke u bitku i vodile su je iskusne vojskovođe, na čijem je čelu bio gvozdeni Napoleon Bonaparta.

Francuzi su činili tek polovinu celokupnih snaga. Bila je to vojska “ujedinjene Evrope” o kojoj se govorilo da vojuje na “dvanaest jezika”.

Rusku vojsku činile su tri armije, brojčano slabije od francuske soldateske i prilično udaljene jedna od druge. Vrhovna komanda odlučila se za davno oprobanu strategiju „puste zemlje”, paleći i uništavajući sve za sobom, od spaljenih polja do zatrovanih bunara. Uz to, na njihovoj strani bila su i dva dotad za sve neprijatelje nepobediva ruska maršala – nepregledna prostranstva i zima.

Posle neodlučne bitke kod Smolenska, 16–18. avgusta, Rusi su nastavili povlačenje. Dotadašnji vrhovni zapovednik Barklaj de Toli smenjen je i na njegovo mesto postavljen je iskusni Mihail Kutuzov. Iako su dvorski krugovi verovali da će on zaustaviti povlačenje i spremiti armiju za odlučujuću bitku, pronicljivi maršal nastavio je taktiku prethodnika.

Wikipedia, Povlačenje Napoleonove Velike armije iz Rusije

Sve do Borodina, sela 125 kilometara zapadno od Moskve. Najkrvavija bitka Otadžbinskog rata u Rusiji 1812. godine dogodila se 7. septembra i trajala je 12 sati. Francuska armija uspela je u središtu i levom krilu da slomi položaje ruske vojske, ali je, posle prestanka borbenih dejstava, zbog velikih gubitaka morala da se vrati na početne pozicije. Sledećeg dana komanda ruske armije naredila je povlačenje, a Francuzi su zauzeli Moskvu. Zaludu. Bio je to početak sloma Napoleona i njegovih snova gospodara sveta.

Borodinskoj bici (Francuzi je zovu Bitka za Moskvu) pod komandom Mihaila Kutuzova ratovalo je ukupno 37 generala. Za našu današnju priču važno je da su čak desetorica njih bili srpskog porekla.

Otkud svi oni, i ko zna koliko još drugih, nižih činova, u možda najznačajnijoj bici celokupne ruske istorije?

Mada pravi broj Srba koji su učestvovali u ruskom Otadžbinskom ratu protiv Francuza 1812. godine nikada nećemo doznati, zna se da ih je bilo u zavidnom broju i da su mahom bili druga i treća generacija potomaka doseljenih u 18. veku na prostore Rusije, tačnije Maloruske oblasti, današnje Ukrajine. Masovna doseljavanja odvijala su se na pozive cara Petra Velikog i carice Jelisavete, kada se, prema nekim izvorima, doselilo više od pedeset hiljada.

Na pustoj i popaljenoj teritoriji tek oslobođenoj od Turaka i krimskih Tatra, na južnoj granici Ruske imperije, organizovali su naseobine Nova Srbija i Slavenoserbija. Ne treba zanemariti ni činjenicu da su mnogi Srbi, vični oružju, pristigli u Rusiju i na samom početku Napoleonovog pohoda. Tako je sačuvan podatak da su stizali pojedinačno i u grupama iz Karađorđeve Srbije i svih delova Evrope.

Wikipedia/Blaue Max, Napoleonova invazija na Rusiju

1. Mihajlo Andrejević Miloradović

Slavu je stekao upravo u bojevima protiv Napoleona. Početkom Otadžbinskog rata organizovao je stvaranje rezervnih snaga i vojnih zaliha u rejonu Kaluga – Volokolamsk – Moskva. U Borodinskoj bici borio se u sastavu Prve armije Barklaja de Toli, komandujući sa tri pešačka korpusa na desnom krilu. Zbog ispoljene hrabrosti i hladnokrvnosti Kutuzov ga je imenovao za komandanta zaštitnice armije koja se povlačila.

Kad je Napoleonova prethodnica stigla pod zidove Kremlja, uspeo je da zaustavi napredovanje maršala Miroa pod pretnjom da će se boriti „za svaku kuću i ulicu, i da će Moskvu ostaviti u razvalinama”. Time je osigurao vreme za sigurno povlačenje vojske i naroda iz Moskve, jer Francuzi nisu mogli da dozvole da zimu dočekaju u porušenom gradu. Pri prelasku ruske vojske na takozvani stari Kaluški put, zaštitnica Miloradovića je brzim i odlučnim udarcima po protivniku omogućila sprovođenje ovog manevra.

Nakon jedne takve akcije, general Jermolov, poznat po tome da se nije plašio metka, poslao je kratak dopis generalu Miloradoviću:

„Kad bih morao da stalno budem na raspolaganju Vašem prevashodstvu, bilo bi neophodno da imam rezervni život”.

Kod Vjazme, 3. novembra, i Krasnog, dve nedelje kasnije, uništio je korpuse dotle nepobedivih maršala Nikola Davua i Mišela Neja, a sledeće godine zaustavio prodor Boarnove armije. Iste godine, ukazom cara Aleksandra I Romanova, dobio je naslednu titulu ruskog grofa.

Wikipedia, Mihajlo Andrejević Miloradović

2. Đorđe Arsenijević Emanuel

Iz Vršca je izjahao kao austrijski kaplar pošto se kao dvanestogodišnjak sa 75 sugrađana borio da odbrani zavičaj od sto puta brojnijih Turaka, i uspeo u tome. U austrijskoj vojsci stekao je visoke činove ali je, uvređen ponašanjem cara Leopolda II, odlučio da ode u Rusiju, gde je brzo zapao za oku drugom caru, Pavlu I, i postao njegov miljenik i kapetan Carske garde.

Za tri leta, munjevito i prekoredno, dogurao je do pukovnika. Čak je, u čast krunisanja novog cara Aleksandra I, Pavlovog sina, na paradi komandovao jednim od dva elitna eskadrona. Međutim, odlučne bitke su tek bile pred njim, one protiv Napoleonovih hordi.

U bici kod Borodina, štiteći jedinice kneza Bagrationa, ranjen je u grudi. Nakon oporavka dodeljen je starom liscu Kutuzovu koji ga je odmah unapredio u čin general-majora i postavio za komandanta Letećeg korpusa koji je gonio obezglavljene Francuze. U čuvenoj Bici naroda kod Lajpciga, 16–18. oktobra 1813, zarobio je francuskog maršala Žaka Loristona, i vrlo brzo ušao u centar Pariza gde mu se kod dvorca Tiljeri predala Nacionalna garda. Posle je imenovan za gubernatora Kavkaza koji je uspeo da pripoji Rusiji.

Wikipedia, Đorđe Arsenijević Emanuel

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Wikipedia, Borodinska bitkaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Wikipedia, Borodinska bitkaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Wikipedia, Borodinska bitkaMagazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Nepoznate fotografije Ive Andrića: Nobelovac i padobran...

Wikipedia, Borodinska bitkaSvet

ODGOVOR RUSIJE NA AMERIČKE SANKCIJE KAO BUMERANG: Nova mera pogodiće upravo ruske državljane

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS