Kultura

Za 100 metara vode: ​Suecki kanal kao geostrateška okosnica 19. veka (FOTO)

Kako su Britanci kontrolisali Gibraltar, za 19-vekovnu Francusku je Suecki kanal predstavljao adut koji se nije smeo ispustiti

Objavljeno: 15.10.2016. 08:02h
Foto: AP, Suecki kanal tokom pedesetih
Teritorija Egipta je, iako jedna od kolevki ljudske civilizacije, dugo vremena za Evropljane bila gotovo apsolutna nepoznanica. Od doba krstaških ratova, koji su ovu teritoriju definitivno ostavili pod uticajem islamske kulture i poretka, naspram hrišćanske Evrope, sve do vremena koje se popularno naziva dobom Napoleonovih ratova, kontakata gotovo da nije bilo.

Naravno, ideja o osvajanju Egipta je prisutna kroz čitavu ljudsku istoriju, a od kako je Lajbnic savetovao Luja XIV da osvoji Egipat, ta ideja se kroz čitav XVIII vek provlačila kroz spise i traktate francuskih mislilaca, poput Soazela i Rejnala. Ideja o osvajanju Egipta je, razume se, imala veoma čvrstu ekonomsku podlogu. Veliki trgovci i brodovlasnici Marseja i drugih francuskih mediteranskih luka su odavno održavali veze sa Egiptom i svako jačanje tih veza je moglo samo povećati profit.

U jeku francusko-britanskog sukoba na pragu XIX veka, mladi Korzikanac u francuskoj službi, a potonji imperator, Napoleon Bonaparta, tražio je pravi odgovor na britansku kontinentalnu blokadu. Imenovan za komandanta tzv. engleske armije, imao je zadatak da se obračuna sa Englezima, kao jedinim nepobeđenim neprijateljem, nakon mira u Kampoformiju 1797. Većina francuskog vođstva, tadašnji Direktorijum, bila je za direktni desant na britanske obale, ali tu nailazimo na nezgodan teren nepoverenja, odnosno osećanja zavisti i straha prema vojskovođi koji je već postao dovoljno jak da ugrozi pozicije direktora i sam poredak Francuske.

Reuters Pariz Trijumfalna kapija inscencija povratka Napoleona

Naređenje o desantu je vrlo verovatno izdato sa ciljem da se Napoleon upropasti. Napoleon je pravilno shvatio da je ključ za poraz Britanaca osvajanje Egipta, iako ideja per se i nije nova. Naime, Taljeran je nešto ranije, 1797. objavio referat pod nazivom „Preimućstva novih kolonija u savremenim uslovima“, videvši osvajanje Egipta kao mogućnost da se nadoknade gubici u kolonijama koje su pripale Engleskoj.

Na ruku ovoj tezi je išlo i sve drastičnije propadanje Osmanskog carstva, koje je bilo suveren Egipta. Iskrcavši se 1798. godine na zapadnom ušću Nila, Napoleon je imao nameru da preseče trgovinu između Britanije i Indije. Sama egipatska ekspedicija je za cilj imala prokopavanje kanala, odnosno uništavanje Sueckog zemljouza, kako bi na taj način Francuska dobila monopol nad trgovinom sa Indijom.

Mladom generalu je, ipak, bilo jasno da je takav poduhvat u pomorskom i finansijskom pogledu, praktično nemoguć, a tajna izviđačka ekspedicija koju je preduzeo u februaru je učvrstila njegova uverenja. I većini savremenika je bilo jasno da je direktna invazija na Britaniju daleko od realnih mogućnosti, pa je tako i ruski poslanik u Carigradu, knez Kočubej pisao: „Možda se ja varam, ali smatram da on (Napoleon) neće biti tako glup da se prihvati zadatka koji će zamračiti celokupnu njegovu slavu“. Moramo naglasiti da je i egipatska ekspedicija imala, ako ne veće, a ono barem podjednake rizike, ali ovde se jednostavno radilo o pitanju časti. Egipat je ipak bio „kraj sveta“ i tamošnji poraz, kako je istorija i pokazala, imao bi daleko manje posledice i po Napoleona samog i po Francusku.

Decembra 1798. Napoleon je u „izviđanje terena“ poslao Žak-Mari le Pera, kako bi utvrdio rutu budućeg kanala. Kao ponosni član francuskog Instituta, Napoleon je u ekspediciju poveo grupu inžinjera, sa zadatkom da pronađu stari kanal i ispitaju mogućnosti prokopavanja po istoj ruti. Le Per je uspeo da pronađe tragove starog kanala, koji je spajao Nil sa Crvenim morem, ali je pogrešno zaključio da je nivo Crvenog mora 8,5 metara viši od nivoa Sredozemnog, te da bi izgradnja kanala zahtevala dodatne brane i ustave, što je bio ozbiljan graditeljski poduhvat za koji u datom trenutku nije bilo mogućnosti. Od poduhvata se odustalo, a i čitava Egipatska ekspedicija je ubrzo propala. Pretpostavka o posledicama se pokazala kao tačna, i pred Napoleonom su tek bile godine slave, pa je egipatska epizoda ubrzo i zaboravljena.

AP, Suecki kanal 1953. godine

Međutim, ideja o kanalu će tokom XIX stoleća sve više dobijati na aktuelnosti. Britanija je, u skladu sa svojim interesima, želela da očuva stabilnost regije, te je pružala podršku Osmanskom carstvu, kao, barem nominalnom suverenu, želeći pre svega da spreči francuski uticaj, koji bi omeo trgovinu sa Indijom.

Tokom pedesetih godina XIX veka, Lesep je ponovo oživeo ideju o prokopavanju kanala, kojoj se najviše protivio Robert Luis Stivenson, tvorac prve lokomotive i železničkog saobraćaja. Stivenson je, naime, izgradio železničku prugu prateći nekadašnji britanski kopneni put, od Aleksandrije do Sueckog zaliva. Vodeći britanski krugovi su takođe bili protiv kanala, zalažući se za očuvanje kopnenog puta. Međutim, kralj Viljem IV je još tridesetih godina pisao lordu Palmerstonu o značaju zbližavanja sa Egiptom, kao sponom između Britanije i Indije. U prilog tome ide i činjenica da bi ovaj put bio dosta kraći od pomenutog kopnenog. Palmerston, koji je ustanovio dogmu britanske spoljne politike o nepostojanju večitih saveznika ili večitih protivnika, pretpostavivši im samo večiti interes, smatrao je da treba iskoristiti sve što Britaniju ne bi koštalo ljudstva ili novca.

A tadašnji interes je bio balans između egipatskog kediva i Osmanskog carstva. Osmansko carstvo je čitavog veka predstavljalo tampon-zonu u britansko-ruskom sukobu, a u ovom periodu je potonji bio posebno naglašen, te je i rezultirao Krimskim ratom (1853 – 1856.). Kako je postojala opasnost da se akcijama u Egiptu – koji je bio pod posebnim statusom i gde je vladao kediv Said-paša – Turci gurnu u naručje Rusije ili Francuske, Britanci su se uzdržavali od bilo kakvog delovanja.

Francuzi su, sa druge strane, iskoristili zauzetost Engleske i Turske u Krimskom ratu, znajući i za nastojanja Said-paše da po svaku cenu „pozapadnjači“ Egipat, i pridobili njegovu naklonost za izgradnju i korišćenje kanala na 99 godina, uz egipatsku radnu snagu i sa 55 odsto udela.

AP, Gamal Abdel Naser na proslavi egipatskog preuzimanja kontrole nad Sueckim kanalom

Ipak, u periodu izgradnje kanala, bilo je pitanje prestiža i nacionalnog ponosa sa jedne strane, i vojno-ekonomske želje da se spreči francuski uticaj u Egiptu sa druge strane, naspram realnih benefita kanala. Suecki kanal bi potpuno negirao značaj Gibraltara, što bi u krajnjoj liniji značilo da Britanija prestaje biti jedini gospodar Mediterana. Sa druge strane, britansko protivljenje ima i vrlo čvrstu ekonomsku pozadinu, posebno među krupnim industrijalcima poput Stivensona, koji je opravdano strahovao da će kanal njegovu železnicu dovesti u drugi plan. Istorija će, međutim pokazati, da je u prvih 13 godina postojanja kanala, oko 80% tereta prevezeno upravo na britanskim brodovima. Pažljivo prateći situaciju, Britanci su koristili pravo plovidbe kanalom uz paušalnu naknadu, praktično – putarinu i čekali svoju šansu, koja će im se ubrzo ukazati.

Said-paša se nekontrolisano zaduživao, uz eksploatatorske i praktično iznuđivačke uslove evropskih bankara, te su Britanci 1875. otkupili njegov udeo u koncesiji za vrlo mali novac, budući da je Egipat bankrotirao i u potpunosti pao pod finansijsku kontrolu Britanije i Francuske. U Egiptu je ubrzo buknuo narodni ustanak, budući da su uslovi dužničkog ropstva prema evropskim finansijskim moćnicima pali na teret stanovništva, što su Britanci iskoristili, i pod izgovorom odbrane legitimnog vladara osvojili Egipat 1882. Tako je počela epoha tzv. „jagme za Afrikom“, koja će u konačnici rezultirati Prvim svetskim ratom, kao posledicom nezadovoljstva Nemačke, koja je u kolonijalnoj podeli ostala kratkih rukava.
  (Solidarnost.rs)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
AP, Suecki kanal tokom pedesetihSvet

ROK OD 60 DANA ZA DOGOVOR: Katar podneo žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji

AP, Suecki kanal tokom pedesetihMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

AP, Suecki kanal tokom pedesetihMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

AP, Suecki kanal tokom pedesetihMagazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Nepoznate fotografije Ive Andrića: Nobelovac i padobran...

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS