Kultura

Noć kada se mrtvi vraćaju: Ovu su paganski koreni Noći veštica (FOTO)

Rituali povezani sa ovom praznikom, iako su prošli kroz određenu meru hristijanizacije, vuku poreklo iz keltske tradicije i poklapaju se sa drevnim gelskim praznikom Samhain

Objavljeno: 31.10.2016. 11:54h
Foto: Profimedia, Ilustracija: Ritual
Noć veštica obeležava trenutak u godini kada se verovalo da je granica između materijalnog i duhovnog sveta najtanja. Kada padne noć 31. oktobra, širom Evrope i sveta, ljudi postavljaju upaljene sveće u takozvane Džek-o'-Lanterne, odnosno izrezbarene bundeve. Na taj način, mnogi ni ne znajući praktikuju drevnu tradiciju odavanja počasti mrtvima i tako obeležavaju početak "mračnog dela" godine.

Rituali povezani sa ovom praznikom, iako su prošli kroz određenu meru hristijanizacije, vuku poreklo iz keltske tradicije i poklapaju se sa drevnim gelskim praznikom Samhain. Gelski festival obeležavao je kraj žetve, kraj ispaša i početak zime. Samhain je bio jedan od četiri glavna gelska festivala povezania sa godišnjim dobima, usled čega se pominje u najstarijim irskim legendama i mitovima. Kako se slični praznici slave širom Evrope, naučnici veruju da je praznik keltskog porekla jer su oblasti iz kojih se festival širio bile upravo pod najjačim uticajem Kelta.

Wikipedia, Noć 31. oktobra u Irskoj

Samhain je slavljen od zalaska 31. oktobra do zalaska 1. novembra. Paljene su lomače, u mnogim domovima su pravljene gozbe na kojima su hrana i piće nuđeni duhovima preminulih rođaka koji su, kako se verovala, tada probijali granicu između dva sveta i vraćali se svojim domovima.

Samhain je proživeo najveću transformaciju kada se hrišćanstvo širilo i brisalo pred sobom sve paganske običaje. Da bi umanjio otpor paganskih naroda, 601. godine papa Grgur I izdao je edikt misionarima nalažući da drevne tradicije i verovanja ne uništavaju, već da ih transformišu. To je funkcionisalo po principu "ako se neko klanja drvetu, osveštajmo drvo". Tako se tradicija nastavljala u izmenjenom hristijanizovanom obliku.

Wikipedia, Tradicionalni irski Džek-o-Lantern

Šest vekova kasnije, u transformisani Senheim ušle su prve naznake moderne Noći veštica, pošto su umesto gozbi i lomača za mrtve, pravljeni takozvane "torte za dugove", koje su živi delili između sebe. Od tada do 18. veka, praznik je slavljen relativno nepromenjeno, kada su počele da se uvode razne šale i smicalice kako bi se zadovoljili zli duhovi.

Do 19. veka, praznik je gotovo potpuno postao koncentrisan samo na zle duhove. Tada se pojavio čuveni Džek-o'-Lanern. Običaj dubljenja bundeva zasniva se na irskoj legendi o kovaču Džeku, poznatom po njegovoj domišljatosti ali i škrtosti. Jedna od priča govori kako je prevario đavola tako što mu je ponudio dušu u zamenu za piće i nakon što se đavo pretvorio u novčić kako bi platio piće, Džek ga je brzo stavio u džep u kojem je bio krst, zbog kojeg se đavo više nije mogao vratiti u svoj oblik.

Tek nakon što je Džeku obećao da neće tražiti njegovu dušu još deset godina, Džek ga je izvadio iz džepa. Nakon deset godina opet je prevario đavola tako što ga je zamolio da mu doda jabuku sa stabla, ali je na kori stabla brzo nacrtao krst, tako da ga đavo ponovno nije mogao dohvatiti. Kada je Džek umro, nije bio primljen zbog svog grešnog života u Raj, a na vratima Pakla dočekao ga je đavo i poslao natrag u mrak, a da ga se reši dao mu je komad uglja.

Džek je u džepu imao repu, koju je izdubio i stavio u nju ugalj i od tada Džek, koji nikada nije pronašao put kući luta mrakom noseći izdubljenu repu u ruci. Tako je Džek O'Lantern (Džek Fenjer) postao simbol duše koja je prokleta i koja luta između svetova.

Profimedia, Ilustracija: Ritual

Iako brojne religije odbacuju Noć Veštica iz raznih razloga - zbog tivijalizacije Samhaina, ili povezanošću sa paganizmom - današnja verzija praznika prošla je kroz toliko transformacije i komercijalizacije da daleko odskače od drevnih tradicija i verovanja. Međutim veza postoji i istorijski je veoma jasna - kada stavite sveću u bundevu, ipak na neki način nastavljamo tradiciju koja povezuje kulture širom Evrope.
  (Newsweek.rs)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Profimedia, Ilustracija: RitualMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Profimedia, Ilustracija: RitualMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Profimedia, Ilustracija: RitualMagazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Nepoznate fotografije Ive Andrića: Nobelovac i padobran...

Profimedia, Ilustracija: RitualMagazin

NEWSWEEK O FENOMENU VAMPIRIZMA Tabu star hiljadu godina: Ne okreći se u mraku

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS