Kultura

For Bojar: Od Napoleonove tvrđave do scenografije za rijaliti (FOTO)

For Bojar je prvobitno sagrađen u XVII veku s ciljem da se luka Poatu-Šarant zaštiti od engleske mornarice

Objavljeno: 29.12.2016. 11:26h
Foto: Profimedia, For Bojar
Francuska tvrđava For Bojar bila je glavna lokacija za snimanje jednog veoma popularnog televizijskog takmičenja devedesetih. Ono što je većini ostalo nepoznato, međutim, jeste da je ovaj zamak zapravo izgrađen od strane Napoleona Bonaparte još u 19. veku.

For Bojar se nalazi između ostrva Eks i ostrva Oleron, u regionu Poatu-Šarant, a prvobitno je sagrađen u XVII veku s ciljem da se luka zaštiti od engleske mornarice . 

For Bojar čini sastavni deo Pomorskog arsenala Rošfora koji se proteže duž čitavog ušća reke Šarant u Atlantski okean. Pomorski arsenala Rošfora bio je jedan od najprestižnijih u celom carstvu, međutim, podizanje utvrđenja je bilo neophodno jer je domet topova koji su bili raspoređeni na obalama ostrva bio isuviše slab - oko 1.500 metara - pa je između dva ostrva postojala jedna zona izvan njihovog domašaja.

Profimedia, For Bojar

Usled toga, tvrđava je idejno začeta još u vreme Luja XIV, između 1661. i 1667. godine, ali je kraljevski arhitekta i inženjer Sebastijan Le Pretr de Voban rekao kralju: "Vaše visočanstvo, bilo bi lakše zgrabiti Mesec zubima, nego preduzeti takav poduhvat".

Tek početkom XIX veka je pitanje For Bojara ponovo dobilo na aktuelnosti. Nacrt je predstavljen Napoleonu i 1801. počelo se sa radovima. Da bi gradnja utvrđenja bila mogućna, projekat je predviđao postavljanje temelja na stenama. Zalihe stena iz kraljevskih kamenoloma nalazile su se u Bojarvilu i počelo se sa njihovim iskrcavanjem u more. Ova operacija mogla se odvijati samo tokom nekoliko časova dnevno, za vreme oseke, zbog morske struje. Iz istog razloga, radovi su se mogli odvijati samo po lepom vremenu. Ali učinak nije bio onakav kakvom su se nadali, stene su se pod sopstvenom težinom zarivale u morsko dno. Naposletku, 1809. projekat je odložen na neodređeno vreme.

Za vreme vladavine Luj-Filipa i obnavljanja napetosti između Francuza i Britanaca 1837. godine se nastavilo sa projektom. Ovoga puta primenjena je nova metoda -  više nisu izbacivane stene u more, već kocke očvrslog kreča, napravljene na licu mesta. Najzad, 1848. završena je izgradnja postolja, čime je ono izdignuto dva metra iznad nivoa mora za vreme plime. Gradnja utvrđenja je potrajala od tada još deset godina.

Profimedia, For Bojar

Utvrđenje je sada moglo prihvatiti dve stotine pedeset ljudi na period od dva meseca bez opštenja sa kopnom. Ali od prvih zamisli do završetka gradnje, domet topova se znatno povećao, te je svrsishodnost građevine bila dovedena u pitanje. U svakom slučaju, opstajala je kao značajno neimarsko delo na moru, baš kao što se to desilo sa nekim svetionicima. Njena vojna namena nikada neće biti onakva kakva je trebalo da bude. Našla se, zatim, na meti pljačkaša; na koncu, više niko nije znao šta bi se sa njom moglo učiniti. Za vreme Pariske komune (1871), poslužiće i kao zatvor.

Najzad, 1913. vojska se od nje rastala, topovi su rasprodati. Tokom Drugog svetskog rata, služila je Nemcima kao meta za gađanje.

Godine 1961. utvrđenje je ponuđeno na aukciji po početnoj ceni od 7.500 franaka. Najvišu cenu od 28.000 franaka ponudio je Erik Aer, zubar iz Avorija, koji je utvrđenje ostavio napuštenim. Preprodao je utvrđenje 1989. za 1,5 miliona franaka producentu televizijskih igara Žaku Antoanu. Ovaj ga je odmah prodao Generalnom savetu departmana Primorski Šarant. Zauzvrat, departman se obavezao da će preduzeti restauratorske radove i obezbediti isključivo pravo korišćenja objekta produkcijskoj grupi Žaka Antoana (JAC). Otada, ovo mesto je postalo dekor za televizijsku emisiju.

Profimedia, For Bojar

Počev od 1989, počela je temeljita obnova utvrđenja. Na dvadeset pet metara od utvrđenja podignuta je platforma (ona je stalno prisutna, ali se nikada ne vidi na televiziji) kako bi bio omogućen pristup brodom, što je do tada bilo neizvodljivo otkako je pristajalište porušeno.

Utvrđenje je u celosti očišćeno — pedeset centimetara guana (prirodno đubrivo nastalo raspadanjem naslaga ptičijeg izmeta) i sedamsto kubnih metara razne prljavštine su uklonjeni. Napravljeno je unutrašnje dvorište na prvom nivou, a središnje dvorište je podeljeno na dva dela.

Godine 1996. artiljerijske platforme su rasklopljene i restaurirane. Ali For Bojar je trošan i more mu nanosi nova oštećenja. Nakon obavljenih snimanja, 1998. departman odlučuje da započne novu etapu restauracije spomenika. Terasa će u celosti biti rastavljena, kamen po kamen, i ponovo sastavljena nakon što bude očišćena. Helikopter koji je korišćen tokom ovih radova načinio je ukupno blizu šest hiljada obrta između utvrđenja i Bojarvila.

Profimedia, For Bojar

Ova restauracija omogućila je, isto tako, kompletno čišćenje zidova fasade, kao i reparaciju određenog broja pukotina. Još jednom je iz početka urađena hidroizolacija terase. Zidni časovnik sa klatnom, koji nije bio obuhvaćen restauracijom 1989, popravljen je 1998. godine. Na kraju, ova faza radova trajala je od 1998. do aprila 1999. godine. Za sada, poslednja je bila restauracija središnjeg dvorišta tokom zime 2003—2004.

Od 1950. For Bojar je uvršćen u širi spisak spomenika kulture.

Od 1990. televizijska igra prvobitno naslovljena sa Ključevi For Bojara, zatim For Bojar, tamo je snimana, pri čemu su ćelije utvrđenja poslužile kao scenografija za igre spretnosti i izdržljivosti.
  (Newsweek.rs)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Profimedia, For BojarMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Profimedia, For BojarMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Profimedia, For BojarMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Travestija u srpskoj umetnosti: Od podsmeha do razumevanja

Profimedia, For BojarMagazin

​NEWSWEEK PREDSTAVLJA Nebojša Ðukelić, jedan jedini Princ televizije

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS