Kultura

Da ne bude zabune: Zašto u SSSR Deda Mraz nije smeo da ima crvenu odeću?

Iako su boljševici odmah po dolasku na vlast zabranailai deda mraza, on je dve decenije kasnije vraćen ali uz jedan uslov

Objavljeno: 02.01.2017. 14:39h
Foto: Vikipedija, Ded Moroz
Za razliku od zapadnog sveta koji je lik Svetog Nikole u potpunosti stopio sa likom Deda Mraza, u Rusiji su se ove dve legende razvijale nezavisno. "Ded Moroz" je još u davnoj prošlosti postao simbol ruske zime.
 
Ipak, legenda o njemu doživela je velike izmene. Deda Mraz je, u ruskoj tradiciji, nekada bio zli čarobnjak koji je zaleđivao ljude i otimao decu odnoseći ih u svom džinovskom džaku. Da bi "otkupili" decu, roditelji su morali da mu daju poklone.
 
Sa protokom vremena, verovanje se promenilo - pod uticajem hrišćanstva i Svetog Nikole, Deda Mraz je postao ljubazan i dobar i umesto otimanja, počeo je da daruje decu.
Od 19. veka na legendu o Deda Mrazu najviše su uticali književna dela. Upravo u to vreme dekica koji donosi poklone je u Rusiji dobio i svoju pomoćnicu - Snjeguročku, Deda Mrazovu unuku koja se prvi put pojavila u istoimenoj bajci Aleksandra Ostrovskog. 
 
Ipak, teška vremena za Deda Mraza u Rusiji su tek dolazila...
 
Staljinovo "pomilovanje" Deda Mraza
 
Nakon 1917. godine i Oktobarske revolucije, Ded Moroz je "proteran" iz Rusije. Smatran je nekom vrstom "dečjeg kralja" što je u novouspostavljenom Sovjetskom režimu bilo neodrživo. Godine 1928. proglašen je za "saveznika popova i kulaka", a u državi u kojoj je bilo kakvo ispoljavanje religijskih osećanja bilo zabranjeno, ovo nije bila dobra pozicija za mitskog dekicu.
 
Čak su i novogodišnje jelke u Sovjetskom Savezu bile zabranjene sve do 1935. godine jer su smatrane "buržujskim i religioznim verovanjem“, piše "Russia today".
 
I pored svega ovoga, Deda Mraz je "preživeo"! Samo 20 godina nakon zabrane 1917. dekica sa poklonima se vratio u Rusiju, ali ovoga puta ne za Božić nego za "nadnacionalnu", nereligioznu i univerzalnu proslavu Nove godine. 
 
Deda Mraz je 1937. godine prvi put došao u moskovski Dom saveza. Kako ga ne bi poistovećivali sa zapadnim Santa Klausom boja odeće nije smela da mu bude crvena, a postoji i priča da je lično Staljin naredio da Deda Mrazovi u Rusiji moraju da nose samo plave kapute.
 
Što se jelki tiče, u njihovu odbranu je 1935. godine stao visokorangirani sovjetski političar Pavel Postišev. On je javno zatražio da se jelke, ne za Božić nego za Novu godinu, postave u škole, domove za decu, klubove i bioskope jer poreklo običaja, koje je u svakom slučaju iz predhrišćanskog perioda, "manje važno od radosti koje on može pružiti sovjetskoj deci".
 
I tako su i Deda Mraz i jelka u Sovjetskom Savezu dobili "pomilovanje". Kako se ispostavilo, nadživeli su i državu i tadašnje političare pa se ruska deca i danas raduju poklonima koje će zateći pod jelkom, a koje im je ostavio voljeni dekica.

(Dnevno.rs)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Vikipedija, Ded MorozKultura

ZVALI SU IH BRODOVI FILOZOFA: Kako je Sovjetski Savez deportovao rusku intelektualnu elitu koja ga je "kočila"

Vikipedija, Ded MorozTAJNA ISTORIJA

MNOGO VIŠE OD IGRE: ​Evo kako je fudbal zaista mogao da uništi svet (FOTO, VIDEO)

Vikipedija, Ded MorozSvet

DVE DECENIJE KOPAO PO ARHIVAMA: Sastavio spisak od 40.000 osoba koje su izvele Staljinovu "Veliku čistku"

Vikipedija, Ded MorozSvet

MIHAIL GORBAČOV UPOZORAVA: Nalazimo se u opasnoj situaciji, novi svetski rat može početi ubrzo

Inicijalizacija u toku...
Ostale vesti iz rubrike Kultura
Vikipedija, Ded MorozKultura

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Emigrantske razglednice u Beogradu: Ovde nismo, a tamo nas nema... (FOTO)

Vikipedija, Ded MorozBLISKI ISTOK

MOĆ ANIMACIJE: Iran uništava američku mornaricu u "Bici za Persijski zaliv II" (VIDEO)

Vikipedija, Ded MorozKultura

ZVALI SU IH BRODOVI FILOZOFA: Kako je Sovjetski Savez deportovao rusku intelektualnu elitu koja ga je "kočila"

Vikipedija, Ded MorozKultura

PISMA ROBOVA BIVŠIM GOSPODARIMA: "Nema krova pod kojim biste bili sigurniji od mog"

PRATITE NAS

Pratite našu Facebook stranicu.