Magazin

NEWSWEEK OTKRIVA Nepoznato nacionalno blago: Aleksandrijska biblioteka Balkana

Kakva je to ironija - nepismena baka Danica Lazić najzaslužnija je za opstanak porodične biblioteke u kojoj se nalazi gotovo milion naslova, od toga 10.000 izuzetno retkih knjiga. Njen unuk Viktor Lazić primio nas je u Muzej knjige o kojem ništa ne znamo

Objavljeno: 15.01.2017. 06:00h
Foto: Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan Kadić
„Prva stanica od pijace, kod tržnog centra, tu je ‘Metro’, pa ćete videti kiosk ‘Leskovčanin’, e tu skrenete desno i to je Ulica Josipa Slavenskog.“

Tako su nam na Banjici, targetiranjem marketa i tržnih centara, objašnjavali kako da dođemo do Muzeja knjige i putovanja - svojevrsnog hrama knjige i pisane reči uopšte, sa fondom od skoro milion naslova, od toga 10.000 izuzetno retkih knjiga sa raznih kontinenata.

Dočekuje nas Viktor Lazić, direktor. Da ga ne poznajemo odranije, iznenadili bismo se - njemu je tek trideset i neka, a ostavlja utisak smirenog gospodina, zaljubljenika u starinu, knjige, istoriju...

Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan Kadić

Iako kod nas mnogi ne znaju ni da postoji, u svetu ova institucija zauzima vrlo značajno mesto. Kažu da ne postoji zemlja iz koje nisu stigle knjige. Nedavno je prispela zaostavština velikog nemačkog prevodioca Petera Urbana - oko 15.000 knjiga. I sami su veliki donatori - u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i Klubom književnika, poklonili su oko 500.000 knjiga raznim institucijama, školskim i seoskim bibliotekama, manastirima...

Stranci su česti posetioci, počev od običnih turista pa do raznih kulturnih poslenika ili ljudi od pera. Pre dva meseca nemačka novinarka Brigite fon Kan došla je u petodnevnu posetu Srbiji samo da bi se upoznala sa radom ove kuće. Šta gosti ovde mogu da vide?

„Deo naše stalne postavke čine knjige na neobičnim materijalima, poput jestive knjiga od pirinča, knjiga na štapićima od bambusa ili od slonovog izmeta. Imamo i molitvenike sa Tibeta sa koricama od mermera, iz Mongolije sa ukrasima od žada, kao i magijsku knjigu plemena Batak sa Sumatre, nekadašnjih ljudoždera - korice su izrađene najverovatnije od ljudskih kostiju. Tu su i stare knjige pravoslavaca monofizita iz Etiopije ispisane na pergamentu koji se dobija od placente, odnosno fetusa ovaca. U kolekciji Etiopije imamo i knjigu sa originalnim potpisom Hajla Selasija, poslednjeg pravoslavnog cara.“ U Muzeju se može videti više od 300 knjiga nastalih pre 1800. godine, kolekcija Biblija sa više od 400 primeraka na različitim jezicima, ali i publikacije malo poznatih religija iz celog sveta.

Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan Kadić

LUTANJE PO DŽUNGLAMA

Mnoge od ovih knjiga svetska su retkost, a većinu je doneo Viktor sa svojih putovanja. Posebno je retka kolekcija knjiga o Aboridžinima, kolekcija publikacija iz Afrike jedna je od najboljih u ovom delu Evrope, a bez premca u okruženju su specijalizovana biblioteka kanadistike sa više od 3.000 naslova, kolekcije na engleskom, ruskom i nemačkom jeziku, literatura o Kini... Tu je i kolekcija više stotina minijaturnih knjiga, od kojih je najmanja veličine tri i po milimetra...

Kada smo ga pitali da nam izdvoji nekoliko knjiga do kojih mu je posebno stalo, sa interesantnom istorijom, Viktor se ljutnuo.

„Svaka knjiga ovde ima svoju priču i prosto ne mogu nijednu da izdvojim. Kako da izaberem da li mi je draža magijska knjiga ljudožderskog plemena ili knjiga Božidara Vukovića, štampara i izdavača s početka 16. veka, koja je pravim čudom sačuvana? Ili prvi broj Politikinog Zabavnika iz 1939. godine, koji se u mojoj porodici skuplja četiri generacije? I da li sve to vredi tri stranice ratnog dnevnika vojnika koji je prešao Albaniju, a u zbirci iz Prvog svetskog rata imamo oko 3.000 stranica vojničkih dnevnika? Ta kolekcija, sa više od 2.000 jedinica, važi za jednu od najznačajnijih u Evropi i trenutno je digitalizuje Britanska biblioteka iz Londona. Među tim materijalom su čak tri rečnika različitih izdanja koji su deljeni ranjenicima. A zašto su štampali rečnike? Pa, zato što naš ranjenik drugačije nije mogao da se sporazume sa doktorom Francuzom; dok su krvarili, listali bi rečnik kako bi lekaru objasnili šta ih boli.“ Tu su i dva originalna udžbenika za srpske đake od 10 godina, koji su štampani u Bizerti.

Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan Kadić

„Udžbenici, obznane, štampa, fotografije, gusle iz grada Jedrene sa strunama od konjske dlake i varjačom izrađenom od vojničkih konzervi, sve je to deo ove zbirke, kao i ‘Priručnik o merama za zaštitu od tifusa’ i ‘Uputstvo za oranje traktorom’. Po tim knjižicama se vidi koliko su naši ljudi razmišljali o povratku. A ne može se ni zamisliti koliko je bilo teško da se takav priručnik sačuva, jer su ih vojnici nosili po džepovima, u blatnjavim rovovima i kroz ko zna koliko bitaka.“

Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan Kadić

CENZURISANI TESTAMENT

Dok ulazimo u deo posvećen srpskoj književnosti, Viktor nam priča o jednom od najvećih skandala u istoriji našeg pesništva. Sve se desilo davne 1899. godine na svečanoj sednici Odbora Matice srpske, kada je Laza Kostić oštro kritikovao pesme Jovana Jovanovića Zmaja. Dva pesnika nisu govorila čitavu deceniju i, umesto da se izvini, Laza Kostić je napisao studiju od 450 strana u kojoj objašnjava zašto neke od Zmajevih pesama ništa ne vrede. Knjigu je štampao o svom trošku, u malom tiražu, a primerak u ovom muzeju utoliko je vredniji što ima potpis autora, poznatog po tome da je izuzetno retko davao autograme.

„U stalnoj postavci imamo i veliki broj predmeta književnika i značajnih ličnosti naše istorije, od pisaćih mašina Gvida Tartalje, Bore Ćosića i Milovana Danojlića do štapa kralja Milana Obrenovića i garderobera kraljice Natalije. Tu je i 18 legata, između ostalih i legati porodice Leko, književnika Miodraga Pavlovića, profesorke doktorke Ileane Čure Sazdanić i Mirjane i Pavla Vuisića. U Vuisićevom legatu nalaze se mnogobrojni predmeti poznatog glumca, njegova omiljena torba, rukopisi pesama koje je pisao, kao i često cenzurisani testament, u kojem Pavle zahteva da mu na sahrani pevaju šestorica popova, ali u sebi, i preti da mu nijedan komunista ne drži govor, inače će da ustane iz groba i goni ga po svetu, i ne samo njega već i sve njegove istomišljenike.“

U istoj vitrini pažljivo probrani rariteti naređani jedan do drugog. Scenario predstave „Kad su cvetale tikve“ kucan na pisaćoj mašini, retko izdanje „Autobiografije“ Branislava Nušića, koje su njegovi prijatelji tajno odštampali da mu ga poklone za rođendan, molba za zaposlenje sina koju je u stihu poslao pesnik Vojislav Ilić Mlađi guverneru Narodne banke, rukopis pesme Tina Ujevića i „Parni kotao“, prvi udžbenik za vožnju na Balkanu, objavljen 1898. godine.

„Po toj knjizi je moj pradeda učio i polagao vožnju“, sa smeškom i pijetetom kaže Viktor.

Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan Kadić

LAZIĆI I KNJIGE

To nas podseća da je krajnje vreme da malo pažnje posvetimo Lazićima.

Da nije bilo biblioteke Lazić, najstarije srpske porodične biblioteke, ne bi bilo ni ovog muzeja, a ni ove priče.

Tradiciju sakupljanja knjiga porodice Lazić započeo je sveštenik Mihajlo Lazić početkom 18. veka. Biblioteku je prvi put otvorio za javnost Aleksandar Lazić 1882. godine u mestu Kumane kod Zrenjanina, kao podršku nezavisnosti Srbije i prisajedinjenju Vojvodine Srbiji.

Tokom burne srpske istorije, biblioteka je delila sudbinu srpske države i naroda. Više puta je uništavana, napuštana, sakaćena...

„Tokom Prvog svetskog rata tadašnji vlasnik biblioteke, moj pradeda Luka Lazić tajno prelazi u Srbiju i pridružuje se srpskoj vojsci. Plašeći se za opstanak biblioteke, sa sobom je poneo nekoliko najvrednijih knjiga, ušivenih u topao gunj. Sa srpskom vojskom i knjigama u gunju, Luka peške prelazi Albaniju i stiže u Drač. Njegov brod je torpedovan i u opštoj pometnji Luka skače u more kako bi spasao život svom komandantu. Tako će veći deo knjiga koje je poneo sa sobom u ovoj ratnoj avanturi biti uništen. Međutim, na Krfu i u Solunu, Luka sakuplja srpsku izbegličku štampu i tako je nastala današnja kolekcija ratne štampe, jedna od najvećih u regionu.“

Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan Kadić

Pored vojnih odlikovanja, za kulturni rad Luku Lazića je 1929. godine kralj Aleksandar I Karađorđević nagradio Zlatnom medaljom za građanske zasluge, specijalno naručenom u Pragu.

Između dva svetska rata traje zlatni period biblioteke, koja je tada imala oko 20.000 naslova, učestvovala u reviziji mnogih časopisa i organizovala malu pozorišnu trupu. Kako bi institucija bila samoodrživa, Luka Lazić osniva mrežu za raznošenje biciklima (iznajmljivanje i prodaju) knjiga i novina po Banatu. Tako se veći deo ovog dela Kraljevine kulturom snabdevao - od Lazića.

„Najveći problem su predstavljali nemar i drskost čitalaca koji su, u sveopštoj nestašici papira, često cepali listove iz knjiga kako bi ih koristili za uvijanje cigara, fišeke, ukrase na zidu, kao toalet-papir... Kako su u većini slučajeva vlasnici biblioteke to otkrivali mnogo kasnije, a često nije bilo mogućnosti da se nabave novi primerci istih knjiga, Luka Lazić se odlučuje da sve stranice koje nedostaju u knjigama ručno prepiše, a da crteže - precrta!“

Tokom Drugog svetskog rata Nemcima je bila neophodna mreža za raznošenje ratne propagande, fašističkih proglasa, knjiga i novina. Pošto su čuli da razgranat sistem dostave već postoji kod porodice Lazić, ubrzo stiže naređenje da se knjižara i novinarnica ponovo otvore. Lukin sin Milorad Lazić ne uliva im mnogo poverenja, pa za njega ostaje na snazi zabrana izlaska iz naselja, ali naredbu za rad i odobrenje za nesmetano kretanje dobija njegova supruga Danica Lazić. Nemci su verovali da nepismeno žensko čeljade, majka dve devojčice od sedam i tri godine, za njih ne može biti pretnja.

Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan Kadić

NEPISMENI DOBROTVOR

Danica Lazić, već prvih dana na svom poslu, uz saglasnost muža, stupa u kontakt s partizanima.

„Za njih će naredne četiri godine raditi kao špijun sa tri zadatka: da ispod fašističke raznosi partizansku literaturu, pre svega ilegalni časopis Našu borbu, te da analizira nemačke jedinice na koje nailazi i o tome izveštava partizane i treći zadatak - da kupuje preko potrebnu hranu, koju je zatim partizanima ostavljala na dogovorenim mestima u kukuruzima. Ona je i najzaslužnija za opstanak današnje biblioteke. Niko nije smeo da ode u susedno selo bez posebne dozvole za kretanje po Trećem rajhu, koju je baka imala. Pričala mi je da je glad bila toliko velika da je za decu lovila puževe i kuvala čorbu od trave. Kad je jedan bogati nemački trgovac za jednu knjigu mom dedi ponudio tri džaka brašna, ovaj ga je preteći vilama isterao iz dvorišta.“

Oslobođenje nije donelo očekivani spokoj. Nove, komunističke vlasti odlučile su da nacionalizuju biblioteku. Luki i Miloradu je bilo neshvatljivo da bi neko mogao tek tako da im otme vekovima sticanu porodičnu tradiciju. Strepeli su i kako će komunisti reagovati ako u kući pronađu fašističku literaturu. Ne samo što bi cela porodica mogla da nastrada već je sasvim izvesno da bi jedan deo biblioteke završio u plamenu.

Tada su se članovi porodice zavetovali da nijednu knjigu nikada neće uništiti na ideološkoj osnovi jer je sva ta literatura deo istorije i treba da bude sačuvana kao svedočanstvo jednog vremena.

Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan Kadić

Da bi spasli bibliotečki fond, najvrednije knjige, kao i sve knjige problematične sadržine zakopali su ispod vinograda u neposrednoj blizini kuće, a preostale razdelili u nekoliko domaćinstava rodbine i prijatelja. Komunističke vlasti ni posle detaljne pretrage nisu mogle da ih pronađu, pa su Milorada Lazića pritvorili. Svi su poznavali zasluge Lazića za oslobođenje od fašizma, te su nove vlasti ubrzo odustale od daljeg progona porodice.

Biblioteku i novinarnicu krajem pedesetih godina obnavlja Milorad Lazić, sa posebno velikom kolekcijom stripova i romana. Knjige su davane na korišćenje meštanima tri opštine sve do Miloradove smrti 1977. godine.

„To što je ostala nepismena, baka Danica je smatrala za najveću nepravdu koja ju je zadesila. Stalno se žalila na sudbinu koja joj je dodelila da ceo život provede s knjigama a da nijednu ne pročita! Knjige je razaznavala po slikama i bojama... I kakva je to ironija, ona, do duboko u starost, nepismena žena, najzaslužnija je za opstanak porodične biblioteke. Dosegla je bezmalo osamdesetu godinu života kada sam je ja, kao osmogodišnjak, učio da čita. Ona mi je prepričavala priče o mojim precima i na neki čudan način mi prenosila ljubav i poštovanje prema knjigama, koje su oni tako predano skupljali i čuvali“, priča nam Viktor dok sedimo u jednoj od četiri prostorije muzeja, baš onoj u kojoj je on podučavao baku da čita.

Od 2012. godine Biblioteka „Lazić“ radi u okviru Udruženja „Adligat“.

Pored knjiga, ova ustanova u svom fondu čuva desetine hiljada razglednica, umetničkih slika, mapa, prospekata i predmeta, a posebno su značajne i kolekcije filatelije i numizmatike.

„Cilj udruženja je bio da se obnovi i sačuva porodična biblioteka, ali i da se prikupe druge porodične biblioteke. Namera nam je da napravimo najveću i najkvalitetniju biblioteku na potezu između Beča i Istanbula. Narodna biblioteka nam nije konkurencija, jer su ta i slične ustanove primarno okrenute domaćoj knjizi. Našu instituciju mi u šali nazivamo Kongresna ili Aleksandrijska biblioteka Balkana. Iz te biblioteke, tog silnog materijala, treba da se izrodi ceo kompleks muzeja, koji neće biti samo u Beogradu već može da se raširi po celoj Srbiji, pa čak i van granica naše zemlje.“


PIŠE Petar Blečić

FOTO Dragan Kadić
   
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan KadićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan KadićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan KadićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Riznica Muzeja knjige i putovanja; Autor: Dragan KadićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS