Kultura

ZVALI SU IH BRODOVI FILOZOFA: Kako je Sovjetski Savez deportovao rusku intelektualnu elitu koja ga je "kočila"

Godine 1922. iz Rusije je „brodovima filozofa“ proterano na stotine intelektualaca, akademika i novinara koji su "kočili" stvaranje Sovjetskog Saveza

Objavljeno: 18.02.2017. 06:00h
Foto: Jedan od brodova filozofa; Izvor: Wikipedia Creative Commons
SSSR je zvanično formiran decembra 1922. godine, ali nekoliko meseci pre toga njegovi lideri su odredili budućnost nastajuće države deportacijom velikog broja ruskih intelektualaca. 
 


Ideja o progonu ideoloških protivnika iz nove sovjetske države potekla je od samog Lenjina. On je maja 1922. godine poslao pismo šefu službe bezbednosti koja je između ostalog bila zadužena i za obračunavanje s disidentima. U pismu adresiranom njenom direktoru, Feliksu Dzeržinskom, naređeno je da se pristupi istraživanju političkih stavova istaknutih akademaca, pisaca, i drugih intelektualaca. Dzeržinski je, kao odani boljševik, osnovao dva komiteta, jedan za istraživanje problematičnih profesora, i drugi posvećen njihovim studentima. 
 
Od sredine avgusta, usledio je talas hapšenja pod izgovorom sumnje u anti-sovjetsku aktivnost. Među privedenima se našao i ugledni ruski filozof, Nikolaj Berđajev, kao i mnogi drugi mislioci, „političari, ekonomosti, sociolozi, naučnici, novinari...“. Većina njih se nije mogla svrstati u aktivne kontra-revolucionare. Radilo se o ljudima koji se prosto nisu slagali s boljševičkim načinom vladavine. 

Berđajev je, primera radi, bio hrišćanski filozof. Po prirodi anti-autoritaran, on nije verovao da ideje komunizma odgovaraju vrednostima istinski jednakog društva. Boris Bruckus, ekonomista, bio je poznat po stavu da će ekonomski poredak SSSR-a vremenom propasti. Juli Ajkenvald, književni kritičar, negativno je ocenio Lava Trockog. 

Spomen ploča na mestu gde su se intelektualci ukrcali na brodove filozofa; Izvor: Wikipedia Creative Commons

Prema rečima Lesli Čemberlen, autorke knjige „Lenjinov privatni rat: putovanje parobroda filozofa i izgnantstvo inteligencije“, jedini „zločin“ deportovanih bio je odbijanje da napuste svoja dotadašnja uverenja. „Ovi mislioci sukobili su svoje stavove s Lenjinovim i to ih je koštalo njihove otadžbine“, stoji u njenom radu. 

Brod „Oberburgermajster Haken“ zaplovio je 28. septembra 1922. godine za Nemačku. Njegove putnike činili su prognani mislioci i njihove porodice. Novembra iste godine, drugi nemački brod, „Projsen“, obavio je slično putovanje. Sve skupa, sovjetske vlasti su oterale oko 220 istaknutih predratnih intelektualaca.  

Boris Bruckus, jedan od intelektualaca koji su SSSR napustili na brodovima filozofa; Izvor: Wikipedia Creative Commons

Prognani, koji se danas pamte po „parobrodima filozofa“ na kojima su napuštali otadžbinu, iza sebe su ostavili sve ono što su voleli i za šta su se borili. Neki od njih, poput Berđajeva, nastavili su svoje akademske karijere u Evropi. Drugi nisu bili te sreće, zapadajući u siromaštvo i beznađe. 

U vreme njihovog izgnanstva, sovjetske vlasti su „brodove filozofa“ predstavljale kao mirno i humano rešenje problema disidenata. Danas se njihovo izgnanstvo vidi kao tek delić rastućeg totalitarizma Sovjetskog Saveza. 

 

(Newsweek.rs)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Jedan od brodova filozofa; Izvor: Wikipedia Creative CommonsMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Jedan od brodova filozofa; Izvor: Wikipedia Creative CommonsMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Jedan od brodova filozofa; Izvor: Wikipedia Creative CommonsMagazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Nepoznate fotografije Ive Andrića: Nobelovac i padobran...

Jedan od brodova filozofa; Izvor: Wikipedia Creative CommonsMagazin

NEWSWEEK O FENOMENU VAMPIRIZMA Tabu star hiljadu godina: Ne okreći se u mraku

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS