ISTORIJA

INOVACIJE IZ PRVOG SVETSKOG RATA: Kako je lažno drveće postalo ključni instrument špijunaže

Francuzi, Britanci i Nemci pravili su gvozdene replike stabala iz kojih su špijunirali neprijatelja

Objavljeno: 28.02.2017. 13:05h
Foto: Ilustracija: Prvi svetski rat; Autor: Fonet
Prvi svetski rat doneo je tehnološke inovacije kao što su tenkovi, plamenobacači, ručne granate, trasirna municija... i lažno drveće. 

Ovakva stabla su tokom samog rata nazivana "osmatračkim drvećem" i bila su postavljana u šumama duž linije fronta kako bi se u njima skrivali vojnici i odatle pratili ponašanje neprijatelja. 
 


Francuzi su prvi upotrebili jedno ovakvo stablo 1915. godine, onda su tome podučili Engleze, ali ni Nemci nisu gubili vreme da se priključe. Izrada i postavljanje lažnog drveća bila je dugotrajan i minuciozan proces, jer je zbog neposredne blizine borbenih linija sve moralo da bude obavljano u tajnosti. 
 
Inženjeri bi najpre pronašli mrtvo drvo u neposrednoj blizini fronta, a bilo je idealno ako je bilo oštećeno u udaru bombe. Detaljno bi ga slikali, izmerili i skicirali. Od tog trenutka, sav posao se odvijao iza scene. 

Prikupljene informacije bi završile u radionici, gde su umetnici pravili repliku drveta u prirodnoj veličini, sa istim mrtvim i slomljenim granama i vešto izrađivali "koru" od naboranog, obojenog gvožđa. 

Najbitniji deo drveta bila je njegova unutrašnjost. 

Wikipedia, Srpska pešadija u Prvom svetskom ratu

Svaka replika bila je šuplja, a lažna kora obavijala je oklopnu cev koja je štitila vojnika sakrivenog unutra. Vojnik bi se uzanim stepenicama od kanapa popeo skoro do vrha drveta, gde se nalazilo metalno sedište. Delovi kore bili su isečeni i zamenjeni metalnom mrežom koja je prikrivala otvore kroz koje su vojnici gledali. Zbog zaštite, ispred lica vojnika nalazio se jak metalni zid, pa je morao da koristi periskop ili teleskop kako bi video šta se dešava ispred stabla. Vojnik bi sa ove osmatračnice obaveštavao trupe o kretanju neprijatelja. 

Pravi izazov je nastupao posle konstruisanja drveta. Pošto su linije fronta bile veoma vidljive, lažno drvo moralo je da bude postavljano noću, pod glasnom artiljetijskom vatrom čiji je zadatak bio da prikrije šta se dešava u šumi. Inženjeri bi došli, iščupali originalno stablo, iskopali rupu tamo gde je bilo korenje i instalirali lažno drvo. Ujutru bi stablo bilo na istom mestu i izgledalo kao ranije, ali je sada bilo šuplja, oklopna cev na čijem se vrhu nalazio vojnik. 

Jedno ovakvo kamiflažno drvo, koje je Treća divizija nemačke vojske koristila u Belgiji, može se videti u Australijskom ratnom memorijalnom muzeju u Kanberi. 

 

(Smithsonian)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija: Prvi svetski rat; Autor: FonetMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Ilustracija: Prvi svetski rat; Autor: FonetMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Ilustracija: Prvi svetski rat; Autor: FonetMagazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Nepoznate fotografije Ive Andrića: Nobelovac i padobran...

Ilustracija: Prvi svetski rat; Autor: FonetMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Seljak je branio grudu, ćerko! Zašto se Vladimir Vukosavljević preganja sa mnogima u požarevačkoj Burjan mali

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS