ISTORIJA

​150 GODINA OD PRODAJE ALJASKE: Ovo su dve verzije priče o dogovoru koji je promenio istoriju! (FOTO)

Aljaska je danas jedna od najbogatijih američkih država zahvaljujući prirodnim resursima poput nafte, zlata i ribe, ali i zbog netaknute divljine i strateški bitne lokacije na ulazu u Severni ledeni okean

Objavljeno: 30.03.2017. 16:34h
Foto: Ruska ekspedicija u Beringovom moru; Autor: Profimedia
Pre tačno 150 godina, 30. marta 1867. američki državni sekretar Vilijam H. Sevard i ruski izaslanik baron Eduard de Stoekl potpisali su ugovor o predaji teritorije. Jednim potpisom, car Aleksandar II je predao Aljasku, poslednje rusko uporište na severnoameričkom kontinentu, Sjedinjenim Državama po ceni od 7,2 miliona dolara. 

Suma koja iznosi svega 133 miliona današnjih dolara okončala je 125 godina dugu rusku odiseju preko Beringovog mora, koja je u jednom trenutku carstvo dovela na jug sve do Kalifornije. 
 


Aljaska je danas jedna od najbogatijih američkih država zahvaljujući prirodnim resursima poput nafte, zlata i ribe, ali i zbog netaknute divljine i strateški bitne lokacije na ulazu u Severni ledeni okean. 

Šta je, dakle, nateralo Rusiju da se povuče sa svog američkog mostobrana? I kako ga je pre toga uopšte stekla?

Ilustracija: Aljaska; Autor: Profimedia

Postoje dve verzije priče o američkom preuzimanju Aljaske, dve perspektive zapravo. Jedna govori o ruskom "posedu" koji je kasnije prodat Americi. Druga, perspektiva tamošnjih domorodaca, koji su taj predeo nastanjivali hiljadama godina i kojima godišnjica američke aneksije budi različite emocije, od žalosti do optimizma. 
 
RUSIJA GLEDA NA ISTOK

Požuda za sticanjem novih poseda koja je na kraju dovela do ruskog zauzimanja Aljaske i delova Kalifornije rasplamsala se u 16. veku. 

Tada je Rusija držala svega delić svoje današnje teritorije, no to je ubrzo počelo da se menja. Godine 1851. Rusija je zauzela Sibirski kanat koji su do tada držali naslednici Džingis Kana. Time su otvorena vrata čitavog Sibira i svega 60 godina kasnije, Rusi su izbili na Tihi okean. 

Brzo osvajanje teritorija podgrevala je potražnja za skupim krznom koje se na njima moglo pribaviti u izobilju, želja Ruske pravoslavne crkve da pokrsti "nevernike" s istoka i težnja države da proširi svoju poresku bazu i resurse za izgradnju carstva. 

Početkom 18. veka, Petar Veliki, tvorac ruske mornarice, želeo je da otkrije razmere azijske kontinentalne mase. Sibirski grad Ohotks postao je odskočna daska za dva istraživačka poduhvata koje je car naredio. Vitus Bering je 1741. godine uspešno prešao moreuz koji od tada nosi njegovo ime i ugledao planinu svetog Ilije, u blizini današnjeg sela Jakutat na Aljasci. 

Iako je sam Bering stradao tokom svoje druge ekspedicije na Kamčatku decembra 1741. Rusija je postigla neverovatan uspeh. Preživela posada vratila se u Rusiju s bogatim plenom što je dovelo do svojevrsne zlatne groznice slične onoj koja će vek kasnije izbiti u Kaliforniji. 

Ruska pravoslavna crkva na Aljasci; Izvor: Wikipedia Creative Commons

NOVI IZAZOVI

Održavanje udaljenih ispostava nije bio lak zadatak. Broj Rusa na Aljasci nikada nije premašio 800 ljudi koji su se nalazili na pola zemljine kugle udaljenosti od glavnog grada svoje države. 

Oštra severna klima je onemogućavala ekstenzivnu poljoprivredu, što je otežalo eventualno slanje većeg broja kolonista. Zato se rusko istraživanje usmerilo dalje na jug, u početku u potrazi za krznima i hranom. Tako ruski brodovi stižu do Kalifornije gde uspostavljaju trgovinske odnose sa Špancima, ali vremenom osnivaju i svoje utvrđenje kasnije poznato kao Fort Rus. 

Međutim, rusko preduzeće za istraživanje krajnjeg zapada američkog kontinenta propada i prodaje svoje preostale resurse. I održavanje kolonije na Aljasci dovodi se pod znak pitanja. 

Za početak, usled prelovljavanja tamošnjih foka, trgovina krznom jenjava i postaje sve manje profitabilna. Nakon Krimskog rata, neodbranjivost daleke Aljaske postaje očigledna činjenica, a Rusiji usled troškova sukoba ponestaje i sredstava za odbranu. 

Sitka, ili Novi Arhanđel - grafički prikaz prestonice Aljaske iz 1869. godine, nedugo nakon što je poluostrvo kupila Amerika; Autor: Profimedia

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ruska ekspedicija u Beringovom moru; Autor: ProfimediaSvet

MADURO HAPSI OPOZICIJU U VENECUELI: Briga me šta SAD misle!

Ruska ekspedicija u Beringovom moru; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Ruska ekspedicija u Beringovom moru; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Ruska ekspedicija u Beringovom moru; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Zid novinarskog plača: Istraga s predumišljajem

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS