Kultura

​PET DAMA O JEDNOM ŠMEKERU (IV DEO) Branka Golubović: Kad Gaga dođe u bife, on kaže: "Kelner, stoko", a ja: "Kaži, svinjo"

Urednica monografije „Gospodin mangup“ Radmila Stanković, glumica Merima Isaković, šankerica bifea „Atelje 212“ Branka Golubović, kostimografkinja Ivanka Krstović i novinarka Duška Jovanić pričaju svoje priče o legendarnom glumcu

Objavljeno: 09.05.2017. 15:01h
Foto: Branka Golubović; Autor: Nebojša Mandić
Nije bilo ni manjeg prostora ni veće količine značajnih ljudi koji su prodefilovali, autentičnijih štoseva, intelektualnijih rasprava, smeha nego što je bio bife Ateljea 212. Jedan od zaštitnih znakova tog kultnog mesta bio je Gaga, a tu je i njegova omiljena šankerica Branka, koja ovde radi već 35 godina. Čuvarka je najvećih glumačkih tajni.
 
* * *

Kad god dođe u bife, on kaže: „Kelner, stoko“, a ja: „Kaži, svinjo.“ Tako je počinjao svaki naš susret. To je bila ljubav između nas, samo je meni govorio: „Kelner, stoko.“ Upoznala sam ga čim sam došla ovde, 1983. godine, ne sećam se koji je mesec bio, i tada smo počeli jedno drugom da se obraćamo sa „stoko“ i „svinjo“ i to je ostalo do samog kraja. A znao je da uđe u prepun bife i mahne meni rukom: „Ej, Branka, daj meni viski, a ove pitaj...“, i svi očekuju turu, a on nastavi: „A njih pitaj šta će ovde u radno vreme.“



Bio je pun ljubavi, kada me zaboli glava, on će: „Dođi da ljubi lepi Gaga, da to prođe.“
 
BEZ FAJRONTA

To je bio stari bife, nikada se nije zatvarao, ceo dan, pa do šest ujutro, bio je non-stop pun. Tada je bila ekipa koja je mogla da postigne ozbiljan tempo.

Uvek sam ostajala do kraja, a kraj je bio kad oni odluče. A bilo je zabavno, to su bile intelektualne gromade. Nikada nisam žurila kući. Ovuda su prošli veliki Bata Stojković, i Aligrudić, Ljuba Moljac, Zoki Radmilović, Taško Načić, Butković, Bačić, pa Pera Kralj, i Lepi Gaga, i ovo dete Madžgalj. Kad god je bio „Brod plovi...“, ja sam trčala na scenu da ga slušam. Imao je božanstven glas. Gagu sam gledala u „Aždahi“ i u jednoj predstavi s Cecom Bojković, ali imala sam mnogo posla, pa nisam stizala. Dolazio je Tirke, Oliver Mandić, fudbaler Cvele, Mihiz, Duško Kovačević, Brana Crnčević. Volela sam mnogo da slušam Mihiza. Tu je bila mala klupa, on sedne, krene i svi se pretvorimo u uho. Ovde su dolazili ljudi iz radija, dekorateri, majstori, a Gaga se sa svima družio.

Uglavnom je pio viski „dvanaesticu“, a voleo je i neku domaću rakiju. Ako mi ne nabavimo, onda on donese pljoskicu, dođe po led i nosi na probu. Bio je malo tremaroš. Uvek je bio elegantan, nikada apa-drapa, sećam se njegove kožne jakne...

Bio je kolovođa smeha. Onako iznebuha ispali: „Kako beše nadimak Ljubomiru Draškiću“, i ovi se upecaju: „Muci.“

„E, za k.... me povuci.“

Kada god je bila neka srpska Nova godina, njega su trubači čekali ispred vrata. Sećam se, Mira Trailović je imala neku probu, trubači se već čuju s ulice, ulaze u bife, Mira silazi, viče: „Proba je“, a on: „Udri, neka čuju i ovi na probi.“ Niko nije mogao da ga zaustavi.

Ruža Sokić je radila neki komad s Mirom Trailović i Ruža mu se požali kako ima neke obaveze i da mora da krene, a on onako iz zezanja kaže: „Idi slobodno, kaži da sam te ja pustio.“ Nije ni mislio da će ona stvarno da ode usred probe, ali to se desilo. Ovi poludeli, posle Mira riba Ružu, ona kaže: „Ali Gaga me je pustio.“ I od tada je nastalo to čuveno, kad god neko treba da izađe ranije, samo kaže: „Gaga me je pustio.“

Kada se napije, Gaga nije bio agresivan, za razliku od Preleta. Kada Prele popije, onda svi kroz vrata, „tutavela“. Jednom je bio Baja Bačić, ja sam ga zvala „medeni kolačić“, i Prele ide okolo i urla iz sve snage, i Baji se ostaje. Sakrijem ga iza šanka, Baja pije, Prele sam lupa čašama, a nas dvoje ne progovaramo od straha.

Gaga i Pera Kralj su imali veseliji ton kad su pijani, bilo je više humora.

Pera Kralj je znao da ne volim da se slikam, a on je stalno dolazio sa foto-aparatom i proganjao me, jurili smo se po bifeu. Pera me je stalno zadirkivao. Imala sam neke papiriće s računima i odjednom vidim da ih nema, otvorim frižider i nađem ih u zamrzivaču: „Šta će ovde papirići?“

„Pa, da se zamrznu cene“, viče Pera.

Bife je živeo bez velikih trzavica i s mnogo šarma.

Glumci su pili i na recku, ali su redovno plaćali kad stigne plata, a i uvek me časte. Cela prethodna ekipa je bila boemska i kavaljerska. Slušala sam priče o predstavama, bife je bio umetnička laboratorija, tu se stvaralo. Dolazile su obožavateljke, i to je Gagi prijalo, ali kod njega je sve bilo na nivou, to je znalački znao da nosi.

Mnogo tih epizoda sam zaboravila, neke nisu za priču, i žao mi je što nisam sve to zapisivala, ali tu je Novica, pa me on podseti.

Privatna arhiva, Dragan Nikolić

OPASNO TELEFONIRANJE

Novica, koji drži bife već 40 godina, priseća se kako je nekada bilo pravilo ko ne dođe u bife, tog dana nije ni živeo.

„Dok je igrao u Francuskoj, Gaga je svako veče nastupao u nekom drugom gradu, i čim se završi predstava, iz prve govornice zove Atelje i traži bilo koga iz bifea, da ga samo čuje, da pokupi malo energije.

Bio je ovde samo jedan telefon, tamo gde je sada portirnica i kada neko ode da telefonira, u bifeu odmah nastane tišina, da bi se čulo šta priča, a taj koji telefonira, onda počne da šapuće. To je bila standardna fora. I tako je Dragan jednom pričao i kada je završio razgovor, onda je kao glasno nastavio: ‘Ma, moraš da abortiraš, ne mogu ja da vodim računa o tome, šta mene briga!’ I onda nastaje opšti šou. Ili kada završi razgovor, a kada se ne čuje šta priča, onda Muci dobacuje: ‘Je l’ Žiža?’, aludirajući na čuvenu epozodu iz ‘Otpisanih’ sa Žižom Stojanović. Tada se šuškalo kako njih dvoje nisu tako brzo mogli da izađu iz uloge. On i Bora su se stalno takmičili ko je popularniji kod mladih dama, pa su se dogovorili da ko prvi umre, da ovaj drugi zapiše koliko je žena bilo, a koliko je plakalo.

Gaga nije bio muzikalan. Jednom su Ðuza i on gledali neku probu na kojoj su pevale Gorica Popović, Mira Pejić i Ljiljana Dragutinović. Gaga oduševljen: ‘U, mamu ti, kako ove pevaju’, a Ðuza ga pogleda: ‘Otkud znaš?!’

Obožavao je i da se druži s decom. Kada su bile dečje nove godine, Taško Načić je bio Deda Mraz, Gaga bi pokupio Cacijevu decu i još neke klince, podmitio bi ih nekom čokoladom i nagovorio da pevaju: „Pršti, pršti bela staza, j.... deca Deda Mraza’.

Teško su se odlučivali da odu kuću, ne samo zato što su voleli da sede, piju, šale se već i zbog neformalnog pravila ‘ko prvi ode, taj je nadrljao’. Odmah bi se našao na tapetu.

Nažalost, mnogi su otišli, mada to ne znači da neće ‘nadrljati’ od ovih koji su ostali.“


PIŠE Aleksandar Đuričić
   
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Branka Golubović; Autor: Nebojša MandićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Branka Golubović; Autor: Nebojša MandićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Branka Golubović; Autor: Nebojša MandićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Branka Golubović; Autor: Nebojša MandićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Kultura
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS