Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Biljana Willimon: Ovo su delovi mog života...

Ona se vezuje za lepe stvari, autorski dizajn, prirodne materijale i... praktičnost

Objavljeno: 29.01.2017. 06:00h
Foto: Biljana Willimon; Izvor: Privatna arhiva
Rob je estetike i dizajna i svega što joj deluje skupo. Osim toga, slikarka je, autorka kultne televizijske emisije „Galerija tajni“, žena s burnom biografijom, čiji je deo spakovan u monografiji koja je nedavno izašla pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture (eto, neka su i oni uradili nešto pametno i savremeno).
 


LAPTOP („Eplov“ iz 1973. godine)

Savršeno sam kucala na pisaćoj mašini i dugo sam se opirala da pređem na kompjutere. U tom periodu, krajem devedesetih, dosta sam pisala i shvatila sam da lagano zaostajem i na neki način postajem spora iako vrlo brzo kucam. Počela sam da maltretiram kćerku - prekucaj, dokucaj, odnesi... To je radila sve dok me jednog dana nije totalno oladila i rekla mi da joj više to ne pada na pamet. Bila sam primorana da učim i vežbala sam na njenom PC računaru, ali mi se PC ne sviđa, a kad me nešto vizualno ne privlači, onda se time i ne bavim. Tad je postojala opasnost da ostanem nepismena. Međutim, drug mi je ponudio ovaj „Eplov“ laptop u koji sam se odmah zaljubila. A kad se zaljubiš, lako savladaš sve prepreke. Ali sad sam opet na istoj poziciji kao devedesetih, tehnologija je opet napredovala, a ovaj „Eplov“ računar nema jaku memoriju i kad počnem da pišem, pojavljuje se obaveštenje: „Vaši podaci mogu biti izgubljeni jer je vaš kompjuter iz 1973. godine.“ Tako i njega sad koristim kao pisaću mašinu, jer nema internet, pa sve to snimim na USB, te nosim da prebacim negde. Imam neke nove mašine, tačnije PC na koji neću da pređem jer mi se i dalje ne sviđa. Čekam opet da kupim neki „Eplov“.

Laptop („Eplov“ iz 1973. godine)

Fotelja


Ona je delo pionira modernog dizajna, braće Reja i Šarla Imsa i taj nepravilan oblik me je mnogo privukao. Naizgled deluje neudobno, a zapravo je vrlo komforna. Videla sam je kod Vesne Ječmenice u radnji i bila je preskupa, toliko skupa da me je sramota da izgovorim. Ali rešila sam da je kupim kako znam i umem, pa sam razmišljala da li ću na rate ili da pozajmim, i tad mi Vesna kaže da ta stolica nije na prodaju. Time mi je skratila muke. Međutim, kad sam radila izložbu 2010. godine, dizajnirala sam ceo prostor galerije u Lole Ribara i među mojim slikama, skulpturama, video-radovima, tesktovima, prostor je zahtevao da se donese neki komad nameštaja. Opet sam se setila te stolice i pojazmila sam je za izložbu. Tad sam poželela da je više nikad ne vratim, i uz mnogo razgovora i pregovora, Vesna je pristala da je razmeni za neku moju sliku. Osećala se kao pobednica i svaki put kad sednem u nju, pomislim kako Vesni nije bilo žao da mi je da.

Fotelja

NAOČARE

To je rad Uglješe Vrcelja. Ovaj kosi zid mi je bio izazov da nešto iskreiram na njemu, ali nešto što neće biti samo ukras. Kada sam videla te Vrceljove naočare, znala sam da je to to. Vrlo rado mi ih je dao. Donesem ih kući, naslonim ih na zid, ali ih ne pričvrstim dobro, padnu i polome se. Nisam bila besna, niti sam osećala neku teskobu jer mi se to dešavalo i sa mojim slikama - da mi svojevremeno kćerka nešto samovoljno docrta ili danas unuke. Ali sam se plašila Uglješine reakcije, na šta je on rekao:“Nemoj da se nerviraš, imam još jedne, malo drugačije, šaljem ti ih.“ I evo ih.

Naočare

NAOČARE BROJ 2

Veoma sam osetljiva na naočare jer ne volim da gledam svet kroz tamna stakla. Početkom devesetih bili su aktuelni šaneri i jedan od njih mi je preko drugarice ponudio ove „miklijeve“. Nisam tada imala pojma ko je Alain Mikli. Uzela sam ih, ali sam ih koristila samo kad je bilo neko slikanje za televiziju ili novine. Smatrala sam da bi na svu moju ekstravaganciju to bio preterani detalj. Počela sam da ih nosim tek mnogo godina kasnije i zavolela sam ih, od ćilibara su, ručno su rađene, imaju neku svoju priču i energiju. Kad se sretnem s Jagošem Markovićem, obavezno pričamo i zagledamo naočare jer i on voli „miklija“.

Naočare broj 2

Stalak za čačkalice

Jedna od banalnijih stvari u životu su čačkalice. Kada dizajniram sto, sve bude čarobno:stoljak, latice ruža, tanjiri, čaše i onda odjednom vidiš čačkalice. To ne mogu da podnesem, a s druge strane moraju da postoje, ako ih ima u restoranu mora da ih ima i u kući. Spasla sam se kada sam našla ovu kutiju u obliku plejbojevog zeca koju je za Alessi dizajnirao Stefano Givannoni, krajem devedesetih. Više mi čačkalice ne bodu oči.

Stalak za čačkalice

BLOK ZA CRTANJE


Blok „moleskin“ je najpraktičnija moguća stvar, mogu da crtam gde god hoću, da ga nosim u torbi, da odnesem nekome crteže ako ga mrzi da dođe u atelje. Stavim desetak blokova u torbu, lagano je za nošenje, a u svakom bloku ima više od 20 crteža, što će reći da mogu da odnesem više od 200 crteža. A deluje i dekorativno. To je poenta.

Blok za crtanje

ŠOLJICA ZA KAFU

Ne pijem kafu, ali obožavam ovu šoljicu, rad skulptora Eniša Kapura. Imala sam još jednu takvu, ali je starija unuka polomila. Sad očekujem da mlađa polomi ovu drugu i da završim sa šoljicama.

OTVARAČ ZA VINO

Banalni predmeti u kući mogu da mi pokvare veče. Kad god pomislim na vino, sećam se tog nekog mučnog otvaranja, znojenja, lompljenje zglobova, guranja pampura u flašu. Jednom rečju, agonija. Zato sam nabavila ovaj otvarač za vino“rosendal“ i isključivo njime otvaram i uživam. Stalno bih otvarala neke flaše za vino.


PIŠE Aleksandar Ðuričić

FOTO Privatna arhiva
 
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Biljana Willimon; Izvor: Privatna arhivaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Biljana Willimon; Izvor: Privatna arhivaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Biljana Willimon; Izvor: Privatna arhivaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Biljana Willimon; Izvor: Privatna arhivaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS