Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Dr Frankenštajn će vas sada primiti i presaditi vam glavu

Neurohirurg Serđo Kanavero odlučno tvrdi da transplantacija glave nije naučna fantastika

Objavljeno: 30.01.2017. 19:40h
Foto: Serđo Kanavero; Autor: Profimedia
Jednog jesenjeg dana 1974, kad je imao devet godina, Serđo Kanavero je odšetao do novinskog kioska u prometnoj ulici u Torinu, gde često svraća, da bi kupio strip.

Kao školarac izložen vršnjačkom nasilju, čovek koji danas tvrdi da može da obavi prvu transplantaciju ljudske glave bio je sumorno svestan svog jadnog društvenog statusa - usamljenog osobenjaka - i bežao je u svet mašte. Njegova privrženost Piteru Parkeru iz Spajdermena, još jednom smotanku, duboko ga je uvukla u društvo Marvelovih junaka, sa izvesnom dozom futurističke medicine. Tog sudbonosnog dana kupio je broj 51 stripa „Marvel Team-Up“, u kojem se doktor Strejndž hvališe Spajdermenu i Ajronmenu: „Ja sam hirurški ponovo spojio presečena nervna vlakna... Nervni završeci su se stopili, a proces zarastanja je počeo.“ To je bio prvi Kanaverov susret s idejom spajanja kičmene moždine. A on je želeo više od toga.
 


Pre tri godine Kanavero (51) dao je zapanjujuću izjavu nalik na Strejndžovu rekavši da je u stanju da obavi transplantaciju glave u dva koraka koja je nazvao HEAVEN (akronim od head anastomosis venture, tj. poduhvat anastomoze glave) i Gemini (kasnije spajanje kičmene moždine). Valerij Spiridonov, 31-godišnji ruski informatičar, ubrzo je izronio iz internet etra i prijavio se kao dobrovoljac za ovaj zahvat. On pati od Verdnig-Hofmanove bolesti, atrofije mišića, zbog čega je prikovan za invalidska kolica i očajan je. Kanavero poredi Spiridonovljevu spremnost da se upusti u osvajanje novih medicinskih vidika sa smelošću kosmonauta Jurija Gagarina da postane prvi čovek koji se vinuo u kosmos davne 1961.
 
ČISTA FANTASTIKA

Međutim, mnogi smatraju da su Kanaverovi planovi čista fantastika. Posebno se na njega okomio Artur Kaplan, osnivač Odseka za biotehniku na Medicinskom fakultetu Njujorškog univerziteta. „Po meni je on šarlatan, nadrilekar i samoreklamer“, ističe Kaplan. On takođe naziva Kanavera „ludakom koji se poigrava lažnim nadama“. Oni koji iznose sud o Kanaveru uglavnom ga svrstavaju u jednu od dve kategorije: ili ga smatraju otkačenim doktorom Frankenštajnom koji teži slavi bez obzira na rizik, ili inovatorom spremnim da pokuša ono što drugi smatraju nemogućim.

U međuvremenu Kanavero tvrdi da ga kritičari javno osuđuju, a onda mu se krišom obraćaju da saznaju više o onome što predlaže. A u svetu transplantacije srca, pluća, bubrega, materice i ruke on se pita zašto ne bismo mogli da presadimo ljudsku glavu. Uostalom, još 1970. američki neurohirurg doktor Robert Vajt izveo je prvu uspešnu transplantaciju glave s jednog tela na drugo kad je operisao rezus majmuna. Spajanje kičmene moždine nije bilo usavršeno, pa je majmun živeo svega nekoliko dana. Ali 1999. Vajt je predvideo da će „ono što je oduvek bila naučna fantastika - legenda o Frankenštajnu - postati klinička stvarnost početkom 21. veka.“

Kanavero ima razrađen plan, koji je izložio juna 2013. u radu u časopisu „Međunarodna hirurška neurologija“ i s kojim je upoznao kolege 2015. u govoru na 39. godišnjoj konferenciji Američke akademije hirurga neurologa i ortopeda. Reč je o zahvatu koji bi trajao 36 sati, koštao 20 miliona dolara i u kome bi učestvovalo najmanje 150 ljudi, uključujući i lekare, medicinske sestre, tehničare, psihologe i inženjere virtuelne stvarnosti.

U specijalno opremljenoj bolničkoj sali dva tima hirurga radila bi istovremeno - jedan bi bio usredsređen na Spiridonova, a drugi na telo davaoca, izabranog među pacijentima čiji je mozak mrtav, a koji odgovara Spiridonovu po visini, građi i tipu imuniteta. Oba pacijenta bi se nalazila pod anestezijom, dok bi elektrode bile prikačene za njihova tela da bi se pratila aktivnost mozga i srca. Zatim bi Spiridonovljeva glava bila gotovo zamrznuta tako da joj temperatura iznosi između 12 i 15 stepeni, što znači da bi privremeno bio u stanju moždane smrti.

Pacijenti Serđa Kanavera; Autor: Profimedia

Lekari bi onda iz njegovog mozga ispustili krv i isprali ga standardnim hirurškim rastvorom. Vaskularni hirurg bi obmotao cevčice sačinjene od silikonske plastike oko karotidnih arterija i vratne vene; te cevčice bi zatim bile zategnute da bi se prekinuo protok krvi, a kasnije olabavljene da bi se omogućila cirkulacija kad glava bude povezana s novim telom. Zatim bi dva tima, radeći istovremeno, napravila duboke rezove oko vrata oba pacijenta i upotrebila kolor-markere da obeleže mišiće u Spiridonovljevoj glavi i u glavi davaoca, da bi se kasnije olakšalo ponovno spajanje.

Sledi najpresudniji korak. Pod operacionim mikroskopom lekari bi precizno presekli obe kičmene moždine - s dijamantskim skalpelom u vrednosti od 200.000 dolara koji je toliko tanak da se meri u angstremima, a poklon je Univerziteta Teksasa. Zatim nastaje trka s vremenom: kad bude odsečena, Spiridonovljeva glava će morati da bude pričvršćena za telo donatora i povezana s njegovim krvotokom u roku od jednog sata. Hirurzi će brzo da zašiju arterije i vene Spiridonovljeve glave za arterije i vene njegovog novog tela. Krvotok davaoca će zatim, u teoriji barem, ponovo da zagreje Spiridonovljevu glavu do normalne temperature za samo nekoliko minuta.

Ukoliko sve bude teklo po planu, Kanavero prelazi na „džeminaj“ (Gemini), za koji je inspiraciju našao u liku doktora Strejndža. Presečeni patrljci kičmene moždine biće skraćeni tako da svi budu iste dužine, a mijelinski aksoni, delovi nervnih ćelija nalik na špagete, biće spojeni specijalnim lepkom napravljenim od polietilen-glikola, neorganskog polimera za koji Kanavero kaže da je čarobni eliksir ovog zahvata. Funkcija kičmene moždine biće ponovo uspostavljena tako što će se citoplazmi susednih ćelija omogućiti da se izmešaju.

Da bi se Spiridonovljeva glava potpuno učvrstila, prethodno ogoljene kičmene arterije davaoca i Spiridonova takođe će biti povezane da bi se obezbedio normalan protok krvi. Uz to, dura, tvrda opna koja oblaže mozak i kičmenu moždinu, biće čvrsto ušivena hirurškim žicama i stezaljkama. Lekari će na sličan način povezati dušnik, jednjak, pneumogastrični nerv i nerv dijafragme, zajedno sa svim presečenim mišićima; estetski hirurzi će zašiti kožu da bi se postigli optimalni estetski rezultati.

Serđo Kanavero; Autor: Profimedia

ŽESTOKI NAPADI

Tokom celokupnog zahvata lekari će voditi računa o imunosupresiji, to jest potrudiće se da potisnu imunološku reakciju organizma, a posle transplantacije stalno će analizirati Spiridonovljevu krv kako se ne bi pojavila antitela dok bude ležao u veštački izazvanoj komi tokom četiri nedelje da bi se omogućilo mozgu da se oporavi. Za to vreme lekari će električnim putem stimulisati kičmenu moždinu da bi podstakli komunikaciju između neurona i poboljšali motoričke i senzorske sposobnosti pacijenta.

Kad se probudi, Spiridonov će početi rehabilitaciju, uključujući i virtuelni trening. Kanavero prognozira da će njegov pacijent moći da hoda između tri i šest meseci posle operacije.

Uprkos detaljnoj prezentaciji na konferenciji u Anapolisu, u Merilendu, Kanavero i Spiridonov su se suočili sa žestokim napadima i sumnjama. Spiridonov je odgovorio na pitanje o etičnosti takve operacije zapitavši prisutne da li bi iko od njih voleo da bude u njegovoj koži: da mora da se oslanja na tuđu pomoć kod vršenja male i velike nužde i da živi život bez seksa. U dvorani je zavladao tajac. Mladi Rus je dodao da će radije da rizikuje smrt tokom zahvata nego da se zlopati kao sada.

Pacijenti Serđa Kanavera; Autor: Profimedia

Kanaverov saradnik Sjaoping Ren s Medicinskog fakulteta u Harbinu u Kini nedavno je izveo transplantaciju glave majmuna. A Kanaverov kolega C-Jun Kim s Medicinskog fakulteta Univerziteta Konkun u Južnoj Koreji objavio je studiju u časopisu Kičmena moždina, u kojoj pokazuje kako je njegov tim ponovo uspostavio motoričke sposobnosti miševa čija je kičmena moždina bila presečena, a zatim ponovo spojena. Doktor Majkl Sar, profesor emeritus hirurgije s Klinike Mejo i jedan od urednika časopisa Hirurgija, nedavno je prihvatio jedan od Kanaverovih radova o transplantaciji glave za svoju publikaciju. „On jeste malo fantastičan, ali je vrlo ozbiljan čovek“, smatra Sar. „On nije samo hvalisavac. Ovo nije naučna fantastika, ovo je sada nauka. Postoje eksperimenti koji potkrepljuju koncept spajanja nervnih membrana.“ Sara posebno interesuje kako ova tehnika može šire da se primeni na lečenje osoba s povredom kičmene moždine. Naravno, on priznaje da ovaj hirurški zahvat nosi sa sobom ozbiljne rizike i pita se koliko će Spiridonov moći normalno da funkcioniše ukoliko preživi operaciju.

„Konceptualno gledano, veliki deo svega ovoga mogao bi da uspe, ali najpovoljniji ishod biće nešto nalik na slučaj Kristofera Riva“, smatra doktor Džon Adler, neurohirurg i profesor emeritus na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford, aludirajući na glumca „Supermena“ koji je ostao paralizovan od vrata naniže posle pada s konja. Drugim rečima, može se dogoditi da Spiridonov dobije telo koje ga neće mnogo bolje služiti od onoga koje danas ima. Adler kaže da je svaki korak Kanaverovog metoda održiv s čisto tehničke tačke gledišta, ali sve zajedno nosi mnogo rizika i mogućnosti za neuspeh - Spiridonov bi mogao da umre ili ostane paralizovan. Pitanje je do koje će mere aksoni spojene kičmene moždine formirati značajne veze, da ne govorimo o mogućnosti da Spiridonovljev mozak pretrpi nepopravljivu štetu posle stanja moždane smrti.

Neki skeptici su mnogo izričitiji. „Po mom mišljenju, zahvat je potpuno neizvodljiv“, smatra doktor Lorenco Pinesi, direktor Klinike za neurologiju Univerziteta u Torinu. „To je čisto bezumlje.“


PIŠE Ros Kenet Erken

   
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Serđo Kanavero; Autor: ProfimediaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Serđo Kanavero; Autor: ProfimediaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Serđo Kanavero; Autor: ProfimediaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Serđo Kanavero; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS