Magazin

NEWSWEEK OTKRIVA Biće još gore: Zašto je Srbija rekorder u Evropi po broju smrti od raka

Šta su uzroci porasta broja onkoloških bolesnika u Srbiji i regionu. Šta nedostaje domaćoj medicini i gde smo u poređenju s lečenjem karcinoma u svetu. Nažalost, prognoze nisu dobre i očekuje se dalji porast obolelih

Objavljeno: 01.02.2017. 12:52h
Foto: Ilustracija: Hirurgija; Autor: Profimedia
Sve veći broj građana Srbije bori se s nekom vrstom kancera. Raste broj obolelih, ali i broj umrlih, pa je tako naša država među neslavnim rekorderima u Evropi kad je reč o umiranju od raka.
 


Profesor doktor Danica Grujičić, načelnik Odeljenja za neuroonkologiju u Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, nije optimista i na samom početku razgovora za Njuzvik kaže da se u narednom periodu, nažalost, može očekivati porast obolelih od nekih vrsta tumora. To je, kaže ona, posledica bombardovanja Srbije 1999. godine, koje je veoma zatrovalo sredinu u kojoj živimo.
 
 POSLEDICE BAČENIH BOMBI

„Ovde, osim bombardovanja, mislim i na istovremeno rušenje mnogih hemijskih postrojenja. Nama nije objašnjeno gde su te otrovne materije otišle. Da li u zemlju, vodu ili vazduh... Smatram da bi buduća vlada mogla nešto da preduzme ovim povodom, pa da, recimo, okupi ekipu toksikologa, ekologa, veterinara i drugih stručnjaka, koji bi nam rekli šta je, gde i u kojoj meri zagađeno. To je i jedna vrsta brige za potomstvo, zato što ćemo mi tek za 30-40 godina videti posledice bačenih bombi. A da je porast obolelih od tumora posledica bombardovanja Srbije, pokazuju i sledeći podaci: svetski prosek obolevanja od maligniteta je dve hiljade ljudi na milion stanovnika, a u Srbiji čak 5.500 na milion, što je dva i po puta više. To, naravno, nije slučajnost“, navodi dr Grujičić.

Karcinom ne bira svoju žrtvu po profesiji, polu ili godinama. Dolazi kad se čovek najmanje nada, napadajući kožu, oko, pluća, dojke, debelo crevo, grlić materice, prostatu... Međutim, jedno od najtežih i najozbiljnijih onkoloških oboljenja jeste tumor mozga. Porazna statistika pokazuje da se ova vrsta opake bolesti javlja u pet do 15 slučajeva na 100.000 stanovnika, a u Srbiji godišnje od najmalignijeg tipa tumora mozga, te ujedno i najtežeg oblika za lečenje, oboli najmanje 250 ljudi. Tumori mozga najčešće pogađaju ljude stare od 45 do 65 godina, ali posebno je zabrinjavajuće što se poslednjih desetak godina beleži sve veći broj obolele dece.

Godišnje se na Institutu za neurohirurgiju operiše oko 1.200 pacijenata s tumorom na mozgu. Lista čekanja na operaciju nema zato što, kako kaže dr Grujičić, maligni tumor ne sme da ostane u glavi ni dve nedelje, a kamoli duže od toga. Otkriva i da je najmlađi pacijent imao tek oko tri meseca, dok je najstariji operisan sa 84 godine.

Grujičićeva navodi i da, što se znanja tiče, srpski onkolozi koji operišu na mozgu nimalo ne zaostaju za svojim kolegama u svetu, ali naglašava da se srpska neuroonkologija, ipak, susreće s nekim problemima u radu.

„Problem nam je ograničenje u ordiniranju lekova koje nameće Republički fond za zdravstveno osiguranje, jer nema dovoljno novca za lečenje najtežih bolesnika. Takođe, u ovom trenutku nam nedostaju bar dva linearna akceleratora za Klinički centar Srbije, biološki lekovi i molekularna dijagnostika. Naime, izašla je nova klasifikacija tumora mozga i sada se oni klasifikuju na osnovu molekularne građe, pa ako to u najskorije vreme ne budemo mogli da uvedemo u Srbiji, počećemo jako da zaostajemo“, kaže naša sagovornica.

Dr Danica Grujičić sa premijerom i ministrom zdravlja; Autor: Marina Lopičić

A koliko je važno da Srbija ne počne da zaostaje na polju onkologije, reporter Njuzvika uverio se i tokom nedavne posete bolnici „San Rafaele“ u Milanu. Ova medicinska ustanova opremljena je najsavremenijom opremom, ne oskudeva ni u čemu, konstantno ulaže u usavršavanje medicinskog kadra i u svakom trenutku je spremna da izvrši najsloženije hirurške zahvate. Jedan od najzahtevnijih zahvata je operacija tumora na mozgu na budnim pacijentima, što se praktikuje kako bi se izbeglo oštećenje funkcionalnih delova mozga, priča za Njuzvik Pjetro Mortini, upravnik odeljenja za hirurgiju ove milanske bolnice.

„Tokom operacije u sali se nalazi i neuropsihijatar koji razgovara s pacijentom. Na taj način hirurzi uspevaju da odrede funkcionalne delove mozga i da potom bezbedno uklone tumor. I nakon uklanjanja tumora ponavlja se ista procedura razgovora s pacijentom, a zanimljivo je da se pacijenti često i ne sećaju intervencije, jer se podvrgavaju određenoj vrsti anestezije. Inače, pacijent se i pre operacije, u okviru priprema za zahvat, sastaje i razgovara s neuropsihijatrom“, objašnjava Mortini, navodeći da se operacije nad budnim pacijentima u milanskoj bolnici izvode svake sedmice.

I u Srbiji je moguća hirurgija u budnom stanju, odgovara Danica Grujičić. Takve operacije su, navodi ona, dobre zato što se mogu kontrolisati takozvane više psihičke funkcije pacijenta - pre svega govor, imenovanje predmeta, računanje, upamćivanje, ponavljanje, sklapanje rečenica, misli, emocije.

Ipak, hirurški zahvati na budnom pacijentu u Srbiji se ne praktikuju često zato što nemamo dovoljno - prostorija.

„Našoj klinici nedostaje dovoljan broj sala da bismo mogli da radimo takve operacije, jer one traju duže. Upravo radimo projekat rekonstrukcije operacionih sala na našoj klinici. Ideja je da umesto sadašnje tri, imamo šest sala i tada ćemo moći da radimo sve ono što se radi u svetu. Naše operacije dugo traju, shvatićete koliki je napor uraditi skoro 3.000 operacija u samo tri sale. Radi se svaki dan do uveče“, dodaje ona.

Prekretnica u lečenju opakog karcinoma mozga bila je nabavka gama-noža, koji je u Srbiju stigao prošle godine. Ovaj aparat se smatra zlatnim standardom u lečenju kancera mozga zato što daje efekat kao da je pacijent operisan, a glava se pritom ne otvara, te tako nema nikakvih bolova. Zove se „gama-nož“ zato što se posle izlaganja zračnoj terapiji na mestu tumora obično vidi samo manji ožiljak. Njegova nabavka je, inače, u poslednje vreme bila jedna od najvećih investicija u srpskom zdravstvu, vredna čak oko 4,5 miliona evra, dok je, s druge strane, to i velika šansa za život pacijenata kod kojih klasična hirurgija ne može da pruži rezultate.

AP, Groblje

 GAMA-NOŽ (NI)JE STIGAO

No, postavlja se pitanje da li je ovaj gotovo spasonosni aparat Srbija ipak kupila kasno, budući da se on već dugo koristi u svetu. Pjetro Mortini iz milanske bolnice „San Rafaele“ samo se, reklo bi se u neverici, nasmešio i odmahnuo rukom kad sam mu rekao da se u Beogradu gama-nož koristi tek nepunih godinu dana. U Italiji se, kaže Mortini, koristi već 21 godinu i dostupan je u šest tamošnjih zdravstvenih ustanova.

„Za zračenja gama-nožem radi uklanjanja tumora na mozgu koriste se najmoderniji aparat. Zahvaljujući gama-nožu maligne ćelije se ozrače kako bi prestale da rastu i kako bi postepeno odumirale. Ova metoda je vrlo precizna i posle nje pacijent brzo napušta bolnicu, odnosno nema dugog perioda oporavka. Gama-zračenje se koristi i kod pacijenata kod kojih je maligni tumor metastazirao i uspešnost takvog lečenja je vrlo velika“, navodi Mortini.

S druge strane, Danica Grujičić smatra da je Srbija trebalo ranije da nabavi ovaj aparat, ali ipak podvlači da nikad nije kasno da se kupi „čudo tehnike kakav je gama-nož“.

„Naravno da je trebalo da bude nabavljen ranije, ali je tek ovo Ministarstvo zdravlja, s ministrom Zlatiborem Lončarom na čelu, imalo sluha da nabavi ovako važnu spravu. Za prvih osam i po meseci smo imali već više od 500 pacijenata. Sama procedura je komforna za pacijenta, iskustva još uvek stičemo, ali učimo i na iskustvima drugih. Kad se zna da je Republički fond za zdravstveno osiguranje slao u inostranstvo na gama-nož samo oko 100 pacijenata godišnje, jasno je koliki broj pacijenata je bio uskraćen za ovaj vid lečenja. Dakle, dosadašnja iskustva su odlična, radimo dalje... Mogli bismo da radimo i više, ali nam je problem magnetna rezonanca, koja je preopterećena, tako da možemo dnevno da uradimo samo tri do četiri pacijenta. Treba nam još jedna radna stanica, planiranje terapije i još četiri stereotaksička rama i onda bismo mogli da radimo po šest pacijenata dnevno, što bi ukinulo sadašnju listu čekanja za pacijente s benignim tumorima. Pacijenti s metastazama i malignim tumorima ne čekaju na zračenje na gama-nožu“, zaključuje dr Grujičić.


PIŠE Boban Karović

   
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija: Hirurgija; Autor: ProfimediaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Ilustracija: Hirurgija; Autor: ProfimediaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Ilustracija: Hirurgija; Autor: ProfimediaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Ilustracija: Hirurgija; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS