Magazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Jugoslavija u fokusu Bilderberg grupe: Poetične zablude i brutalna stvarnost

Dokumenta odnedavno dostupna javnosti pokazala su da je početkom devedesetih Jugoslavija bila jedna od glavnih tema na konferencijama Bilderberg grupe, tajnovite organizacije zbog koje su nastale brojne teorije zavere o „svetskoj vladi iz senke“

Objavljeno: 28.02.2017. 11:59h
Foto: Ilustracija: Jugoslavija u fokusu Bilderberg grupe; Autor: Profimedia
U izveštajima se vidi da su neki od najuglednijih članova gajili veoma optimistične iluzije povodom budućnosti zajedničke države. Sve do jednog trenutka...
 
* * *

Od svih „tajnih društava“ na svetu, nijedno nije češće u fokusu medija od Bilderberg grupe. Poznato je ko su njeni članovi, mesta i lokacije na kojima se sastaju, a ipak, uprkos velikoj pažnji javnosti, agenda o kojoj se diskutuje na njenim godišnjim konferencijama ostaje godinama obavijena velom misterije. Tajnovitost je tokom godina podstakla mnoge spekulacije o pravoj prirodi organizacije i njenoj mogućoj ulozi kao „globalne vlade iz senke“. Ipak, izveštaji sa konferencija grupe od njenog osnivanja 1954. godine sve do 1995, koji su tek odnedavno dostupni javnosti, otkrili su nepoznatu stranu ovog odabranog i demokratičnog društva pragmatičnih ljudi, upućenih u spoljnopolitičke i ekonomske globalne izazove.

Bez obzira na izvanredne kvalifikacije članova grupe, njihove procene i predviđanja nisu nužno bili tačni. Primer Jugoslavije, koja se sve do početka devedesetih jedva pominjala na Bilderberg konferencijama, jedan je od najboljih pokazatelja kako grupa funkcioniše.

Osnivačka konferencija Bilderberg grupe održana je od 29. do 31. maja 1954. u hotelu „Bilderberg“ u holandskim gradu Osterbiku, na inicijativu holandskog princa Bernarda, kontroverzne ličnosti povezane s brojnim korupcionaškim skandalima i imenima kao što su Dejvid Rokfeler i Amšel Majer Džejms Rotšild, koji su i sami učestvovali u radu Bilderberg kluba.
 


Članovi grupe, koja je dobila naziv po imenu hotela u kojem su se prvi put sastali, birani su na osnovu pet kriterijuma. Pre svega je bilo važno da su to ljudi od integriteta, međunarodno ili bar lokalno priznati. Dalje, da su ljudi od autoriteta i ekspertize u svojim oblastima, bez ikakvih sklonosti ka nacionalizmu i bez animoziteta prema „Atlantskoj zajednici“, kao i ljudi upućeni u probleme vezane za odnose SAD i zapadne Evrope.

U saopštenju za štampu posle prve konferencije predstavljene su glavne teme koje su se našle na agendi. Međutim, kako dokumenti pokazuju, izostavljena je jedna, krucijalna za budućnost - ujedinjenje Evrope. Četiri tačke koje su preispitivane podrazumevale su stav prema komunizmu i Sovjetskom Savezu, odnos prema teritorijama i narodima koji su i dalje zavisni od zapadnih vlada, ekonomske probleme i stav prema evrointegracijama i evropskoj odbrani. Premda evrointegracije podrazumevaju ujedinjenu Evropu, izraz „ujedinjen“ još uvek je bio prejak da bi se predstavio evropskoj javnosti nepunih deset godina od kraja Drugog svetskog rata.

U vreme prve Bilderberg konferencije Titova Jugoslavija još uvek nije zasijala prepoznatljivim sjajem, niti je zauzela geopolitičku poziciju koju je imala kao jedna od liderskih zemalja Pokreta nesvrstanih od 1961. godine. Iz tog razloga Jugoslavija se prvi put eksplicitno pominje na konferencijama Bilderberg grupe tek 1975. godine, u kontekstu izraelsko-arapskog konflikta. Tokom diskusije o pristupu rašavanju krize, francuski učesnik (nijedan učesnik diskusija nije imenovan, već se navodi „francuski učesnik je rekao“, „američki panelista“ i slično, prim. aut.) istakao je da se izraelsko-arapski konflikt ne može posmatrati izolovano u odnosu na „konflikte koji se odvijaju na obodu Evrope (npr. Portugal) ili koji će se verovatno dogoditi u budućnosti (npr. Jugoslavija)“. Iz ovog fragmenta diskusije vidi se koliko su članovi kluba bili upućeni u nadolazeće globalne probleme i njihove korene.
 
PROBLEM U NAJAVI

Konferencijom 1975. godine ubedljivo su dominirale ekonomske teme, kao što su problem inflacije, dok je spoljna politika bila u drugom planu. Nasuprot tome, sledeći put kad je Jugoslavija pominjana na konferenciji - 1980. godine - agenda je bila daleko više okrenuta međunarodnim pitanjima i novim izazovima u svetu, od kojih je najvažnija bila sovjetska invazija na Avganistan i iranska talačka kriza.

Na panelu pod nazivom „Bezbednosni aspekti“, na temu „Nove pretnje, stari saveznici: Izgledi za bezbednost Evrope i Amerike“, učesnici su preispitivali novu ulogu NATO, njegovu svrsishodnost i način na koji se savez može prilagoditi novim okolnostima i efikasno na njih odgovoriti. Evropa je kritikovana jer razvija „specijalne ekonomske odnose sa Jugoslavijom, dok Americi pripadaju prljavi, vojni zadaci“, zbog čega je moguće da sledeća kriza dovede do velikog razilaženja - Amerikanci će odlučno povesti napred, dok će „Evropa da se žali, kuka i raspravlja“.

Negde u periodu pred konferenciju, ako ne i na samoj konferenciji, javila se ideja o ekspanziji NATO. Američki učesnik istakao je da postoji veliki jaz između onoga što NATO želi i onoga što zaista može. Prema njegovom mišljenju, od „velikog značaja je znati tačno koliki je kapacitet NATO da interveniše u slučaju kriza izvan oblasti Alijanse, na primer, na mestu kao što je Jugoslavija“.

Dakle, već u drugoj polovini sedamdesetih članovi Bilderberg grupe imali su u vidu moguće krize u Jugoslaviji i potencijalne instrumente za njeno rešavanje. Međutim, kad je „pakao“ progutao nekadašnju zemlju bratstva i jedinstva, ova vrsta dalekovidosti više nije bila dovoljna. Situacija je zahtevala rešenja hic et nunc.

Hotel Bilderberg; Izvor: Wikipedia Creative Commons

OD ILUZIJE...

Da je jugoslovenska kriza zatekla Bilderberg grupu nespremnu, svedoče dokumenta sa konferencije održane od 10. do 13. maja 1990. u američkom gradiću Glen Kouv. Okupirani urušavanjem Sovjetskog Saveza, ujedinjenjem Nemačke i optimističnim ulaskom u novu deceniju „zapadnih vrednosti“, učesnici konferencije nisu ni blizu dovoljno razumeli ozbiljnost situacije u posttitovskoj Jugoslaviji.

Konferencija 1990. bila je prva konferencija na kojoj se Bilderberg grupa ozbiljnije pozabavila Jugoslavijom, premda ne na posebnom panelu, već u okviru opšte rasprave o bezbednosnim aspektima u Evropi. To je ujedno bila i prva konferencija otkako je predsedavanje Bilderberg sastancima preuzeo šesti baron od Karingtona, lord Piter Karington, bivši britanski ministar odbrane, šef diplomatije i generalni sekretar NATO od 1984. do 1988. godine.

U uvodnoj analizi situacije u istočnoj Evropi nastale posle pada Berlinskog zida navodi se da postoje dve grupe država - one u kojima je urušavanje sistema izazvano unutrašnjim faktorima i one u kojima je izazvano spoljašnjim. S obzirom na to da Jugoslavija potpada pod prvu, članovi grupe su izrazili osnovanu zabrinutost povodom opasnosti od uspona nacionalizma iz pepela komunističke dogme. Međutim, kao primer države u kojoj je to najočiglednije i za koju je poznato da nacionalističke frakcije finansira dijaspora sa Zapada navodi se ne Srbija, već Hrvatska, iako je Slobodan Milošević na istoj konferenciji označen kao krivac za pokretanje nacionalističkog konflikta.

Uprkos svim faktorima koji su ukazivali na neminovnu dezintegraciju, Jugoslavija je predstavljena kao primer uspešnog programa stabilizacije, u kojem je, kažu, bila „uspešnija čak i od Poljske“. Prema mišljenju panelista, prednost Jugoslavije bila je višedecenijska otvorenost prema Zapadu, usled čega je zemlja bila spremnija za tranziciju i reforme.

„Jugoslovenski eksperiment je naročito značajan jer se odigrava na pozadini sve jačih nacionalističkih tenzija. Ove tenzije su kulminirale izborom separatističkih predsednika u republici Sloveniji i Hrvatskoj. Ipak, čak i dok se zemlja cepa na deliće, federalna vlada Ante Markovića isplivala je kao nova sila za jedinstvo. U porastu je u odnosu na Miloševića, Srbina koji je započeo nacionalistički konflikt. Jugoslavija pokazuje, bolje nego bilo koja zemlja, izbor između ekonomskog napretka i nacionalističkog konflikta. Ohrabruje to što, nakon što je prošla kroz fazu nacionalističke turbulencije, Jugoslavija izlazi na pravoj strani“.

Jugoslavija je trebalo da postane „šablon“ za uspešnu tranziciju s komunističkog na demokratski ili socijaldemokratski sistem.

„Poljska i Jugoslavija pokazuju da može doći do dramatičnog napretka u smanjenju nestašica, uspostavljanju konvertibilnosti valute i stvaranju monetarne stabilnosti mnogo brže nego što se mislilo.“

Učesnici su verovali, pogrešno, da je san o pripadnosti Evropi već tada u Jugoslaviji bio dovoljno jak da nadvlada etničke tenzije. Da li je do kratkovidosti došlo zato što je ujedinjena Evropa projekat upravo Bilderberg grupe, ili su se prosto, kao i sami Jugosloveni svojevremeno, poneli kratkotrajnim dahom nade koji su donele reforme Ante Markovića. Iako je Marković nakratko izvukao zemlju iz ekonomske krize, njegova politika i vlada nisu bile dovoljno jake da odole medijskim i političkim napadima, zbog čega je 1991. godine podneo ostavku i tako postao poslednji premijer Jugoslavije. Učesnici Bilderberg konferencije 1990. godine, zaslepljeni može se reći čak naivnim optimizmom, nisu uvideli koliko snažan odjek imaju nacionalističke i separatističke frakcije na teritoriji Jugoslavije. Dok se u diskusiji vidi da su etničke tenzije, odnosno politička nestabilnost, percipirane kao glavna prepreka ekonomskom razvitku istočne Evrope, nema ni ni reči o ratu, što je naročito neobično budući da je potencijal za konflikt utvrđen još 1975.

Protesti protiv Bilderberg grupe; Autor: Profimedia

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija: Jugoslavija u fokusu Bilderberg grupe; Autor: ProfimediaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Ilustracija: Jugoslavija u fokusu Bilderberg grupe; Autor: ProfimediaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Ilustracija: Jugoslavija u fokusu Bilderberg grupe; Autor: ProfimediaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Ilustracija: Jugoslavija u fokusu Bilderberg grupe; Autor: ProfimediaSvet

MADURO HAPSI OPOZICIJU U VENECUELI: Briga me šta SAD misle!

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS