Magazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Sokaci crnih marama: Misteriozna bolest kosi stanovnike sela na Balkanu

Po svemu sudeći, jedna biljka uzrok je teške bolesti od koje pate stanovnici brojnih sela u Srbiji - oko 4.500 bolesnika se leči od takozvane "balkanske endemske nefropatije"

Objavljeno: 01.03.2017. 17:52h
Foto: Ilustracija: Starost; Autor: Pixabay
Srpski Kutleš u Jablaničkom okrugu (16 km od Leskovca) nije poznat kao njegov imenjak iz Grčke (tu je nađen grob Filipa Makedonskog), a trebalo bi, bez obzira na to što broji samo nekoliko stotina duša. I sve ih je manje.

Čitave porodice, cele generacije iz Kutleša su nestajale i još uvek nestaju. Ne idu odavde trbuhom za kruhom već - uglavnom - na mesno groblje. Prate ih rođaci bledožućkaste boje lica, anemični... gotovo svi s dijagnozom balkanske endemske nefropatije (BEN), smrtonosne bolesti bubrega.

Za BEN me je zainteresovao prof. dr Rajko Hrvačević. Toksin iz korova Aristocholia clematitis, o kojem mi je govorio - kako joj tepaju u Srbiji, vučja stopa ili vučja jabučica - po svemu sudeći, glavni je krivac što ću konačno naučiti i gde je domaći Kutleš i zašto je u njemu, umesto „dobar dan“, tako uobičajeno reći da neko ima teška strukturna oštećenja bubrega koja nije moguće izlečiti.
 


„Od oko 4.500 bolesnika koji se u Srbiji leče dijalizom, šest odsto ima balkansku endemsku nefropatiju. Kancer sluznice urinarnog trakta javlja se kod gotovo polovine pacijenata. Učestao je i rak bubrega, javljaju se oštećenja DNK, mutacije gena (p53), hormoni koji stimulišu koštanu srž na proizvodnju crvenih krvnih zrnaca su u zastoju - razvija se malokrvnost i može biti ozbiljnijeg stepena“, objašnjava dr Hrvačević.

Transplantacija bubrega nije kontraindikovana, ali...
 
KAKO ZARADITI BEN

Zainteresovana? Naravno. Svako bi se upitao može li i kako da „zaradi“ BEN.

Ali sarajevski diplomac koji se usavršavao u Londonu, Milanu i Los Anđelesu, koga su profesionalna i stručna reputacija kvalifikovali i na mesto člana Evropskog udruženja za dijalizu i transplantaciju (EDTA), člana Internacionalnog udruženja nefrologa, pokazuje mi da nije ni standardni lekar ni standardni Balkanac. Bez sujete me upućuje na kolegu nefrologa, Nišliju, kaže da je veliki stručnjak za BEN.

Dođoh nekako i do Nišlije, dr Nikole M. Pavlovića, velikog stručnjaka za ovu bolest. Kad sam već htela da odustanem od istraživanja podmuklog BEN, odazvao mi se ljubazan glas: „Izvinite, na terenu sam, berem vučju stopu“. Tako ja saznah za Kutleš, tamo je bio. Sela crnih marama, nažalost, u Srbiji ima još.

Navršilo se 60 godina otkako je akademik Vojislav Danilović 1957, nakon dugogodišnjih ispitivanja, zvanično potvrdio postojanje bolesti u okolini Kolubare kod Lazarevca. Tada su utvrđena i velika područja u drugim krajevima Srbije na kojima je otkriveno obolevanje stanovništva od nepoznate, opasne bolesti bubrega. Dobivši kasnije ime balkanska endemska nefropatija, bolest je primećena u dolinama Južne i Velike Morave, u celom slivu, uz njene pritoke. Brestovac je centar endemske nefropatije u Srbiji, na njega se oslanja Kutleš.

Ne nedostaje je ni u Posavini kod Loznice. Preko Save je stigla i u Bijeljinu, na područje Slavonskog Broda, putujući kroz Timočku krajinu, zahvatila je Rumuniju i Bugarsku.

„U Beogradu ste? Ne verujem da možete da obolite od BEN. Najistaknutija karakteristika bolesti je endemski karakter, kod vas se ne zapaža.“

Procenjuje se da danas ima gotovo 100.000 rizika za razvoj BEN, dok 25.000 ima ovo oboljenje.

O BEN se u celom svetu govori, pa me je prilično šokiralo kad je dr Pavlović rekao da se u Srbiji ne sprovodi sistematski skrining, iako ima oblik epidemije. „Bilo ga je do devedesetih godina prošlog veka u selima kod Niša, Leskovca, Aleksinca, Paraćina.“

Ilustracija: Selo; Autor: Pixabay

PREPARATI ZA MRŠAVLJENJE

Enigma zvana BEN, čiji se uzrok utvrđuje desetinama godina, nije probudila nadležne ni s velikim porastom interesa nakon što su obolele do tada zdrave žene na jednoj klinici u Belgiji 1993.

„Sve je počelo prepisivanjem kapsula kao deo režima za kontrolu telesne težine, koje su se sastojale od kineskog biljnog preparata za koji se verovalo da delom sadrži biljku Stephania tetrandra. Nažalost, ona je (na mandarinskom Han Fang-Ji) bila zamenjena s kancerogenom biljkom iz roda Aristolochia (Guang Fang-Ji), nastupila je nefropatija, a od 300 obolelih, pretežno žena, više od polovine zahtevalo je primenu hemodijalize.“

U većini slučajeva progresija prema krajnjem stadijumu bubrežne bolesti nastala je i nakon prestanka unošenja biljnih preparata.

Postalo je jasno da balkanska endemska nefropatija nije prisutna samo na ovim prostorima. U Kini boluje nekoliko miliona ljudi, primećena je i u drugim regionima. Dovoljan razlog, čini se, da se konačno otkrije i uzrok - da li su korovi ili nešto drugo.

„Klinički simptomi i znaci BEN su nespecifični i često ostaju neprepoznati tokom više godina. Ne postoje specifične dijagnostičke karakteristike, ali skup epidemioloških, kliničkih i biohemijskih podataka, uz karakterističan oblik oštećenja u odsustvu drugih bubrežnih bolesti, ukazuje, s velikom verovatnoćom, da se radi o ovom oboljenju. Studije sprovedene tokom prethodne decenije pružile su vrlo ubedljive argumente da je BEN uzrokovan hroničnim trovanjem materijala kojih ima u vučjoj stopi.“

Zdrav (levo) i bolesni bubreg (desno); Izvor: Privatna arhiva

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija: Starost; Autor: PixabaySrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Ilustracija: Starost; Autor: PixabaySrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Ilustracija: Starost; Autor: PixabaySrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Ilustracija: Starost; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS