Magazin

EKSKLUZIVNA ISPOVEST Biljana Plavšić: Šešelj se u Hagu radovao Ðinđićevom ubistvu. Miloševiću je bilo žao!

Biljana Plavšić u životnoj ispovesti za Njuzvik otkriva nepoznate detalje o sukobima u BiH devedesetih i ključnim akterima tog vremena - Karadžiću, Mladiću, Miloševiću i Arkanu, ali govori i o danima provedenim u pritvoru u Hagu

Objavljeno: 26.04.2017. 16:26h
Foto: Biljana Plavšić; Autor: Dragana Udovičić

Skoro je objavljena knjiga u kojoj lekar Vukašin Andrić tvrdi da je u Hagu bivši šef Srbije „ubijen droperidolom“, lekom koji mu je podmenut u čaj...

Te sumnje su opravdane. A ispričaću vam šta se meni tog dana dogodilo... Dakle, tog dana, dok još nisam znala da je Milošević umro, došao je kod mene lično upravnik zatvora i zamolio me da pođem u ambulantu. Krenemo i on me usput pita jesam li čula da je Milošević preminuo. Kao da me je neko polio ledenom vodom... Odemo u ambulantu, upravnik traži da izvuku moj zdravstveni dosije i čitaju koje lekove dobijam. Sve mi je bilo jasno. Uplašili su se, javljeno im je iz Haga, ali zašto ako je čovek umro prirodnom smrću. To mi je bilo čudno.

Vi ste se devedesetih sukobili s Miloševićevom politikom, ali da li je tačno da vam je nudio novac da budete njegov kritičar?

Govorio mi je da nije tačna moja tvrdnja da nema demokratije. Kao, eto, narod nešto gunđa, neki ga kritikuju... I onda mi je ponudio da budem njegov opozicionar, jer je, kako je kazao, i Šešelj na njegovom platnom spisku. Milošević je plaćao Šešelja da ga kritikuje. Pa kako ih nije bilo stid...

A da li je istina da vas je Milošević 1998, posle vašeg debakla na izborima u Srpskoj, zvao da pređete u Beograd?

Da, jeste. Rekao je: „Banjaluka je mala sredina za vas, dođite u Beograd.“ Pitao me čak i da li mi trebaju kuća, kola...

Niste se pojavili na suđenju Miloševiću, ali jeste bili svedok u haškom procesu protiv nekadašnjeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika?

S tužilaštvom sam postigla dogovor da ne svedočim, ali ne i sa sudom, koji mi je poslao poziv za Krajišnika. Morala sam da odem, ali ne svojom voljom.

Oprečna su mišljenja o tom čoveku. Kakav je bio devedesetih?

Bio je moćan čovek. Finansijski moćan. Ljudi su mu verovali i, kad je trebalo nešto da se završi za nekog u to ratno vreme, govorilo se: „Idi kod Mome.“ Sećam se da sam ga upoznala 1990. na Aranđelovdan, i to na slavi kod Karadžića. Bio je neprikladno obučen, čudan, mračan čovek, još sa onim obrvama... Kad mi je Karadžić tog dana rekao da će to biti predsednik Skupštine, nisam verovala, pomislila sam da sigurno ima neke skrivene sposobnosti, koje se ovako ne mogu uočiti. No, vidite, smenilo se posle nekoliko šefova Skupštine, ali on je bio najbolji - ima neke sposobnosti koje se ne mogu poricati, a sumnjala sam kad sam ga prvi put videla.

Da li su Krajišnik i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zaista, kako ste tvrdili, profitirali u ratu devedesetih?

Kako da ne... Njih dvojica su odlučivali o svemu i iz svega su profitirali. Najpouzdanije i detaljne podatke o njima dobila sam od njihovog saradnika - Miloševića. On mi je rekao da se bave švercom, da brat jednog drži granicu prema Crnoj Gori, a da je brat drugog na graničnom prelazu Rača. Na to sam mu samo rekla: „A to ste im sve vi omogućili.“

A koliko su imali razumevanja za nesrećan narod, na čijoj su muci profitirali?

Karadžić je tražio da mu samo lepe stvari govorim. Kad god sam mu spominjala muke naroda, kad sam govorila da su to ljudi koji ne znaju gde će uveče spavati, uvek bi mi odgovorio: „Neka narod ide u p.m.“ Joj, kad se samo setim kako se jednom u nekoj opštini u kojoj smo pripremali hranu za izbeglice zadesila žena koja je u najlon kesi nosila kosti mrtvog sina... Ljudi su bežali i iskopavali grobove, nosili kosti najbližih u kesi, a Karadžić za taj narod kaže da ide u p.m. Ili drugi primer - on dođe u Beograd da se kocka i tako izgubi 50.000 maraka, a tog dana je na Palama izlepljeno 38 umrlica, bila je sahrana poginulih boraca, nad svakim od njih sam se nagla i poljubila kovčeg, a on se za to vreme kockao. Kasnije, posle mnogo godina, to je potvrdio i čovek koji je tog dana u Beogradu bio u Karadžićevom obezbeđenju, a mene je kao policajac čuvao kad sam izašla iz zatvora.

Kad je zapravo počelo vaše neslaganje s njim? On je vas postavio za svog naslednika na čelu Srpske, pa bi se reklo da ste i te kako imali dobru saradnju.

Evo primera zašto se nismo slagali. Odem na front i tamo mi kažu da nas muslimani gađaju našom municijom. Dakle, Srbi su prodavali srpsku municiju muslimanima, a oni su posle time napadali Srbe... I ja to kažem za skupštinskom govornicom, pitam da li je to moguće, da li to mora tako, a Karadžić iz prvog reda viče: „Mora!“

U svojoj knjizi pišete da je Karadžić kukavica...

Strašna kukavica. Nisam videla krupnijeg čoveka, a veću kukavicu. Sedeli smo jednom na Palama kad su se začuli pucnji, bilo nas je dosta, ali on je jedini skočio i sakrio se iza ormana, mi ostali se nismo ni pomakli, a ispalo je da su svatovi zapucali. A to da je kukavica, pokazao je i skrivanjem od Haga... Što odmah nije stao na crtu Hagu?!

Govorili ste da se u državne poslove mešala i Karadžićeva supruga Ljiljana?

Ona je želela da bude kao Mira Marković. Dolazila je čak i na sednice Predsedništva, jer joj je kod kuće bilo dosadno. Sedi tu dok mi razgovaramo o državnim pitanjima, a znala je i da daje komentare...

Zašto ste se, kao predsednica Srpske, protivili izručenju Karadžića Hagu?

Ne bih ga izručila. To bi tada bila poslastica za Hag, ali sebe bih popljuvala. Prosto, nisam to mogla po Ustavu i zakonu.

Dobio je na kraju 40 godina robije.

Kad je Karadžić dobio 40 godina, pomislila sam da bi Alija Izetbegović, znajući šta je sve radio, morao da dobije dve doživotne. A koliko bi tek dobio Tuđman? Pa, ova dvojica su radila gore stvari od Karadžića.

S druge strane, Ratka Mladića, ratnog komandanta Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996, oduvek ste hvalili, a dok je bio u bekstvu, javno ste mu savetovali da se preda Hagu. Zašto?

Javno sam mu savetovala da se preda i da se brani. Njegovo današnje zdravlje je posledica skrivanja. Karadžić je tokom skrivanja uživao u vračanju i s tim njegovim „čarala-bajala“ zabavljao se kobajagi lečeći ljude, a Mladić, znala sam, nije sposoban da se skriva. On je, verujem, sve vreme mislio da nema ni razloga za to. Pamtim Mladića kao hrabrog i savesnog vojskovođu. Bio je pravi vojnik, veliki patriota, čovek za čije se prste nijedan dinar nije zalepio. Danas je to drugi čovek, skoro da ga ne prepoznajem u sudnici, pitam se kako je, onako narušenog zdravlja, izdržao sve do danas.

Ovih dana su Mladićevi branioci zatražili od Tribunala da ga puste na lečenje u Rusiju, jer mu se zdravstveno stanje pogoršalo...

Bilo bi pametno da mu dozvole lečenje u Rusiji da im se ne bi dogodilo isto što i s Miloševićem, koga nisu pustili na lečenje pa je umro.

Biljana Plavšić; Autor: Dragana Udovičić

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Biljana Plavšić; Autor: Dragana UdovičićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Biljana Plavšić; Autor: Dragana UdovičićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Biljana Plavšić; Autor: Dragana UdovičićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Biljana Plavšić; Autor: Dragana UdovičićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS