Magazin

NEWSWEEK OTKRIVA Zločini mahnitog mašinovođe: Svirepost niškog Džeka Trboseka dugo neće biti prevaziđena

Iz policijskih arhiva izronio je slučaj niškog Džeka Trboseka, koji je tridesetih godina 20. veka svirepo ubijao žene

Objavljeno: 19.05.2017. 18:36h
Foto: Ilustracija; Autor: Pixabay
Traume iz najranijeg detinjstva imaju presudan uticaj na formiranje zločinačkih karaktera, pogotovo serijskih ubica. To važi i za čoveka koji je u periodu od 1930. do 1933. godine sejao smrt u gradu meraklija - Nišu. I Bogdan Vidanović, čiji su zločini sve doskoro bili zaboravljeni (otkrio ga je autor TV serijala „Dosije“ Mašan Lekić), rastao je u porodici u kojoj je otac, pogotovo u pripitim stanjima, iskazivao nasilnički karakter. Kao dete i Vidanović je, poput brojnih serijskih ubica, pokazivao sklonost ka mučenju životinja. Davio je piliće, iživljavao se nad tek rođenim kučićima i mačićima, povremeno palio komšijske ambare... Komšije su to smatrale uobičajenim dečjim nestašlucima.



Po selima u okolini Niša Bogdan Vidanović proveo je mladost. U 21. godini života odlazi u vojsku. Skoro ceo Prvi svetski rat proveo je zatočen u bugarskom logoru. Nakon njegovog okončanja u Pirotu počinje da radi kao žandarm. U tom gradu 1920. godine započinje emotivnu vezu s meštankom Danicom, kojom će se ubrzo i oženiti. Ona je udaju za Bogdana uslovila njegovom promenom zanimanja, na šta je on pristao. Napustio je žandarmeriju i zaposlio se na železnici kao mašinovođa.
 
DOBAR RADNIK I DOBROĆUDNI KOMŠIJA

Bogdan Vidanović je, kao i većina serijskih ubica, svoje zločine dugo i uspešno skrivao od najbližeg okruženja. Svi koji su ga poznavali kasnije su bili zaprepašćeni saznanjem da se iza nadimka „niški vampir“ skriva - kako su doslovce govorili - „pravo srculence od čoveka“. Vidanovićeve kolege s posla o njemu su uglavnom govorile u superlativu: „U ophođenju sa ljudima Bogdan ne samo da nije ličio na nekakvog nasilnika već je delovao mirno i skrušeno. Precizan i pedantan u poslu, izgledao je kao da ni mrava ne bi zgazio. Nikad nije previše pio. Prema kolegama uvek je bio predusretljiv“, svedočio je jedan od njih. Njegova supruga Danica pričala je da u odnosu s njom čak ni glas nikad nije povisio, a kamoli je tukao. Samo joj je bilo čudno što je u slobodno vreme, kako se izrazila, „dugo iščitavao neke tanke sveske od romana za dinar“.

PRVO UBISTVO

U noći između 21. i 22. septembra 1930. godine Bogdan Vidanović sreo je ispred ulaza u kafanu „Proleće“, koja se nalazila prekoputa železničke stanice, prelepu 20-godišnjakinju Stanu Canu Nikolić, koja se iz obližnje fabrike obuće, u kojoj je radila kao čistačica, vraćala kući. Pohotni mašinovođa dugo vremena meračio je atraktivnu crnokosu devojku. Stana je poznavala Bogdana, pa joj nije bio sumnjiv njegov naizgled džentlmenski predlog da je otprati do kuće. Na jednom od skrovitih mesta Vidanović je počeo da spopada devojku pokušavajući da je poljubi u usta. Kad se otrgla iz njegovih nasrtljivih zagrljaja, Bogdan ju je nožem nekoliko puta snažno ubo u grudi. Kako je docnije izjavio na suđenju, „zbog rane koju je u predelu glave zadobio tokom Prvog svetskog rata pao mu je mrak na oči zato što ne podnosi odbijanja“. Od nanetih povreda Stana Cana Nikolić je nasmrt iskrvarila, a počinilac je pobegao s mesta zločina. Svirepo ubistvo Cane Nikolić ostalo bi nerazjašnjeno da mašinovođa Bogdan Vidanović četiri godine kasnije nije ponovo počeo ubilački pir.

Ilustracija; Autor: Pixabay

KRVAVI MESECI

Svoje kriminalne poduhvate 1933. godine Bogdan Vidanović započeo je lopovlukom. Prvo je iz prizemne kuće kolege s posla Branislava Živkovića ukrao dva ćilima i zlatni sat. Na suđenju povodom krađe koja je predstavljala prvu tačku optužnice (ostale tri su bile pokušaji silovanja i svirepa ubistva pet žena) Vidanović je detaljno opisao lopovski postupak:

„Vraćao sam se sa službe i na prozoru video ćilime. Nije bilo šetača pa sam pao u iskušenje. Prozor je bio odškrinut, pa nisam morao da ga razbijem i tako privučem nečiju pažnju. Ćilime sam pokušavao da preprodam, ali mi to nikako nije polazilo za rukom.“

Ubrzo njegovi zločini počinju da se nižu: 16. maja uveče, oko devet časova, Bogdan se uputio ka kući Leposave Premetarac Petrović, s kojom je - kako je tokom suđenja naveo - posle smrti njenog muža nekoliko godina održavao intimne odnose. Interesantno je da je Leposava svojevremeno skandalizovala rodni grad kad je odlučila da nakon udaje zadrži devojačko prezime. Ali Leposava navalentnog Bogdana te večeri nije želela da pusti u kuću. Ipak, on je na silu uspeo da uđe i posle kraće i žestoke svađe nožem ju je ubo u predelu leve dojke. Njenu majku Zojku, koja je spavala u drugoj sobi, iz sna je trgla buka. Bunovna je pokušala da odbrani kćer od Bogdanovih nasrtaja. Nije mogla. I sama je stradala na identičan način kao i njena ćerka.

Na suđenju je optuženi rekao da Zojku nije nameravao da ubije, ali je zbog razvoja događaja na to bio primoran: „Bila bi nezgodan svedok. A mrtvi ne govore. Najmanje sam kriv što je bila laka na snu. Jednostavno, našla se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme!“

U vremenskom intervalu od 1. do 3. jula Bogdan Vidanović je izvršio tri pokušaja silovanja. Katica Hrlić, Elza Palčić i Marija Rudolf tih vrelih letnjih dana bile su žrtve njegove bolesne požude. U arhivama je ostalo sačuvano svedočenje služavke Katice Hrlić:

„Bogdan mi je 1. jula prišao ispred Berze rada. Upitao me je: ‘Tražite li nameštenje, gospođice? Ako hoćete da služite kod šefa stanice, pođite sa mnom. Njegova je gospođa preko leta po ceo dan u vinogradu!’ Čovek je sve fino zborio. Pokazao mi je i svoju železničku legitimaciju, tako da nisam ništa posumnjala. Ali kako smo se približavali Nišavi, shvatila sam da tu nisu baš čista posla, jer sam znala da to nije put za vinograde. Kad smo naišli na jedan jarak, on me je poneo preko njega govoreći: ‘Moramo da požurimo, gospođa će se naljutiti ako okasnimo.’ Kad smo zašli dublje u čestar, prvo mi je udario dva šamara, a potom pokušao da me obori na zemlju. Molila sam ga i preklinjala da me ne povredi. On je potom iz džepa od pantalona izvadio revolver, rekavši: ‘Daj mi p.... pa te neću povrediti.’ U to se na oko trideset metara od nas pojavio neki čovek i Bogdan je pobegao glavom bez obzira. Potrčala sam u pravcu pomenutog gospodina zavapivši: Pomagajte, ako za boga znate, neka rđa od čoveka htela je da me siluje!“

Katičinu storiju je na suđenju potvrdio i Spasoje Ivanović, koji je tog trenutka takođe šetao pored Nišave. Istovetna dešavanja poput Katice ispričale su Elza Palčić i Marija Rudolf, koje su same uspele da se istrgnu iz manijakovih šaka. Samo što je u slučaju Elze i Marije navodnog šefa železničke stanice „zamenio“ direktor fabrike duvana.

Ilustracija; Autor: Pixabay

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija; Autor: PixabaySrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Ilustracija; Autor: PixabaySrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Ilustracija; Autor: PixabaySrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Ilustracija; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS