Magazin

NEWSWEEK OTKRIVA Zločini mahnitog mašinovođe: Svirepost niškog Džeka Trboseka dugo neće biti prevaziđena

Iz policijskih arhiva izronio je slučaj niškog Džeka Trboseka, koji je tridesetih godina 20. veka svirepo ubijao žene

Objavljeno: 19.05.2017. 18:36h
Foto: Ilustracija; Autor: Pixabay
KOBNI SUSRET

Dva sudbonosna zločina po niškog Trboseka bila su ubistva Ljubinke Krstić i Agate Fileš. Ta ubistva počinjena su u roku od tri dana. Krstićevu je 1. septembra 1933. zločinac namamio u šetnju povećom svotom novca i slatkorečivim uveravanjem „da joj s njegove strane ništa hrđavo ne preti“. Nesrećna devojka se nije dugo premišljala niti je sumnjala u Bogdanove namere. Došli su prvo do Crkve Svetog Pantelejmona. Potom su se uskom stazicom uputili ka obližnjem kukuruzištu. Ljubinka nije želela da sa, do tog trenutka šarmantnim sredovečnim gospodinom stupi u intimne odnose, pa joj je on iznenada nožem koji je stalno nosio sa sobom preciznim ubodima u srce naneo smrtonosne povrede. Pored njenog tela je, što je samo tog puta učinio, ostavio primerak dnevnog lista Politika.

U šetnjama niškim ulicama s poslednjom žrtvom, Agatom Fileš, Vidanovića je često viđao kolega s posla Mihailo Krstić. Bogdan je Mihajlu jednom prilikom kazao da je za Agatom bukvalno izgubio glavu, na šta mu je Krstić, kako je docnije sam ispričao policajcima, a potom potvrdio i na suđenju, uzvratio da ga ne razume, pogotovo zbog činjenice da mu je Danica odana i požrtvovana, dok Agata nije čak ni lepuškasta. Agatina neugledna spoljašnjost Vidanoviću nije smetala. Uzvratio mu je da je Agata mlada i, što je njemu bilo najvažnije, nevina, a to nije bila nijedna njegova žena, pa čak ni Danica.

Agatu Fileš je ubio kad je shvatio da ne želi da mu daruje svoju nevinost. Nakon ubistva, kad je njen leš, poput Ljubinkinog, pronađen u kukuruzima blizu Crkve Sv. Pantelejmona, Mihailo Krstić prisetio se Vidanovićevih priča. Razgovore koje je vodio s kolegom s posla ispričao je svom poznaniku Dragoljubu Saviću, upravniku niške policije, koji je brzo počeo sa sklapanjem kockica monstruoznih zločina. Naredio je pretres Vidanovićeve kuće. U njoj su policajci pronašli belu krvavu košulju i nož. Vidanović je isprva govorio da je košulju i nož zaboravio da opere posle klanja prasadi i jaganjaca, ali je tokom unakrsnog ispitivanja i pritešnjen dokazima priznao ubistva ne samo Ljubinke Krstić i Agate Fileš već i žena za koje su niški policajci mislili da njihovog ubicu nikad neće stići ruka pravde.

Ilustracija; Autor: Pixabay

BEZ POKAJANJA

Istraga protiv petostrukog ubice, kao i samo suđenje, bili su predmet interesovanja svih pisanih medija. Dopisnik Politike iz Niša Stojan Stoiljković bio je iznenađen Vidanovićevim ponašanjem. U tekstu objavljenom 9. septembra 1933. Stoiljković je istakao da se „niški vampir“ tokom policijskog ispitivanja ponašao kao da nikome zla nije naneo. „Danas oko podne Bogdan Vidanović zamolio je da mu se donese olovka i pet tabaka hartije. Zašto - nije hteo reći. Učinjeno mu je po volji. Sada, pošto mu je istrgnut iz ruku nož bez koga nikad nije bio i kojim je onako spretno baratao, uzima olovku da piše možda svoje ispovesti i da na svoj način pokaže svoje podvige, u kojima je postigao žalostan rekord kao još nijedan zločinac te vrste do danas kod nas“, pisao je Stoiljković.

Suđenje Vidanoviću počelo je 15. decembra 1933. U svom izveštaju Politikin novinar istakao je i činjenicu „da nijedan pretres nije pobudio toliko interesovanje kao što je to slučaj ‘niškog vampira’ - ubice i napasnika devojaka, mašinovođe Bogdana Vidanovića.“

Čelnici niškog Okružnog suda štampali su i prodavali ulaznice pomoću kojih je moglo da se prisustvuje suđenju jer svi zainteresovani nisu mogli da stanu u najveću dvoranu tadašnjeg Okružnog suda.

Na suđenju koje je od ranog jutra do kasnih večernjih sati trajalo tri dana, Bogdan Vidanović je sopstvene zločine pravdao ranom u predelu glave koju je još na početku Prvog svetskog rata zadobio služivši srpsku vojsku. Govorio je da je svestan da mu ne gine kolac, da žali suprugu Danicu, koju nepismenu ostavlja da se za svakodnevno preživljavanje sama snalazi, a što se tiče devojaka i žena koje je usmrtio - njih nimalo ne žali zato što se nalaze pod zemljom i samim tim pronašle su svoj mir!

Bogdan Vidanović osuđen je na smrt vešanjem. Međutim, smrtna kazna nad monstrumom koji je pre više od 80 godina po Nišu sejao smrt nije izvršena. Krajem januara 1934. godine zatvorski stražari su u ranim jutarnjim satima Vidanovića u samici pronašli obešenog. Zvanična verzija glasila je: „Niški vampir je samom sebi presudio“. Za „niškog vampira“, kako su ga zvali savremenici, doskoro se nije znalo, možda i zbog činjenice da mu je primat prvog muškarca serijskog ubice sa ovdašnjih prostora samo 15 godina docnije preoteo zemljak, čuveni Miodrag Stole Trifunović, koji je za vreme sukoba između Tita i Staljina sejao smrt po ulicama Beograda.


PIŠE Dušan Cicvara
 

(Tekst je obljavljen u 65. broju magazina Newsweek (16.5.2016), koji sada izlazi jednom mesečno.)
  • Sledeća stranica
  • 1
  • 2
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija; Autor: PixabaySrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Ilustracija; Autor: PixabaySrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Ilustracija; Autor: PixabaySrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Ilustracija; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS