Magazin

NEWSWEEK O UBISTVU U BORČI: Policija čeka da ubica počini još jedan zločin

Uprkos nesvakidašnjem pritisku javnosti i angažovanju vlasti, pa čak i premijera lično, ubica Jelene Marjanović ni posle 11 meseci nije pronađen, a kako stvari stoje, i neće. Ipak, pravila krimi romana kažu da nema savršenog zločina, već samo loše istrage

Objavljeno: 25.05.2017. 06:00h
Foto: Forenzičari na mestu zločina; Autor: Zorana Jevtić
Obukla je trenerku, spremila dete, i krenuli smo... Prvo smo se dogovorili da odemo na teren BSK ovde u Borči, tu je lepše, puno je labudova, ima jezerce, deca ih hrane... Bacaju im neke hlepčiće, hrane ih i tako... Da bih animirao Janu, zato što neće da se odvaja od majke kad ona negde krene... Da bude tu sa tom decom, da ona otrči... Bolji je i teren, ima asfaltirano - tačno petsto metara staza, sve je čisto, sve je super...

Stignemo mi prvo tamo. E sad, subota, gužva, i ona kaže: e, nemoj ovde da trčimo, vidi kolika je gužva, ovde je mnogo ljudi... Ajmo mi, ipak, tamo na nasip. Ona je vozila auto, ja sam napred ovako držao Janu... Ajde... Stigli smo na taj nasip.



Mi smo to, znači, praktikovali uvek: ona kad krene da trči, popne se na taj nasip... Ja sa Janom ostanem na toj poljanici tu... Posle nekog vremena krenemo polako za njom. Ona već otrči do te druge rampe, do tamo ima 1.700 metara. Otrči do druge rampe, okrene se i krene nazad. Mi se sretnemo negde na pola puta, i onda se polako vratimo zajedno do kola.
 
I krenuli smo za njom. Rekao sam: „Ajde, Jano, idemo polako gore prema mami.“ Popeli smo se i krenuli. Idemo - znači, na nasipu smo gore - idemo polako ja i Jana. U jednom momentu samo sam pogledao i video da je nema. Ne vidi se silueta koja trči, dan je bio, znači sve savršeno... Ona je bila u crnoj tenerci, sve bi se videlo. Prvo što mi je prošlo kroz glavu - pošto je bila na postu, mi smo porodica vernika ... - bilo je neko sunce i ja sam pomislio da nije pala negde sa strane. Čekao sam neko vreme, mi smo išli, naravno, prema tamo... Prolazili su neki ljudi... Prošlo je dosta vremena, ona se ne pojavljuje. Krećem da je zovem na mobilni, pet puta sam je zvao, mobilni zvoni - ona se ne javlja. Idemo i dalje ja i dete. Ponovo posle nekog vremena opet okrećem, ona se ne javlja. I ne pojavljuje se.

Zovem tada taštu, jer se Jelena s njom dogovorila da će posle trčanja kod nje, ali nema je ni tamo!

I tu već počinje panika...“

Zoran, suprug Jelene Marjanović, pevačice ubijene u Borči 2. aprila prošle godine, ovako je šest dana kasnije, pred kamerama jedne televizije, opisao početak drame čiji kraj javnost i dan-danas iščekuje.

Odabrali smo baš njegov direktni iskaz za početak ovog teksta, jer su iskazi iz druge ruke, kao i navodni citati u tabloidima, nepouzdani - u najvećoj meri su izmišljeni, ili bar iskrivljeni. Ali o tome kasnije više...

Naravno, ni rečima Zorana Marjanovića ne može se bezrezervno verovati: kao član porodice ubijene spada u krug osumnjičenih, i ta će mu senka, po prirodi stvari, ostati sve dok ubica ne bude uhapšen i pravosnažno osuđen.

Ali hoće li se to ikada desiti?

Jelena i Zoran Marjanović; Autor: Privatna arhiva

SVE POČINJE KAO KRIMIĆ

Ono što se do sada zna o ubistvu Jelene Marjanović liči na početak romana Agate Kristi: tridesettrogodišnja Jelena izašla je iz kuće u prigradskom naselju Borča s mužem Zoranom i petogodišnjom ćerkom Janom da bi lepo prolećno subotnje popodne proveli napolju. Odlučila je da istrči nekoliko kilometara duž zemljanog nasipa, kao što je to u poslednje vreme često radila. Jelena je, naime, bila pevačica koja se zbog očeve bolesti na neko vreme povukla sa scene i planirala je povratak, a u svetu šou-biznisa i kondicija i skladna linija bili su joj važni.

Zemljani nasip u delu Borče zvanom Crvenka proteže se uz Dunav, i tog dana na njemu je bilo puno ljudi koji su, kao i Marjanovići, došli da trče ili da se šetaju, bilo je i pecaroša, a čitav predeo ravan je i pregledan.

Oko tri popodne mlada žena udaljila se uvežbanim trčećim korakom od porodice niz nasip. Cilj joj je bila drvena rampa, postavljena na 1.700 metara odatle, da spreči prolazak automobila na stazu. Tada je poslednji put viđena živa.

U 15.35 telefonom je razgovarala sa svojom bolesnom majkom, kojoj je rekla da dolazi da joj donese ručak „čim istrči još jedan krug“. Jelenu Marjanović tada je poslednji put neko čuo.

Zoran je za nestanak supruge javio svom prijatelju iz policije oko 20 sati tog dana. A oko 20.45 jedna prijateljica porodice Marjanović telefonira advokatici Zori Nikodijević Dobričanin da se raspita o proceduri policijske potrage. Novinarka Kurira koja sa advokaticom ispija kafu tako saznaje za dramu u Borči i, računajući da bi objavljivanje fotografije žene za kojom se traga i informacije o njenom nestanku moglo bizi od koristi, tu vest javlja redakciji. U 20.51 na sajtu ovog dnevnog lista objavljeno je: „Potraga za pevačicom: Jelena Krsmanović nestala dok je trčala kod naselja Crvenka“, a vrlo brzo, po ustaljenoj praksi, prepisali su je i ostali informativni portali.

I tu zbivanja počinju da se razlikuju od krimi romana, u kojem se na kraju otkriva ime ubice.

UTICAJNI PRIJATELJI

Najstariji član porodice Marjanović, Vladimir, penzioner je, a prema nekim informacijama, dvadeset i više godina radio je na beogradskom aerodromu; pomalo neuobičajeno za njegove vršnjake na ovim prostorima - dugačku prosedu kosu vezuje u konjski rep. Njegov stariji sin Zoran, suprug ubijene pevačice, u porodičnoj kući u Borči ima muzički studio i sarađuje s pevačima novokomponovane muzike. Iako su među njegovim klijentima i neka imena poznata najširoj javnosti, proboj u prvu ligu u producentskom poslu tek mu je predstojao. Mlađi Vladimirov sin Miloš takođe se bavi muzikom - ali onom koja se naziva gotik, i tome mu je prilagođen i izgled: na društvenim mrežama pozira u kožnoj garderobi, nastojeći da jakom šminkom dočara „mistični“ izgled.

Pronađena patika na licu mesta; Autor: Zorana Jevtić

Najživopisnija je, međutim, njihova majka, odnosno Vladimirova supruga Zorica: u izvesnim krugovima u Beogradu poznata je kao isceliteljka. Deo kuće u kojoj su živeli bio je izdvojen za tu njenu delatnost, i ukrašen brojnim ikonama. Prema nekim svedočenjima kojima se može pokloniti poverenje - uostalom, modus operandi ovakvih „belih magova“ svuda je manje-više isti - tokom seanse jednu ruku pružala je ka ikoni, a drugom je prelazila preko tela bolesnog, emitujući bioenergiju. Za svoje usluge nije imala određenu cenu, već je uzimala „koliko ko ostavi“. Ironično je da je jedina pravna posledica ubistva njene snahe bio sporazum sklopljen sa tužilaštvom o priznanju krivice za nadrilekarstvo!

Nije moguće proveriti glasine da su susedi pred njenom kućom viđali Ivicu Dačića, Velju Ilića, Vuka i Danu Drašković, ali vrlo je verovatno da su među onima koji su dolazili bili i ljudi od uticaja u policiji. Jer već u 21.30, šest sati pošto je Jelena nestala, a samo sat i po nakon što je Zoran nestanak prijavio, policijske ekipe za potragu izašle su na teren!

ISTRAGA U MRAKU

U leto 2015. godine, posle otmice i ubistva devojčice iz Subotice Tijane Jurić, pod pritiskom javnosti promenjen je Zakon o policiji: „Ako je prijavljen nestanak lica, a postoje osnovi sumnje da je to lice žrtva krivičnog dela, policijski službenici dužni su da, u saradnji s drugim nadležnim organima, udruženjima građana i građanima, ODMAH preduzmu mere i radnje predviđene ovim i drugim zakonima u cilju njegovog pronalaska.“

Do tada, pre početka traganja, čekalo se 24 sata, i to je rešenje bilo zasnovano na iskustvu iz života: u većini slučajeva to je bilo dovoljno vremena da se zločin odvoji od banalnog bega od supružnika ili teškog pijanstva...

Ali i u novo rešenje, prevashodno uneto zbog zaštite maloletnika, ugrađen je mehanizam koji policijske snage štiti od potezanja za svaku sitnicu. On je sadržan u formulaciji „ako... postoje osnovi sumnje“. Neko u policiji odlučio je da pošalje ekipe za traganje na teren zato što njen muž nekoliko sati nije znao gde mu je žena!

I uz to je taj neko - po prirodi stvari: visoki zvaničnik - naredio češljanje terena na kojem je tražena osoba poslednji put viđena, po mraku!

Javnost je, između ostalog, ostala uskraćena za informacije o drugim merama policije: pretresi vozila na izlazu iz grada, kontrole najbližih graničnih prelaza, racije u podzemlju, i sve ono što bi, teorijski, trebalo preduzeti ako se sumnja na otmicu. Blizu je pameti, međutim, da ništa od ovog nije učinjeno, jer u tom trenutku, osim činjenice da članovi porodice Jelene Marjanović ne znaju gde je ona, nikakvog drugog razloga za sumnju u zločin - nema!

RIJALITI ISTRAGA

Češljao se, dakle, prostor gde je Jelena Marjanović poslednji put viđena. Zašto? Ako je oteta - više nije tu. Ako je ubijena - pomoći joj nema. Takva akcija policije imala je smisla jedino ako se verovalo da leži ranjena i da život polako ističe iz nje. Međutim, nije bilo logičnog osnova za takvu pretpostavku.

Policija je u ovom slučaju u sukobu s logikom na mnogo širem nivou: deluju jer „osnovano sumnjaju“ da je počinjen zločin, a ne obezbeđuju mesto zločina! Kad sutradan, po danu, dođu forenzičari, ustanoviće da su svi tragovi uništeni.

Zašto je do ovoga došlo?

Eventualno poznanstvo policijskog funkcionera s Marjanovićima možda je deo objašnjenja. Ali ne treba zanemariti ni činjenicu da su te večeri svi informativni portali u Srbiji prosto „prštali“, objavljujući iz minuta u minut vesti iz Borče: „nestala“, „još nije nađena“, „ni dalje nije nađena“, ni - u tom kontekstu - želju da se demonstrira efikasnost policije „nikad veća u istoriji“.

Šta god da je bilo, rečito je javno pitanje Dragana Kecmana, smenjenog načelnika Uprave kriminalističke policije, da li je njegov naslednik na funkciji zaslužio to napredovanje, između ostalog, i „rijaliti istragom“ pevačice Jelene Marjanović?

Bivalo je i ranije brutalnih ubistava koja su do današnjeg dana ostala nerešena, ali nikada do sada na ovakav način nisu praćena u medijima. Navešćemo samo dva...

Vladimirov mlađi sin Miloš; Autor: Aleksandar Jovanović

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Forenzičari na mestu zločina; Autor: Zorana JevtićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Forenzičari na mestu zločina; Autor: Zorana JevtićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Forenzičari na mestu zločina; Autor: Zorana JevtićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Forenzičari na mestu zločina; Autor: Zorana JevtićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS