Magazin

NEWSWEEK OTKRIVA: Ovo je Ljubomir: Zaklali ga Četnici... u kolevci sa još 67 dece, žena i staraca (FOTO)

Dokazi o zlodelima četnika nadohvat su ruke, samo niko ne želi da ih vidi. Idite do Vranića, gde je samo tokom jedne noći zaklano 68 dece, žena i staraca. Vladan Pantić, naslednik jednog od retkih preživelih, briše suze. „Danas su ih ponovo ubili...“

Objavljeno: 26.05.2017. 14:02h
Foto: Kuća Milivoja Ilića - na slici petomesečna unuka Katarina i unuk Ljubomir (levo u knjizi); Autor: Dado Đilas
Vladan Pantić zaćuti upola rečnice I okrene glavu,a ja se pravim da ne vidim da briše suze.

Levo su frižideri bakalnice pregradili trotoar. Pred nama prašnjav nepokošen travnjak, pa beton sve do fasade ukrašene mesinganim pločama. Desno, na okrnjenoj betonskoj ogradi, neki ljudi čekaju autobus... Na prljavom parkingu kroz otvoren prozor automobila slušamo vesti: „Komandant četničkog pokreta Dragoljub Draža Mihailović rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu u procesu koji mnogi smatraju istorijskim. Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan. ‘Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim’, rekao je sudija Trešnjev, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike...“



Prođe sporo, ljuljajući se preko rupa, kamion natovaren svinjama i ostavi nas u oblaku prašine i smrada. Kad njegovo brektanje utihne, čujemo glas Olivera Antića: „... ne zameram im jer ne znaju činjenice, a sada se otvara mogućnost da se sazna istina“, rekao je Antić.
 
Činjenice su u Vraniću, odgovorim u sebi ovom besramniku, dok Vladan Pantić briše suze. Kad se okrene, iz stegnutog grla istisne:

„Danas su ih ponovo ubili...“

Poslednjih meseci on je pisao sudovima, strankama i državnim institucijama, išao na proteste antifašista i tribine, nastojeći da proširi istinu o stradanju svoje porodice i još 58 meštana Vranića. Sada se oseća poraženim. I ne samo to: presuda sudije Trešnjeva obezvredila je, pogazila, pljunula na životno delo njegovog oca.

Dragoljub Pantić (1931-2002) do smrti se borio da se ne zaboravi da su u Vraniću četnici ubili 68 seljana, među njima i deset njegovih Pantića. On sam imao je dvanaest godina i čudom preživeo tu noć...

Na seoskom groblju spomenici od kamena ispranog kišom. Natpisi krivi, slova nejednaka: „požive 11 god“, tako piše, pa „požive 16 god“... deca. U drugom redu „zaklani od četnika DM“.

Sad Oliver Antić i sudija Trešnjev i patrijarh Irinej („istina je spora, ali dostižna“, „istina je konačno progovorila“... tako on o rehabilitaciji!)... sad oni i drugi tvrde da pre 70 godina rodbina ove dece nije znala ko im je grla nožem presekao!

Seosko groblje i porodične grobnice porodice Pantić; Autor: Dado Đilas

NOĆ KAME

A ovako je bilo: pre sedamdeset godina, u noći između 20. i 21. decembra 1943, Prvi bataljon Posavske brigade Avalskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini počinio je u Vraniću masakr civila. Podeljeni u tri grupe, četnici su izvršili pokolje u 14 kuća u selu čiji su pojedini članovi bili sumnjičeni za održavanje veze sa partizanima. Ubijeno je 67 meštana, uglavnom žena i dece.

O ovom se događaju sve zna: znaju se sve ubice i svi ubijeni. Imena ovih prvih su na spiskovima za unapređenje četničke komande i u sudskim spisima posleratnih vlasti. Imena žrtava su na vranićkom groblju i na spoljašnjem zidu spomen-doma u Vraniću, na onim mesinganim pločama...

„Ja sam zapitao: ‘Kuda me vodite?’ Odgovorili su mi: ‘Ti si osuđen u ime kralja Petra, a po naređenju Draže Mihailovića.’ Ja sam onda kazao: ‘Nemojte me klati kao životinju i ako već hoćete da me ubijete, vi me streljajte.’ Onda sam legao na patos, oni su opalili na mene puške, metak me je udario u levo oko, a izišao na desni obraz. Kad sam se malo osvestio, doterali su mi brata, njega su stojeći streljali. Kad je pao mrtav, pao je na mene. Ja sam se pravio da sam mrtav, a oni su doveli jedno kurjačko pseto koje je počelo da loče njegovu krv. Ja sam se plašio da ako dođe do mene da mi ne nagrdi lice. Tada su oni doveli našu mater da vidi nas dva mrtva i kad je došla, bila je premrla živa od straha gledajući nas dvojicu mrtve, pa su je zatim oborili i klali je na mojim leđima, tako da sam bio obliven svom njenom krvlju. Doveli su zatim moga sinovca i zaklali zatim i njega. Zatim su doveli moju snaju, ženu moga brata koji je poginuo u partizanima, i nju su zaklali. U četvrtoj sobi zaklali su dete od četiri godine, odsekli mu glavu i izboli ga nožem na 18 mesta. Kada su sve poklali, onda su počeli da kupe sve naše stvari iz kuće.“

Dušan Ðorić, čiji je ovo iskaz, preživeo je pokolj. Njegovo svedočenje i svedočenja ostalih spasenih, dokumenta Nedićeve vlade, arhivi nove Jugoslavije, četnička prepiska i naređenja, iskazi pred sudom nekih od počinilaca, intervju jednog od učesnika RTS devedesetih godina, memoari nekih drugih četnika... dovoljni su za preciznu rekonstrukciju ovog masakra. Iznećemo je bez lažne hladnokrvnosti, sa detaljima od kojih se ledi krv i muti svest. Jer nije ovo televizijska serija...

Kolevka u kojoj je zaklan Ljubomir; Autor: Dado Đilas

NAREÐENJA NE GORE

U oktobru 1943. godine Draža Mihailović poslao je naređenje svojim komandantima u Šumadiji da stave pod svoju komandu područja oko Beograda, uključujući tu i beogradsku Posavinu: „Naš Avalski korpus, sa srezovima Grocka, Vračar i Umka, spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Naređuje se komandantima, i to: majoru Mihailu Jovanoviću, kapetanu Lazoviću, kapetanu Nikoli Kalabiću, komandantu Kolubarskog korpusa Komarčeviću i Rudničkom korpusu da najenergičnije s juga na sever, čisteći usput i sve srezove, očiste naročito srez kosmajski, a naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka.“

Na kraju pominje neuspehe u borbi protiv partizana i upozorava: „Ne može više tako dalje. Sve ću da vas posmenjujem, a ceo Avalski korpus ću da rasturim.“

Pretnje nisu urodile plodom: partizani te jeseni nanose ozbiljne poraze Avalskom korpusu, pa 17. novembra 1943. godine Draža Mihailović šalje svojoj vojsci novo naređenje:

„Kosmaj mora da se očisti po svaku cenu. Radite prema situaciji da se Kosmaj, pa sve do Beograda, što pre očisti od komunista.“

Četnički komandanti Jevrem Simić i Nikola Kalabić 27. novembra 1943. u selu Bujačiću kod Valjeva potpisali su ugovor sa Nemcima o saradnji: „Gorenavedena pokrajina (Posavina, Šumadija, Tamnava - prim. nov.) daje se Kalabiću i Simiću da vode nezavisnu borbu protivu komunista. U slučaju većih operacija, četnički će odredi sa pristankom Kalabića i Simića biti prisajedinjeni nemačkoj komandi i dobijaće uputstva za vođenje operacija od nemačke komande... 

Nakon ugovorene saradnje sa Nemcima, u drugoj polovini decembra 1943. južno od Beograda sprovedena je akcija „čišćenja komunista“. Koordinatori akcije bili su pukovnik Jevrem Simić, generalni inspektor četničkih odreda, i Nikola Kalabić, komandant Korpusa gorske garde, ali su snage Avalskog korpusa odigrale glavnu ulogu u teroru, pošto su imale prikupljene podatke o porodicama i simpatizerima partizana.

Dan uoči pokolja u Vraniću, 19. decembra, komandant Avalskog korpusa major Svetislav Trifković poslao je Draži Mihailoviću depešu broj 127, koja glasi: „Depešu broj 961 primio sam. Čišćenje komunističkih jataka vrši se u velikoj meri. Trifković.“

Ono što će uslediti, dakle, nikako nije „ispad odmetnute grupe“, već „operacija JVuO“.

Kuća Milivoja Ilića; Autor: Dado Đilas

ZVERI ŽEDNE KRVI

Vranić je u ovoj „operaciji“ zapao Prvom bataljonu Posavske brigade Avalskog korpusa JVuO pod komandom Spasoja Drenjanina Zeke.

Taj je Zeka, uz pomoć četičkih doušnika, sastavio spisak porodica čiji su članovi osumnjičeni za saradnju sa partizanima. Drenjanin je objasnio: „Kakva će sudbina zadesiti te porodice zavisi od situacije. Pojedinačna ubijanja do sada nisu dala zadovoljavajuće rezultate, narod i dalje pomaže partizane. Da bi efikasno sprečili saradnju sa partizanima, moramo od sada klati čitave porodice, to će ih opametiti. Zato treba evidentirati porodice koje sarađuju, pomažu ili simpatišu partizane. Te podatke traže i Nemci, jer će se iz tih porodica uzimati taoci za streljanje ili logor.“

Dogovoreno je da se prepad na sve njih izvrši u toku jedne noći, između 20. i 21. decembra, kako se neko ne bi sklonio i pobegao. Za tu akciju bataljon, koji je brojao oko 60 ljudi, mobilisao je i nekoliko seljaka da stražare. Grupa je počela da se okuplja u popodnevnim satima u dvorištu jedne kuće u susednom selu Jasenak i tu sačekala da padne mrak, a onda, po kišnoj i mračnoj noći i dubokom blatu, krenula prema Vraniću.

Svi zajedno, četnici su prvo došli do kuće Marka Mitrovića, čiji je brat bio u partizanima od 1941. U njegovoj kući poklani su svi - ukupno njih pet ukućana. Odatle su otišli do dvorišta škole, gde su se podelili u tri grupe. Mobilisani četnik Boško Joksić pokušao je da izbegne učešće u grupi koja je trebalo da likvidira porodicu Stevana Pantića, svoje susede. Slagao je da su kumovi, ali nije vredelo: ubijen je na kapiji dvorišta. Četnik koji ga je ubio, Voja zvani Kopilan, rekao je: „Opali mi pištolj slučajno!“

Ostali su krenuli u noć.

Deset grobova porodice Pantić; Autor: Dado Đilas

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Kuća Milivoja Ilića - na slici petomesečna unuka Katarina i unuk Ljubomir (levo u knjizi); Autor: Dado ĐilasSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Kuća Milivoja Ilića - na slici petomesečna unuka Katarina i unuk Ljubomir (levo u knjizi); Autor: Dado ĐilasSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Kuća Milivoja Ilića - na slici petomesečna unuka Katarina i unuk Ljubomir (levo u knjizi); Autor: Dado ĐilasSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Kuća Milivoja Ilića - na slici petomesečna unuka Katarina i unuk Ljubomir (levo u knjizi); Autor: Dado ĐilasSvet

KORAK NAPRED ZA PRAVA ŽENA: U Jordanu ukinut zakon po kom žena mora da se uda za svog silovatelja

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS