Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Spasioci srpskog Nju Orleansa

Uragan Katrina potopio je pre 12 godina američku prestonicu „muzike s dušom“, nakon čega se ni muzika ni grad nisu potpuno oporavili. Istovetno je u Šapcu proizvela oluja koja je razorila nekadašnju Jugoslaviju

Objavljeno: 27.05.2017. 06:00h
Foto: Privatna arhiva
Šapčani su ponekad nesnosno ponosni na svoj grad, na činjenicu da su u njemu osvanuli prvi klavir u Srbiji, prva apoteka, kuća na sprat, neki tvrde i prva fudbalska lopta, na Jevrema Obrenovića, po čijoj je zamisli i naredbi, a na osnovu austrougarskog školovanja, Šabac jedini ovdašnji grad u kojem se sve centralne ulice seku pod pravim uglom, sa najširom pešačkom zonom kojoj beogradska Knez Mihailova nije ni do kolena...

Da bi svojoj deci dao posebno obrazovanje, Jevrem je 1829. godine doveo u Šabac Dimitrija Tirola i njegovu ženu. I već te godine Jevremova deca počela su „udarati u gitar i klavir“. Ubrzo je iz Austrije stigao Josif Šlezinger, koji je u prvo vreme bio samo učitelj kneževe dece, a docnije je stvorio vojničku kapelu, bandu, kako se onda govorilo. Šlezinger je bio prvi profesionalni muzičar koji je došao u Srbiju oslobođenu od Turaka, pionir njenog muzičkog života i do druge polovine prošlog veka jedini kompozitor.



Posebno poglavlje u muzičkom životu Šapca zauzima Robert Tolinger, koji je na poziv Šabačkog pevačkog društva došao za horovođu 1902. Iste godine postavljen i za profesora Gimnazije. Već 26. maja 1903, na proslavi pedesetogodišnjice Prvog beogradskog pevačkog društva, na kojoj su učestvovali horovi iz cele zemlje, izvođenjem Mokranjčeve „Desete rukoveti“ Šapčani su osvojili prvu nagradu i čestitke kompozitora. Sam Mokranjac rekao je tada Tolingeru: „Ti si, pobratime, za ‘Desetu rukovet’ učinio više nego ja. Istina, ja sam je komponovao, ali ti si je stvorio i tek sam je sad osetio onakvu kakvu sam je zamišljao.“
 
Ali, uz sve to, Šapčani nekako nisu ponosni, možda ni upućeni, na to da je Radio Šabac prvi u državi emitovao program 24 sata dnevno, emisiju „Želje i pozdravi slušalaca“, verovatno najslušaniju u bivšoj Jugoslaviji. A o muzici se, kada je o gradu reč, uglavnom i radi.

Zaljubljenik u rodni grad i muziku koja je tamo stvarana, Vladimir Maričić, džez pijanista i kompozitor, što je važnije - prijatelj pevača koji su odande potekli, pedantno je pamtio sve što je vezano za grad.

„U neko drugo vreme Šabac je imao ono nešto, nazvali mi to šarmom ili nekim petim elementom. Tradicija kafanskog života, kultura kafane, bila je veoma razvijena u celoj Srbiji, ponajviše u Šapcu. Često pominjan kao grad koji je mnogo toga prvi imao u Srbiji, Šabac nije slučajno imao razvijenu kulturnu aktivnost, za šta je najviše zaslužan Jevrem Obrenović, za svoje vreme veoma obrazovan čovek. Kasnije, tridesetih godina prošlog veka, popularni orkestar Cicvarići doživeo je internacionalnu prepoznatljivost zajedno sa pevačicom Sofkom. Pored toga što su bili veoma poznati u Srbiji i šabačkom kraju kao zvezde kafanske muzike i provoda, snimili su i nekoliko ploča za britansku izdavačku kuću ‘Deka’ (Decca). A epicentar tog kafanskog života bio je u Mali, kako je svi Šapčani zovu. Svake noći tamo se moglo uživati u muzici lokalnih, a svetski znanih muzičara, od kojih je najpoznatiji bio čika Vasa Andolija. Nije daleko od istine ni priča u kojoj su baki iz Beča stigle tri korpe cveća kao dokaz da se moglo doručkovati u Šapcu, a večerati u Beču.“

Lepa Lana, Šaban Šaulić, Hasan Dudić i Vida Pavlović na Mesamu 1992. u Beogradu; Izvor: Privatna arhiva

MUZIČKA ŽICA

Centar noćnog i muzičkog života u Mali bila je kafana „Kod Lile“, vlasnika Lile Ahmetovića, koju je još njegov deda otvorio 1924. godine. Zajedno sa ocem, koji je neko vreme predavao u muzičkoj školi harmoniku i violinu, Lila je prvi klavir u kafanu uneo još 1962. godine. Nešto kasnije doneo je i drugi, električni klavir, koji je stigao iz Amerike, a u čijem mu je naručivanju pomogao Kornelije Kovač. Kada je klavir stigao u Milano, sa ocem je otišao po njega. „Imao sam pre toga pijanino, koji je bio legenda ovog grada, ne samo zbog toga što sam u kafani svirao na njemu već što ga je moj otac kupio od vlasnika bioskopa ‘Pariz’, u kojem je služio kao muzička pratnja za neme filmove.“ Na klavirima su u kafani muzicirali Lilin otac, Baka Cicvarić i Sava Grof. Lila im se pridružio 1967. godine.

Teško je definisati kakva je muzika nastajala u Mali. Lila objašnjava da su to bile većinom stare narodne, izvorne pesme, starogradska muzika, romanse, a da je najvećim delom bila zastupljena muzika čuvenih Cicvarića. Njihov uticaj na muziku daleko je nadmašio grad u kojem su počeli.

Upravo Lilina kafana je bilo mesto u kojem su ne samo svirali dokazani muzičari već su u njoj doslovce nastajale buduće zvezde. „Šabac je oduvek važio kao muzički grad, a korene su udarili Cicvarići, to ne može niko da pobije. Svirali su i vedrili u celoj Jugoslaviji, a gostovali su i u Pešti i u Beču, da ne govorim o drugim gradovima u zemlji. Međutim, Cicvariće su dopunjavali muzičari iz drugih porodica: Domići, Ahmetovići, Zeići, Milići... Imali su u orkestru od devet do 11 članova, nekad i 15. Odlično su znali da postave organizaciju, da okupe ljude i usklade ih. Cicvarići su bili u većini, ali nikada nisu imali kompletan sastav samo iz svoje porodice. Stvorili su ime, udarili pečat za sva vremena i zahvaljujući njima danas imamo i Šabana Šaulića, i Hasana Dudića, i Ljubu Aličića i Dragog Domića. Pa i Meha Eganović je snimio odlične ploče. Imao je ogroman hit ‘Spasite me, dobri ljudi, vodite me iz kafane’. Ali, još jednom - svi su oni nastali na temelju Cicvarića.“

Privatna arhiva

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Privatna arhivaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Privatna arhivaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Privatna arhivaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Privatna arhivaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS