Magazin

NEWSWEEK OTVORENO PISMO ĆERKI DEMONSTRANTU Studentski protesti: Krug, još jedan

Zašto sam joj napisao pismo, zašto joj sve ovo nisam rekao u četiri oka? Zato što je studentkinja i svakodnevno učestvuje u protestu. I zato - šetaj, draga moja, okreni još ovaj krug pre nego što nastaviš na nemačkom. Starija sestra ti je već u Berlinu...

Objavljeno: 31.05.2017. 13:11h
Foto: Studentski protesti; Autor: Nebojša Mandić
Draga moja Petrovićeva, 

Ti znaš, ali zbog tvojih koleginica i kolega studenata da naglasim: Ceterum censeo Carthaginem esse delendam. Mislim da Vučićev režim treba demontirati. Ali neće moći ovako kako ste počeli!



Danima se šetate, učete i bučete beogradskim, niškim, novosadskim i možda još nekim ulicama, ubeđeni da se nad vašim glavama ponosno vije blistavi barjak slobode, ali ja vidim samo krpu iskrzanu od duge upotrebe. Dobro, ima u ovom mom stavu staračke mrzovolje, ali uz nju obično ide i neko iskustvo... Reći ćeš, lukavo: „A iskustvo je, kad je u pitanju sloboda na ovim prostorima, po pravilu obojeno razočaranjem, što te čini nesposobnim da objektivno sagledaš nove situacije!“, ali mani me tih doskočica. Neke su stvari uvek iste.
 
ŠTA JE ZNAO NOBELOVAC

Život moje generacije, rođene pedeset i neke, obeležila je mitska studentska pobuna ‘68. Iako u njoj nismo učestvovali jer smo bili premladi, njen nas je duh stalno pratio. U stvari, ono što smo mi smatrali njenim duhom: neustrašivost, nemirenje, pobuna, ulica... Nekako nam je izmicalo da su studenti tada rukovodstvo države kritikovali zbog „uvođenja kapitalizma na mala vrata“ i tražili više komunizma! Vredi, međutim, podsetiti i na ovo: taj i takav studentski protest imao je širok front podrške - od krajnje levice, preko boraca za demokratizaciju društva, do srpskih nacionalista... Zvuči poznato? Istina, ono „širok“ treba uzeti uslovno - radnici, u čije ime su se studenti digli - ostali su u svojim fabrikama. Ni ostali građani im se nisu pridružili...

Pokojni Nikola Ðorđević, sjajni novinar i urednik Ilustrovane, Intervjua i Nina, aktivni učesnik pobune i „šezdesetosmaš“ i posle ‘68, zadirkivao je Aleksandra Tijanića da je sa svoje terase na Novom Beogradu, na nagovor dede, pobunjene studente gađao krompirima! A imao je Nikola i ozbiljniju priču. Mislim da je zabeležena u jednoj knjizi Mila Gligorijevića (Takođe sjajan novinar, bilo je i takvih!), ali ko će sad da traži, navešću je po sećanju, uz rizik da se o neki detalj ogrešim... Elem, Ivo Andrić - za njim je tada već bilo bogato životno iskustvo - robijanje u studentskom dobu zbog članstva u Mladoj Bosni, službovanje na mestu ambasadora u Hitlerovom Berlinu, pa mirenje sa komunistima posle oslobođenja... Ivo Andrić u vreme studentske pobune sklonio se u bolnicu zbog nekakve bezazlene operacije na oku. Nikola Ðorđević mi je pričao kako je sa još dvojicom kolega otišao kod pisca da od njega zatraže javnu podršku za studente i kako je ovaj, sve okolišeći, odbio da to učini. Andrić je tada imao 76 godina, dakle, bio u dobu kada mudar čovek, a on je to svakako bio, više ničega ne mora da se boji, a i slava „jedinog jugoslovenskog nobelovca“ držala ga je praktično van domašaja represivnog državnog aparata. Nije, znači, strah - to ja sada domišljam - bio razlog njegovog odbijanja da se izjasni. Biće da je znao ono što studenti nisu, ni onda ni sada...

Studentski protesti; Autor: Damir Dervišagić

I MIR U SVETU...

Nego, da se vratim na tvoje vreme i tvoje demonstracije. Pročitao sam šta tražite sa transparenta istaknutog na čelu kolone: fer i slobodne izbore, slobodu medija, decentralizaciju, departizaciju, zaštitu i poboljšanje radnih prava... Nedostaje vam još samo „mir u svetu“ pa da se izjednačite sa misicama!

Šalu na stranu, nemam ništa protiv ovih zahteva, potpisujem ih! Potpisao bi i Tito! I Vučić, naravno, uostalom sve to stoji i u njegovom ekspozeu... Ali gde se krije problem?

Postoji vlast, je l’ tako, koja nešto neće da uradi. Zatim, postoji i strana koja ima neke svoje potrebe, odnosno zahteve, ali ne može da ih realizuje sama, nego to traži od vlasti. Ta strana može vlast lepo da zamoli (što, obično, ne pomaže), a može i da izvrši pritisak. Oblici pritiska su razni, a ti si se odlučila za izlazak na ulicu. Ali šta briga vlast što si ti na ulici? Da bi takav tvoj gest bio delotvoran, na ulici treba da vas je više nego što vlast može da podnese, ili da ste na njoj dugo... opet: duže nego što je to za vlast prihvatljivo.

Vlast, međutim, ima debelu kožu i dugo može da podnosi tvoje prisustvo na ulici. Seti se šta je bilo sa „žutom patkom“ ili sa „odbranom“ bioskopa „Zvezda“! Možeš da se šetaš dok ti ne dosadi, ili dok ne dosadi onima koji tom ulicom idu na posao, u školu... Stoga moraš da pojačavaš pritisak. Vlastima postavljaš oročene zahteve: ako vi do subote ne uradite to, onda ćemo mi to...

Ali šta ćete vi vlastima da kažete: ako do petka, do leta, do Nove godine... ne oslobodite medije, ne poboljšate radne uslove... mi ćemo... Šta ćete?

Šta ćete do tada? Da šetate dok se ne sprovede departizacija? Našetaćete se!

Čitam u uskršnjem Danasu da je „posle praznika moguća radikalizacija protesta“.

Anonimni „logističari protesta“, šta god da to značilo, kažu da će to „biti koraci ... koji će naterati vlast da počne da odgovara na naše zahteve“. Hoćeš li to, draga moja Petrovićeva, držati u blokadi auto-put dok Vučić ne sprovede decentralizaciju?! Izgradi operu u Užicu, još jednom evakuiše ministre u Niš? Ili da vam da časnu reč?

Ne rugam se. Zahtevi su vam spisak opštih mesta, i kao takvi svima prihvatljivi... ali potpuno neostvarljivi u konkretnom roku. Sa stanovišta tehnike demonstriranja, amaterski i smešni. Q. E. D.

Studentski protesti; Autor: Damir Dervišagić

UNTERHALTOVANJE

Naravno da znam zašto je tako: konkretne zahteve može da ima samo homogena grupa, a tvoje društvo na ulici je daleko od toga. Uz transparent kojim se traži sloboda medija (Uzgred, kako Vučić može da oslobodi medije, osim RTS? Da uhapsi Vučićevića iz Informera? Neka se oslobađaju sami!) ide Miša Vacić. Anarhisti pored onih koji se bune zbog „pokradenih izbora“, neokomunisti pored neoliberala... pa bračni parovi koji su se upoznali u zimu 1996/97. i sada, kad su im deca već porasla, mogu da evociraju uspomene; hipsteri koji su videli da se u Njujorku demonstriralo protiv Trampa; zavisnici od Instagrama i kolekcionari selfija; velegradski jurodivi koji su dočekali svojih pet minuta medijske slave; pa učesnici prestoničkih „iventa“ - deca iz boljih kuća i „gradske face“, zaštićeni od jakog sunca senkom platna na kojem piše: „Narod gladuje, elita se raduje“... i ti i tebi slični, bez osobitih svojstava u ovom razvrstavanju, od svega pomalo, i nigde celi.

Vi ste kolona koja se vidi na snimcima, ona masa koja čeka da čelo na raskrsnici reši hoće li levo ili desno, i vi ste ti koji će da blokiraju auto-put. Onaj koji će u vaše ime doneti tu odluku bez vas bi bio samo vest o pešaku pod kamionom.

Vazda je tako bilo, i ja se opet vraćam na ‘68. Evo šta je o tim slavnim danima u dnevniku zapisao Borislav Pekić: „Dvorištem Filozofskog fakulteta ‘unterhaltuje’ se beogradska crvena džet-elita. Ta crvena buržoazija, protiv koje se demonstrira, pljeska studentima s istim oduševljenjem s kojim se prvi red partera u pozorištu smeje žaokama za koje misli da su na tuđ račun upućene... Izvesni političari dolaze ovamo kao što se nedeljom pre podne ide u zoološki vrt... Radikalne univerzitetske aule, gde se još nešto zbiva, gde je bengalska vatra zamenila onu pravu, ali se to ne vidi - postaju mesto za izlazak uveče, ide se kod studenata umesto u operu ili na prijem u nekoj ambasadi, premijeru nekog filma ili na kartanje...“

Studentski protesti; Autor: Damir Dervišagić

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Studentski protesti; Autor: Nebojša MandićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Studentski protesti; Autor: Nebojša MandićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Studentski protesti; Autor: Nebojša MandićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Studentski protesti; Autor: Nebojša MandićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS