Magazin

NEWSWEEK EKSKLUZIVNO Koraks i Petričić u prvom zajedničkom intervjuu: Čitava ova država je jedna ozbiljna karikatura

Dvojica najvećih i najznačajnijih karikaturista u Srbiji pristala su na zajednički razgovor za Njuzvik, u kome su izneli svoje mišljenje o svim aktuelnim temama u zemlji

Objavljeno: 03.06.2017. 06:00h
Foto: Predrag Koraksić i Dušan Petričić; Autor: Dragan Kadić
ŠTA SI NAVALIO NA NJEGA

Koraks: To što se Dušanu desilo u Politici, to se meni desilo 2007. u Vremenu. Tada je na vlasti bio Koštunica, a glavni urednik Vremena Dragoljub Žarković. Ja sam tada pravio karikature protiv Koštunice, a Dragoljub mi svaki čas kaže: „Pa nemoj stalno Koštunicu, šta si navalio na njega.“ I tako nekoliko puta i onda u jednom kafanskom razgovoru on ponovo krene o Koštunici i ja ga pitam: „Dobro, Žarkoviću, je l’ ti hoćeš da ja ne radim više za Vreme?“, a on kaže: „Hoću“. Ja ustanem, pružim mu ruku i odem iz Vremena. Vratio sam se samo nekoliko puta, i to da uzmem svoje originale koji su visili po hodnicima, i nikada više nisam ušao tamo.

Petričić: Pazi, u Politici se nikada nije dogodilo, a govorim o onim socijalističkim vremenima, da neko karikaturistu tek tako izbaci. Moj slučaj je bio specifičan i imao sam neki svoj odnos s Ljiljanom Smajlović, a znam da je ti ne voliš.

Koraks: Ona je jedna vrlo lukava žena.

Petričić: Ja sam znao da je lukava i zato nisam mnogo ni komunicirao s njom. Ali nikada mi ništa nije rekla, iako sam ja znao zašto ona sve to radi. Tu mislim na činjenicu da baš ja objavljujem u Politici, da tu postoje razni kolumnisti i u vezi s tom njenom strategijom nikada nisam imao dilemu. Rekao sam sebi, radićeš dok budeš mogao.

Koraks: Ma ona je imala taj pristup - neka cvetaju svi cvetovi, ali kontrolisano. Sada, vidim, imaju dva ili tri.

Petričić: Kad je otišla Ljiljana Smajlović, video sam šta će se desiti i vrlo brzo se javio Žarko Rakić, čovek koji ju je zamenio, i pozvao me je da se nađemo. Tako se nas dvojica taj jedan jedini put nađemo u kafani i on mi tom prilikom kaže da nema nikakvih problema, da mogu da objavljujem šta želim, ali da malo manje crtam Vučića. I ja tu odmah počnem da se nerviram.

Koraks: Je l’ tu rečenicu čuo od Žarkovića?

Petričić: Čuj, ja mu kažem kako ne radim dnevnu karikaturu, nego nedeljnu, a svi znamo da za karikaturu nema ništa jače od Vučića. Još mi kaže kako bi valjalo da im karikaturu predajem malo ranije, bar nekoliko dana. Pokušam ja tu njemu kao da objasnim kako je to neizvodljivo jer moram da budem aktuelan, ne mogu da šaljem rad dva dana ranije.

Koraks: Ja svoje karikature u Danasu predajem svaki dan u 17.30 i niko me ne pita šta mi je tema i šta sam crtao. Niko se ne usuđuje to da pita.

Petričić: I pazi sad, ja ti se raziđem s tim Rakićem i nastavim naredna dva meseca da gazim iz sve snage. On me onda jedno veče nazove, kaže mi kako se ništa nije promenilo od našeg poslednjeg razgovora i da će Politika od te večeri prekinuti saradnju sa mnom. Kažem mu: „Dobro.“ Onda nastane tajac, Rakić me pita: „Imate li vi nešto mene da pitate?“, ja mu kažem: „Nemam, sve mi je jasno.“ I tako se raziđemo. I odmah sutradan počelo je da se smenjuje nekoliko karikaturista na naslovnoj strani, kao da se sa mnom ništa nije dogodilo. Ali uz sve ove prepreke, Koraks i ja smo danas na nekoj vrsti stabilnih mesta. Do daljeg.

Koraks: Mada, ko zna šta sve može da se desi i s medijima za koje radimo. Danas, kao novine, zaista može da se ugasi. Nin i Vreme takođe, ali ne mogu da ugase internet.

Petričić: Mogli bi oni i tu nešto da čeprkaju, ali bolje da to ne rade.

Dušan Petričić; Autor: Dragan Kadić

METODE DRUGAČIJE, EFEKAT ISTI

Koraks: Imam ja jednu zanimljivu priču iz devedesetih kako sam zapravo postao popularan. Te 1990. počeo je neki interni proces protiv mene, a glavni urednik Večernjih novosti u to vreme bio je Rade Brajović. Tačnije, glavni urednik bio je Šešelj. Nisi mogao da uđeš u lift od njegovog stomaka. Kada on uđe, niko više ne staje. I pošto ja nisam želeo da odem iz Večernjih svojevoljno, oni tri godine kasnije promene statut u kom je stajalo da onaj ko ne prodržava uređivačku politiku može da ostane bez posla. I tako nađu rešenje i otpuste me. I time su mi učinili uslugu, jer sam tek onda počeo ozbiljno da radim. Mada, svih tih godina pod Miloševićem osećao sam se baš ugroženo. Sve do 2000. meni je bila glava u torbi. Dobijao sam neverovatnu količinu pretnji, ali sam se trudio da živim normalno.

Petričić: S tog stanovišta, istina je da je tada za bezbednost novinara bilo neuporedivo gore, ali ima nešto što je sada užasnije nego što je bilo, a to je da je društveni i moralni pad neuporedivo jači i veći. Tada su postojali kvalitetni ljudi, koji su samostalno pružali otpor tadašnjim politikama. Vi danas imate moralni sunovrat u čitavom društvu, da ne govorimo o institucijama kao što su sudstvo ili obrazovanje. I mislim da je ovaj gospodin na vlasti, o kome smo pričali, i došao na tu vlast i na njoj zaseo samo zbog toga što je rešio da bude bezočniji, nemoralniji i bezobrazniji od svih drugih. Svi su u šoku od toga kakvu je on sve nepodopštinu spreman dnevno da uradi.

Koraks: Tačno je, ima velike razlike, ali ima i velike sličnosti. Milošević je isto svuda bio stavio šapu, ali sada se ta indoktrinacija sprovodi drugačije. Preko „džepa“. Kod Miloševića ti uskrate papir i nema novina. Nekada Naša borba nije mogla da stigne do juga Srbije jer bi svaki kamion zaustavljali na izlasku iz Beograda i slali na tehnički pregled.

Petričić: Ako se nešto ne preduzme, desiće se isto.

Koraks: Tada su metodi bili drugačiji, ali je efekat isti. Nemojmo da zaboravimo, Slavka Ćuruviju su ubili, Dadu Vujasinović su ubili. Kada je Vučić tokom rata bio ministar informisanja, to je bio jedini period kada ja nisam mogao da radim u Našoj borbi. To je jedini period kada imam „prazan hod“ u svojoj karijeri.

Petričić: Kada spominješ ubijene novinare u onom socijalističkom periodu u kojem smo na momente radili sjajno, postojao je među karikaturistima i među novinarima jedan sjajan pristup koji se zvao - čitanje između redova. Mi smo umeli da radimo karikaturu kojom je sve apsolutno precizno bilo rečeno. Tačno se znalo na koga se odnosi i jedino on nije bio na slici. Tako je stasala ta vrlo jaka istočnoevropska karikatura, koja je, preseljenjem nekolicine karikaturista iz istočne Evrope na američki kontinent, postala popularna i u Americi i u Kanadi. Ja sam radio 25 godina za Toronto star, ali nikada nisam bio mejnstrim i znao sam da to ne mogu da budem. Moji crteži su bili previše zahtevni za tu publiku. Kod njih je sve direktno. Nema ništa između redova. Ja sam zato neurotičan i besan, ko je mogao da pretpostavi da ćemo se nakon 17 godina vratiti na ono što smo mislili da je prošlo. Imali smo samo nekoliko godina nekog pokušaja od demokratije u vreme Ðinđića, i to je srušeno. Ja se prosto prepadnem kad pomislim da bismo mogli da skliznemo ka Rusiji i završimo kao njihov kolhoz. Imam intiman strah od toga.

Koraks: Ne znam da li ću ja to doživeti? Te probleme ćeš ti da rešavaš, ali nemam nikakav strah. Znam samo da ću uvek imati posla.

Petričić: To si u pravu, posla ima više nego ikad. Je l’ ti se desi nekad da poželiš da nemaš toliko posla, ali da se stvari srede?

Koraks: Nisam razmišljao o tome, ali poznajem jednog sjajnog karikaturistu Patrika Šarpata, on je Švajcarac i pravi odlične karikature, on ima problem jer živi u Švajcarskoj. On tamo nema nikakvu temu. Zato je morao da se baci na globalne teme.

Petričić: Čujte, do sedamdesetih je posao karikaturiste, pa i novinara, bio veoma cenjen i ako radiš u velikim novinama, rešio si sve probleme za ceo život. Toga danas više nema.

Koraks: Kada pogledam sve te ljude oko sebe, pomislim kako sam ja počeo baš kasno da se bavim poslom koji sam oduvek želeo da radim, jer sam nakon Titove smrti bio već pri kraju svoje karijere. Bio sam u cvetu starosti. Kada sam bio najkreativniji, nisam ništa mogao da objavim, niti sam ja mogao da pravim karikaturu kakvu sam želeo. E, nešto nakon Titove smrti dobio sam šansu u Borbi. Tako da sam ja propustio jedan veliki period, jer ne zaboravi, ja sam 1933. godište, i tek sa skoro 60 godina počeo sam normalno da radim. I znaš da su mi najviše pomogli oni koji su radili protiv mene.

Petričić: To i jeste jedan od najboljih podsticaja.

Koraks: Naročito me podstakao onaj Rade Brajović, jer kada me on izbacio iz Večernjih novosti, ja sam prosto eksplodirao. Čuj, ja do poslednjeg trenutka nisam verovao da Jugoslavija može da se raspadne.

Petričić: Pa mnogi nisu.

Koraks: E, zato sam ja i imao tu jaku želju da radim. U periodu od 1993. do 2000. uradio sam najviše karikatura i nikada nakon toga nisam imao sumnju da će posla biti, jer uvek sam verovao da će budala biti i da su one neuništive. I danas imam previše posla jer ima i previše budala. To su sve patološki likovi. Stid ne postoji. Niko se ne stidi. To je strašno.

Petričić: Zato ja sada prvi put u životu osećam da mi se karikatura umešala u moj emotivni život. Kao karikaturista ja se stalno bavim ludacima, patologijom, nemoralnim ljudima i to je profesija. Međutim, sada mislim da su stvari otišle toliko daleko da to više nije pitanje samo moje profesije - da li ću, kako i koga da iskarikiram - nego imam potrebu da se angažujem na hiljadu drugih načina jer smo na civilizacijskom nivou doživeli jedan izuzetan pad. Zašto se sada to tako dogodilo, to je stvarno pitanje. Vi nemate danas više tako velike ljudske gromade kakve ste imali nekada. Više nemate na šta da se osvrnete, niti na šta da se oslonite. I zato sam užasno uplašen, jer znam da će za ispravku štete koja je napravljena biti potrebno nekoliko decenija. A za tu štetu ne mislim da je proizvod samo naše srpske površnosti i aljkavosti nego je proizvod želje ljudi na vlasti da građane drže na što nižem stepenu obrazovanja i prosvećenosti jer jedino na taj način mogu da vladaju ovako kako to radi Aleksandar Vučić. Ne može drugačije. Zato ja i imama skepsu prema njegovoj ideji odlaska u Evropsku uniju, jer on i njegova stranka ima da padnu za pet sekundi ako mi uđemo u EU. On takav kakav je s ljudima koje ima oko sebe ne može tamo da opstane. I siguran sam da nas dvojica ne bismo toliko žuljali vlast kad ne bismo bili toliko zaguljeni kao što jesmo. I rekli bi: „Evo, ima i humora“, onog tipa, gorepomenute karikature Tita i Jovanke: „Gde si bio tri meseca?“.

Koraks: Sada takvu karikaturu objavljuje Politika.

Petričić: Tačno takvu karikaturu oni i vole.

Koraks: Samo što ta u Politici čak nije ni dobro nacrtana. Strašno koliko je to zanatski loše. Ima mnogo amatera koji bolje crtaju. Imaju Rusi jedan izraz za takvu karikaturu koju objavljuje Politika, kažu - drugarski crtež.

Petričić: Kao taj neki šaljivi humor, ali da ne dira u ozbiljne stvari, a politička karikatura jedino što mora i treba da radi jeste da dira u ozbiljne stvari.

Predrag Koraksić; Autor: Dragan Kadić

NASMEJANI KARIKATURISTI

Koraks: Ja nemam uvid i ne znam kakva je situacija u ostalim profesijama, ali tek ponekad se pojavi neko ko ima muda, a u toj univerzitetskoj zajednici vidim veliko odsustvo onih koji bi trebalo nešto da kažu, a ne govore. Kada sedim s ljudima i pričam, imam utisak da tog otpora ima mnogo. Očito da su u kafani ljudi spremni da kažu šta misle, ali javno ćute. To je naša nesreća, ali onog trenutka kada se oseti da se ova vlast raspada, to će biti strašno.

Petričić: U šta će to da se raspadne. Neviđeno.

Koraks: E, kada se ova vlast bude načela, to će se sve urušiti geometrijskom progresijom.

Petričić: Pa pogledajte od čega se sastoji SNS. Ta stranka postoji samo zahvaljujući Vučiću, njegovom svakodnevnom urlanju i beskrajnom bezobrazluku. Inače, koji su karakteri u toj stranci? Koji kvaliteti? Koji stručnjaci? Nema ih. Tako da je i logično da čim se ta vlast bude malo načela, sve će se raspasti ogromnom brzinom.

Koraks: Ljudi misle da smo mi karikaturisti uvek nasmejani. Kada sedim s prijateljima, ja se smejem, ali kada radim karikaturu, tu sam smrtno ozbiljan. Tu se koncentrišem da savršeno precizno ubodem, pa da još malo zavrnem ako mogu. Znaš li ti da ja imam po deset šlagvorta dnevno za svoje karikature. Ne znam da li igde na svetu postoji ovakva zemlja, ona je bogomdana za karikature. Čitava ova država je jedna ozbiljna karikatura.

Petričić: Ja kada se smejem, obično se smejem sam sebi. To mi se posebno dešava kada mi neko skrene pažnju koliko dramatično i ozbiljno shvatam stvari. Tada stanem i zaista se nasmejem sam sebi.

Koraks: Tako su pokojnog Ljubišu Manojlovića, koji je bio urednik Ježa, svojevremeno pitali: „Kod vas u redakciji mora da sve pršti od smeha:“ Kaže on: „Ne, ako biste došli i videli kako smišljamo sledeći broj, videli biste da su sva lica smrtno ozbiljna.“

Petričić: Ne znam da li sam tebi pričao, ali pre izvesnog vremena o tome sam govorio nekim studentima, pitaju me oni do koje mere ja ozbiljno shvatam svoj posao i do koje mere sam ga ja ozbiljno radio, s obzirom na to da sam radio i dečju ilustraciju i karikaturu. Ja se onda setim jednog razgovora s Mokom Slavnićem, koji me je jednom prilikom u zajedničkom kafeu pitao koliko je taj moj posao ozbiljan. Tu ja krenem da mu odgovaram kako sam dugo i mukotrpno radio kako bih mogao da preživim. Kažem mu da sam radio kao rudar 20 godina, a on me pogleda i pita: „Kako kao rudar?“ Ja mu kažem: „Lepo, radio sam naporno sve te godine.“ On tu ništa ne razume i ja kao počnem da mu objašnjavam. Krenem da upoređujem njegovo bavljenje sportom s mojim crtanjem, kažem mu kako je za kvalitet potreban trud i svašta nešto. On me prekine i kaže: „Ja da sam morao da se znojim i naporno da radim, nikada se ne bih bavio košarkom. Za mene je to bilo zezanje.“ I tako me Slavnić ubije u pojam. Prosto čovek da se zapita kakav sam ja to karikaturista kada sam to tako ozbiljno shvatio.

Koraks: Imao sam i ja jedan sličan slučaj. Imamo jednog svog majstora na Braču, gde imamo kuću, zvao se Jozo i bio je divan čovek. Jednom prilikom me pita da vidi šta ja to radim. Ja mu pokažem, a Jozo u neverici kaže: „Ti slikaš ove patuljčiće i na tome ti zarađuješ. Koje su to budale koje ti to plaćaju?“

Petričić: Kada bolje razmislim, Koraks i ja smo kao i ljudi na ovim demonstracijama. Različiti u mnogo čemu, ali imamo isti cilj - da srušimo Vučića.


(Tekst je obljavljen u 78. broju magazina Newsweek (maj 2017), koji sada izlazi jednom mesečno.)


PIŠE Želimir Bojović

​FOTO Dragan Kadić  
  • Sledeća stranica
  • 1
  • 2
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Predrag Koraksić i Dušan Petričić; Autor: Dragan KadićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Predrag Koraksić i Dušan Petričić; Autor: Dragan KadićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Predrag Koraksić i Dušan Petričić; Autor: Dragan KadićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Predrag Koraksić i Dušan Petričić; Autor: Dragan KadićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS