Magazin

NEWSWEEK INTERVJU Luka Bursać, reditelj filma "Afterparti": Mi smo umorno društvo. Treba nam odmor

Tokom snimanja filma menadžer kluba nam je rekao: „Svašta sam viđao i veruj mi, iz ovakve energije ne može da se rodi ništa loše“. Nedelju dana po završetku snimanja razneli su ga u automobilu na nekom bežanijskom parkingu, priča autor filma „Afterparti“

Objavljeno: 05.06.2017. 11:23h
Foto: Luka Bursać u bioskopu Zvezda; Autor: Nebojša Mandić
Da li si nekada razmišljao kako bi se osećao kada bi dobio neku veliku i važnu filmsku nagradu?

Bilo bi smešno. Ne bih mogao da odolim da se, kad nagrada i ja ostanemo sami, smejem sam sebi. Ja nisam neko ko ume da bude nagrađivan, to je veoma naporno, ali je samo produkt života koji me je uvek šamarao u trenucima bilo kakve mistifikacije.

Govorilo se na društvenim mrežama da je bilo namešteno da dobiješ nagradu.

To je suludo. Neki marginalci nam nikada neće oprostiti borbu za bioskop „Zvezda“. Kada se baviš javnim poslom, moraš da se pomiriš s određenom vrstom napada. Ali kada su ti napadi lični i kada znaš odakle i zbog čega dolaze, to ti oduzima energiju jer upravo pokazuje svu trivijalnost celokupnog procesa. Niti ta nagrada nosi toliku vrednost i prestiž da bi se o njoj raspravljalo, niti sam je ja želeo.

Koliko još misliš da će te smatrati mladim režiserom ili mladom nadom?

Mislim da već više nisam. To je vrlo zanimljivo, jer sada dolazim u priliku da se suočim s nekim stvarima i preispitam se da li sam brzao.

Luka Bursać u bioskopu Zvezda; Autor: Nebojša Mandić

Kako bi ocenio svoje obrazovanje kao diplomac Fakulteta dramskih umetnosti?

Fakultet me je potpuno odvojio od dotadašnjeg života. Prvi put mi je pružena mogućnost da ne budem autsajder, nego da se nađem među ljudima koji razmišljaju na sličan način i s kojima mogu da komuniciram o temama koje me zanimaju. S druge strane, naišao sam na nešto sa čim imam problem celog života i imaću, a to je ta uporna, zadrta prekrivena zastarelost institucionalnog obrazovanja. Kompenzovanje kompleksa, šmiranje pozicije, lažni elitizam, studentski i profesorski konformizam. Vrlo brzo počneš da se buniš protiv toga, što smara jer oduzima energiju. Trebalo bi da stvaraš, a ne da upireš prstom u nekoga. Ali i to je nemoguće izbeći. Kao i na svakom drugom fakultetu, postoje profesori koji su izgubili kontakt s vremenom. Veliki nepremostivi jaz između onih koji žele da pripadaju „autorskom krugu“, šta god to značilo, i onih drugih koji ne znaju ništa, ali su možda sirovo talentovani.

Vrlo brzo si došao u sukob s fakultetskim establišmentom?

Na filmu „Tri“ s treće godine.

Taj film je ocenjen kao pornografski?

To je dokumentarni film o čoveku koji želi da ima seks sa dve žene. Film se bavi društvom, kao i ostali moji filmovi, ali mediji su se uhvatili tih eksplicitnih scena seksa, pa je u jednom trenutku, zbog toga na koji je način film bio eksponiran, fakultet smatrao da mu je narušen ugled. Meni je to tada zvučalo vrlo licemerno, i dalje mi zvuči. Ali s neke vremenske distance mogu i da razumem šta je njih uplašilo. U svakom slučaju, bilo je otrežnjujuće. Ne mislim da se po svaku cenu mora biti buntovnik, naprotiv, nisam imao nikakvu nameru da budem u sukobu s fakultetom i cela ta priča je prenaduvana, ali imam problem s kukavičlukom i parazitiranjem, to ne volim.

Plakat za film Tmina reditelja Luke Bursaća u bioskopu Zvezda; Autor: Nebojša Mandić

Godinu dana nakon što si izašao s fakulteta počela je okupacija bioskopa „Zvezda“. Kako je došlo do toga?

Stihijski. Još dok sam bio na fakultetu, i to upravo zbog pomenutog filma „Tri“. Delovalo mi je zanimljivo da film koji je okarakterisan kao erotski prikažem u bioskopu „Partizan“. Onda sam naišao na neku sivu zonu i na neke konvertovane udbaše koji tamo piju „jelen“ i podozrivo s tobom dele poluinformacije, spremni da te isteraju napolje ako postaneš previše radoznao. Iz nekog razloga postao sam uporan da saznam šta se stvarno dešava s tim bioskopima u koje sam išao kao klinac.

Kako si se tada osećao?

Osećao sam se beznačajno. Gajio sam možda lažan osećaj da je nekad bilo bolje. Da smo pokradeni, da nam je oteto, da nas niko ništa nije pitao. Da smo kao filmski radnici bili dužni da se bavimo ovom privatizacijom kao što bi to uradio neki rudar u Trepči, Kolubari ili gde god. Mislio sam da smo bili previše gordi i lenji i da ovo nije smelo da se ignoriše. Da gomila nekakvih mumija sedi po raznim upravnim odborima i kvaziinstitucijama i nema pojma. Da je trebalo da se otima lopovu.

Odakle su dolazili pritisci tokom okupacije?

Sa svih strana, a najviše iznutra. Stvorile su se frakcije koje su videle priliku za promociju svojih individualnih politika - od anarhističke do leve ili desne. Nije bilo centralizovane strategije. Svako je vukao na svoju stranu.

Luka Bursać u bioskopu Zvezda; Autor: Nebojša Mandić

Šta se dešava sada sa Zvezdom.

Prostor je tu i mnogo bih voleo da se on razvije u nešto što će da mu udahne život. Prvo sam mislio da on mora da bude vezan striktno za film, ali mislim da je samo važno da taj prostor živi.

Da li si tokom okupacije „Zvezde“ preispitivao sopstvenu odgovornost kao stvaraoca?

Naravno. Ja pripadam generaciji za koju su protesti uvek bili dobra prilika da se pokupe sokovi iz razbijenog kioska. Sećam se kako smo palili „Mekdonalds“ na Slaviji tokom demonstracija povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, bez ikakve ideje ni zašto to radimo ni za koga, ali imaš 17 godina, pa ti je zanimljivo. U „Zvezdi“ smo pokušavali da precizno i jasno pozovemo na odgovornost onoga ko je stvarno odgovoran u svom sektoru delovanja. Dakle, ako se bavimo jednim objektom, jednom pogrešnom privatizacijom, hajde da vidimo ko je konkretno za to odgovoran. Da li je to agencija za privatizaciju ili ministar kulture? Hajde da se držimo njih. Ta privatizacija se desila tokom demokratske vlasti, zašto bi se bavili Vučićem samo zato što je to sada in.

Dakle, nije Vučić kriv za sve?

Skoro sam gledao onu zabranjenu emisiju tokom koje Radovan Karadžić i Stipe Mesić govore kako neće biti rata, a Stipe Šuvar im kaže da kapital proizvodi levicu. Sve su to prirodni procesi. Moj otac je završio teologiju, a bavi se uvozom cveća, ja sam vaspitan u jednoj čudnoj vrsti pozitivnog cinizma, cela moja škola bombardovanje 1999. pamti kao najduži raspust, mnogi od nas su navijali da nas ponovo bombarduju kako bi letnji raspust ponovo trajao šest meseci. To je sve život, neki ljudi gube život, dok se drugi zaljubljuju, neki beže iz Sirije i smetaju nekim drugima da kupuju patike „skečers“ u Knezu. Neko kupuje prezervative srećan što će večeras voditi ljubav, a neko krivi Vučića.

Luka Bursać u bioskopu Zvezda; Autor: Nebojša Mandić

Da li glasaš?

Ne. Čak ni kada sam bio najbesniji. Smatram da je uticaj lokalne politike na svakodnevni život mnogo manji od onog koji se prezentuje u medijima. Ja zaista verujem da izbor novog predsednika neće imati nikakav uticaj na moj život.

Šta misliš o opoziciji u Srbiji?

Mislim da su ljudi iz fiktivne opozicije takođe ogrezli u konzumerizam i čak jednu vrstu fešn fašizma kao deo dubljeg problema, to je šira polemika. Ne verujem da oni mogu da vode ikoga. Naravno, u opoziciju ne ubrajam nijednu od partija koje smrde okolo već dvadeset godina, već mislim na pokrete koji se tek bude i razvijaju svoju politiku kao stvarni opozit vladajućim strukturama. Mi smo umorno društvo. Prošli smo kroz deceniju autentičnog bunta, koji nas je odveo u još veće rasulo. Nama treba odmor. Treba nam da se distanciramo. Opterećeni smo kompleksom više ili niže vrednosti, a zapravo moramo da shvatimo da nismo mi ti koji treba da pokreću. Treba prvo da se preispitamo, da skupimo energiju i onda krenemo u konstruktivan dijalog sami sa sobom.

Luka Bursać u bioskopu Zvezda; Autor: Nebojša Mandić

Ima li budućnosti u kulturnom radu?

Ima. Ali ključna reč je rad. Kulturni rad mora da isključi taštinu i spoji radnika i umetnika bez preteranog samovrednovanja. Mora da se živi ono što se radi. Eto. Ostalo je Holivud, mada ni to nije loše, sunce mu poljubim.


(Tekst je objavljen u 78. broju magazina Newsweek (maj 2017.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​


PIŠE Novak Lukovac

FOTO Nebojša Mandić  
  • Sledeća stranica
  • 1
  • 2
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Luka Bursać u bioskopu Zvezda; Autor: Nebojša MandićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Luka Bursać u bioskopu Zvezda; Autor: Nebojša MandićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Luka Bursać u bioskopu Zvezda; Autor: Nebojša MandićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Luka Bursać u bioskopu Zvezda; Autor: Nebojša MandićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS