Magazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Dunav i njegove tajne: Groblja neznanih mučenika (FOTO)

U snažnu mrežu koja štiti hidroelektranu upletu se brodske olupine, đubre i tela nesrećnika koja su dotle doplovila ko zna odakle. Sahranjuju ih na srpskoj i rumunskoj strani, u uglovima lokalnih grobalja, bez imena i s krstačama. Cveće im niko ne ostavlja

Objavljeno: 11.06.2017. 06:00h
Foto: Pravoslavno groblje u Severinu; Autor: Dragana Udovičić
DNK ANALIZA

A kakvo je sada, pitam ronioca iz srpske Žandarmerije.

„Bez befela (zapovesti) ministra policije, a i samog Vučića, ne smem ništa da ti pričam. Mogu samo da ti kažem, i ja kao N. N. lice, da i danas ima utopljenika. I koliko god je težak susret pod vodom s nastradalim, ponekad je još teže kad utopljenika izvadite i suočite se s patnjom njegove rodbine. To nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Posebno ne kad su deca u pitanju.“

Godina 2015. ostaće upamćena po najdrastičnijem broju utapanja u Dunavu u poslednjih 25 godina. A od trenutka dojave da su ronioci potrebni ekipa je spremna za oko pola sata, najviše 45 minuta. Na jednog ronioca idu tri spoljna pomoćnika.

Za razliku od mora, vidljivost u reci je izuzetno mala. Danju jedva tri-četiri metra ispod površine može nešto da se razazna, dublje nikako. I niko od ronilaca nije načisto šta ga na dnu čeka, a na nekim mestima Dunav je dubok više od 80 metara. Potraga za utopljenikom tad se svodi isključivo na osećaj i prkošenje jakim strujama.

„Posle traganja za utopljenicima i izlaska na obalu bukvalno smo slomljeni od napora. Znači jedino to što je procedura znatno olakšana. Regionalni policijski centar obaveštava patologa da je telo utopljenika izvađeno iz Dunava. Ukoliko ne može odmah da se identifikuje, sledi DNK analiza. U većini slučajeva danas se konačno i sazna ime stradalnika. Tada sledi naknadno buđenje pokojnika, odnosno vađenje iz rake s nekog obližnjeg mesnog groblja. Njegovo telo upućuje se tamo gde rodbina želi da ga sahrani.“ Tek u slučajevima kad identitet nije utvrđen upotrebom standardnih metoda identifikacije primenjuje se DNK analiza. Zato je neophodna saradnja svih relevantnih službi od, recimo, nadležnih u beogradskom naselju Krnjača, pa sve do brane „Ðerdap I“, dokle je putovalo telo jednog utopljenika. Još se prepričava slučaj od pre više od jedne decenije kad je na rumunskoj obali pronađen dečji leš. Smešten je u hladnjaču i posle bezbroj provera i pretraga utvrđeno je da se detetu čak u zemunskim vodama Dunava ugasio život. Zakopan je kao nepoznata osoba, ali su pola godine kasnije roditelji uspeli da preuzmu njegovo telo. U selu Ramu kod Velikog Gradišta takođe je pronađeno telo mladog utopljenika. Sahranjen je na Novom požarevačkom groblju takođe kao nepoznata osoba. Čovek koji je s njim izgubio život u Savi kod Ostružnice isplivao je tek kod đerdapske brane. Tridesetak metara uzvodno pronašli su ga rumunski graničari i tada su polako počeli da se slažu više nego tragični delovi ove storije.

Ljubiša iz Novog Sipa; Autor: Dragana Udovičić

NA DRUGOJ STRANI

Prelazimo preko brane, u Rumuniju. Valja čuti i videti i njihovu stranu priče. Brzo stižemo u Oršavu, mesto na samoj obali Dunava. Ljudi i ovde nerado pričaju o utopljenicima, pogotovo ne svojim. Deo pomenute sumorne istorije, kada se njihov broj merio stotinama, svojevrsna crna rupa, svakako nije za reprezentaciju. Stoga nas ćutke upućuju na lokalno groblje.

Brzo pronalazimo prostor odvojen za utopljenike, mahom bezimene. Krstače su i tu neme. Na njima ne piše nijedan podatak koji bi otkrio bar nešto o njihovom životu. Nema ničega, posebno ne cveća. Vidim tek jednu slomljenu vazu sa iskrzanim veštačkim lalama. „Naši radnici ponekad zapale sveću na grobovima tih nesrećnika. Možemo samo da nagađamo ko su bili, kako su živeli. Pored svakog drugog spomenika ovde, gde god prođete, saznaćete bar neku priču o pokojniku: koliko je bio mlad ili star, da li je bio bogat ili siromašan... A o njima baš ništa. Kao da nisu ni postojali.“

Crnpurasti Aurel, radnik na groblju, govori tužnim glasom. Deluje postiđeno zbog onog što smo zatekli. Upućuje nas u Drobeta-Turnu Severin, nizvodno od đerdapske brane. Grad je veći, veća su i groblja i ima više sahranjenih utopljenika. Lokalni taksista nas odvodi do katoličkog groblja. Očima pratimo vojnu delegaciju koja je prošla kapiju, pred nama ona biva zaključana. Nedaleko, u večnom boravištu pravoslavaca, širom su nam potom otvorili dveri. Groblje je ogromno, trebalo je mnogo vremena dok nismo pronašli humke bezimenih utopljenika. I one deluju prilično jadno. A okolo mermer, granit... Vidim pravi mali dvorac - unutra bogatstvo, hrana, uz sliku pokojnika razapet Hrist. Ogroman. O, Bože, ima li te!

Saznali smo da postoji mešovita rumunsko-srpska komisija koja se bavi pitanjem utopljenika i njihovom identifikacijom. A njeni članovi, naravno, nemaju vremena za nas. Pa Vaskrs je, treći dan.

Pravoslavno groblje u Severinu; Autor: Dragana Udovičić

PLASTIČNE LALE

Polumrak nas opominje, a i počinje slaba kiša. Valja nazad. Tek u Donjem Milanovcu poželesmo da stanemo na tren. Kafa bi zaista dobrodošla, možda nas povrati, makar malo, posle ovih sumornih priča. I da, gotovo sam se nasmejala kad sam videla da smo automobil parkirali ispred lokala koji se zove „Čarobna ribica“. Znala sam odmah, nešto ću i ovde da saznam.

Dok lokalci za susednim stolom naručuju pivo, pitam za utopljenike. „Ne znam da li ih ima svežih. Laki ih je ranije sahranjivao, ali i on je otišao za njima“, kaže jedan. Drugi, posle doznadoh da se zove Slaviša, bez reči ustade i nekud se izgubi. Uskoro se vrati s jednim momkom. To je bio onaj Nenad Trifunović s početka priče.

„Pre desetak dana sam sahranio jednog utopljenika“, priča dok nas vodi na gradsko groblje. Policija ga uvek zove kad nekog pronađu na obali, zapletenog u šiblje ili polupotopljenog. On utopljenika vadi, otpremi gde treba. Ovaj poslednji je posle obdukcije označen kao N. N. lice.
„Ne znam, čini mi se da nisu dovoljno istraživali. Možda je onaj mučenik koji je stradao kod Smedereva“, ispoveda razočarano Nenad.

Ovaj mladi momak je, inače, nezaposlen. Nije mu „o glavu“ da radi kao neplaćeni grobar. Mnogi bi to odbili. Ali on nema srca za tako nešto.
„Opština plaća pogrebnu opremu. Stavim utopljenika prvo u limeni, a onda u drveni sanduk. Sam iskopam raku, sam ga sahranim. Prethodno očistim parcelu. Uvek su one na kraju groblja, uz ogradu, začas izraste korov.“

Čekaj, kako sam, prekidam ga? Ima li nekog nadležnog?
„Nema. Uvek to radim sam. Valja telo utopljenika smestiti kako bog zapoveda. Znam da drugi neće, a ja bar toliko za njihovu dušu mogu da učinim.“
Na krstaču, na kojoj samo piše nekakav redni broj i godina sahrane, stavio je cveće. Vidim iste plastične lale kao i u Rumuniji, samo nove, „sveže“.
„Duže će mu trajati. Eto, osim tela utopljenika, razmenjujemo i cveće“, reče mirno.

Da li te noću pohode mrtvi, pitam.

„Ne. Zašto bi? Treba da pohode sve one koji o njima ne vode računa. One koji ih bace u neku rupu na brzinu, pa posle i zaborave gde su ih bacili. One koji su nemarni, nehajni, koji ne žele da vide da je čovek u pitanju.“

Eto, iskovah nekako ovu priču. Ne znam da li je svako slovo na mestu. Sve mislim da se još toliko toga moglo i moralo reći. Jedino znam da je dobro što sam imena onih poznatih utopljenika izostavila. Ne želim njihovim nesrećnim rođacima da dosipam so na rane.

A vi? Šta vi mislite? Znam da redovno obilazite groblja na kojima spavaju vaši bližnji. Kad odete, zapalite sveću i ovim mučenicima. Njihova tužna sudbina je svakako to zaslužila. Onda možete da pođete da uživate u Dunavu, reci duginih senki...


(Tekst je objavljen u  78. broju magazina Newsweek (maj 2017.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​


PIŠE Branka Mitrović 

​FOTO Dragana Udovičić
   
  • Sledeća stranica
  • 1
  • 2
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Pravoslavno groblje u Severinu; Autor: Dragana UdovičićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Pravoslavno groblje u Severinu; Autor: Dragana UdovičićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Pravoslavno groblje u Severinu; Autor: Dragana UdovičićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Pravoslavno groblje u Severinu; Autor: Dragana UdovičićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS