Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Besmrtnost - sledeći veliki korak u ljudskoj evoluciji!

Piter Til, milijarder i suosnivač „Pejpala“, namerava da doživi sto dvadesetu

Objavljeno: 14.06.2017. 16:44h
Foto: Ilustracija; Autor: Pixabay
U poređenju sa ostalim milijarderima iz sveta visoke tehnologije, on i nije preterano ambiciozan. Dmitrij Ickov, „kum“ ruskog interneta, kaže da mu je cilj da živi deset hiljada godina. Za Larija Elisona, suosnivača „Orakla“, prihvatanje smrtnosti je „neshvatljivo“, dok se Sergej Brin, suosnivač „Gugla“, nada da će jednog dana „izlečiti smrt“.

Ovi tehnološki titani nisu smešni niti čak razmetljivi; njihove težnje zasnivaju se na stvarnoj nauci, koja bi, iako je u povoju, iz temelja mogla da promeni naše shvatanje života i smrti. Ipak, u to je teško poverovati pošto je ljudska potraga za besmrtnošću stara koliko i sam ljudski rod, a taj put posut je kobnim neuspesima. Otprilike 200. godine pre nove ere prvi kineski car Ćin Ši Huang slučajno se ubio u pokušaju da živi zauvek - otrovao se nakon što je popio pilule žive, nadajući se da će mu doneti besmrtnost.



Nekoliko vekova kasnije potraga za večnim životom nije bila mnogo bezbednija. Godine 1492. papa Inokentije VIII umro je posle transfuzije krvi primljene od trojice zdravih dečaka, čiju je mladost želeo da upije. Nešto bliže modernim vremenima, godine 1868. u Americi, Lenard Džouns, političar iz Kentakija, kandidovao se za američkog predsednika pod sloganom da je postigao besmrtnost kroz molitvu i post, nudeći javnosti da joj otkrije tajnu kako prevariti smrt. Kasnije iste godine Džouns je umro od upale pluća.

Piter Til; Autor: Reuters

Međutim, ovi primeri iz istorije nisu obeshrabrili neke od najvećih imena u Silicijumskoj dolini. Til je, na primer, poklonio 3,5 miliona dolara Fondaciji „Metuzalem“. Odri de Grej, suosnivač „Metuzalema“, kaže da je ta neprofitna organizacija usvojila istraživačku inicijativu pod nazivom „Strategije za zanemarljivo biološko starenje“ (SENS) i da joj je cilj „pronalaženje leka za sedam tipova oštećenja izazvanih starenjem, kao što su gubitak ćelija, prekomerna deoba ćelija, defektna smrt ćelija, đubre unutar ćelija, đubre izvan ćelija, mutacije u mitohondrijama i spajanje vanćelijskih matrica. Polazi se od pretpostavke da ljudsko telo, budući da je nalik mašini, ima konstrukciju koja određuje sve aspekte njegovog funkcionisanja, tako da ako možemo da obnovimo tu konstrukciju - na molekularnom i ćelijskom nivou - onda možemo da obnovimo i njeno funkcionisanje, pa ćemo dobiti sveobuhvatno podmlađeno telo.“

Ali SENS, koji ima godišnji budžet od pet miliona dolara, nije ništa u poređenju sa projektom „Kaliko“ Sergeja Brina i njegovim pokušajem da „izleči smrt“. „Gugl“ namerava da uloži milijarde dolara u partnerstvo sa farmaceutskim gigantom „AbbVie“. „Gugl“ je kao i uvek tajanstven, ali se šuška da je u toku proizvodnja leka koji imitira FOX03, gen odgovoran za dugovečnost.

Tu je i Glenova fondacija za medicinska istraživanja, koju je osnovao Pol F. Glen, poznat po ulaganju u rizični kapital, davne 1965. godine. Glenova fondacija tesno sarađuje sa Elisonovom medicinskom fondacijom, mnogo mlađom institucijom (osnovanom 1997). Relativno skroman istraživački projekat koji finansiraju ove dve fondacije po svoj prilici prerasta u uspešne eksperimente za zaustavljanje starenja kod laboratorijskih miševa. Ključno pitanje glasi - mogu li ti laboratorijski rezultati da se primene na čoveka?

Sergej Brin; Autor: AP

STARENJE UNAZAD

Godine 1956. gerontolog Klajv M. Makej izveo je pomalo morbidan eksperiment na Univerzitetu Kornel u državi Njujork. On je zašio više parova živih miševa kako bi spojio njihove krvotoke. U tim prišivenim parovima jedan miš je bio živahan, zdrav i mlad, dok je drugi bio star i relativno u lošem zdravstvenom stanju. Nakon što su im krvotoci povezani, stari miš je počeo da stari unazad, postajao je sve zdraviji i mlađi kako je eksperiment odmicao. Mladi miševi su pak preuranjeno starili.

U to vreme malo toga znalo se o sastavu krvi. Makejevi eksperimenti bili su fascinantni, ali su ga odveli u ćorsokak, tako da se on kasnije preorijentisao na istraživanje efekta smanjenog unosa kalorija, što ga je na kraju i proslavilo, dok je njegovo originalno proučavanje krvi bilo uglavnom zaboravljeno.

Četrdeset osam godina kasnije, 2004, Ejmi Vejdžers, sa odseka za matične ćelije i regenerativnu biologiju na Univerzitetu Harvard, ponovila je Makejeve eksperimente sa prišivanjem miševa da bi videla da li može da postigne njegove rezultate. I uspelo joj je. Stoga je Vejdžersova, koju su finansirale Glenova i Elisonova fondacija, odlučila da pokuša da izdvoji pojedinačne belančevine iz krvi miševa da bi videla šta izaziva taj neverovatni efekat.

Otkrila je da belančevina GDF11, uobičajena u krvi mladih miševa, ali retka u krvotoku starijih glodara, izaziva „obrnuto starenje“ kod životinjica. Ova belančevina održava aktivnost matičnih ćelija. Kad koncentracija GDF11 opada, što se dešava s godinama, matične ćelije (zadužene za obnavljanje tkiva) ne mogu tako dobro da obavljaju svoj zadatak, pa povrede sporije zarastaju i počinje neumitno starenje. Međutim, čak i u veoma starim organizmima sa veoma malo GDF11 te matične ćelije ne nestaju - one se jednostavno uspavaju pošto se količina GDF11 u njima smanjuje. Kada se mlada krv, sa visokom koncentracijom GDF11, ubrizga u stare miševe, te usnule matične ćelije se bude, a stari miševi se podmlađuju pošto njihov organizam ponovo proizvodi zdrava i vitalna tkiva tipična za mladost.

U međuvremenu, u Centru za rak „M. D. Anderson“ u Hjustonu, jedan od stručnjaka za starenje iz Elisonove medicinske fondacije takođe eksperimentiše sa miševima. Doktor Ronald Depinjo zainteresovao se za telomere, strukture na krajevima hromozoma nalik na kapice na krajevima pertli, koje služe kao zaštita hromozoma od oštećenja. U mladim organizmima enzim telomeraza doprinosi zdravlju telomera. U starijim organizmima nivo telomeraze opada, telomere se skraćuju i hromozomi počinju da se „habaju“. Izgleda da su ti „pohabani“ hromozomi odgovorni za neke od fizičkih efekata starenja, a Depinjo je želeo da sazna na koji način.

Leri Elison; Autor: Reuters

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija; Autor: PixabaySrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Ilustracija; Autor: PixabaySrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Ilustracija; Autor: PixabaySrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Ilustracija; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS