Magazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE MISTERIJU Ko je Lajl Stevik, čovek koji nije postojao? (FOTO)

I pored sve tehnologije, već 17 godina niko ne zna ko je bio čovek koji se ubio u američkom motelu. Da li prezime Stevik, pod kojim se registrovao, ukazuje na njegovo balkansko poreklo?

Objavljeno: 18.06.2017. 06:00h
Foto: Motel Lake Quinault Inn; Izvor: Policijska arhiva
Dok je bio živ, izgledao je čudno. Pravi tip za izbegavanje. Kad se oprostio od života, odjednom je postao internet superstar. Ko je ovaj čovek? Odgovor je - Niko.

Lajl Stevik, crnpurasti mladić u kasnim dvadesetim godinama, nije kod sebe imao nikakve identifikacione dokumente kad je pronađen. U Americi, gde je skončao, već sedamnaestu godinu ne mogu da otkriju njegov identitet. Niko ga ne prepoznaje. A tamo je živeo! Navodno.

Bio je tipičan septembarski dan u malom mestu Amanda Park u američkoj saveznoj državi Vašington, blizu granice s Kanadom. Nešto više od 200 stanovnika povuklo se u kuće - rominjala je kiša i termometar je pokazivao tek jedanaest stepeni. Za recepcijom lokalnog motela „Lake Quinault Inn“ tetka Barb, kako su žitelji od milošte zvali Barbaru, hvatao je dremež kad se pojavio On. Pitao je koliko je noćenje i bio je zadovoljan cenom - 50 dolara je zaista dobra prilika. Od svih soba, a bilo ih je šest u glavnoj zgradi, uz gostionicu, i dve u pomoćnoj, Barb mu je dala ključ s br. 8. Platio je odmah u kešu. Posle 60 minuta vratio se do recepcije, vidno uznemiren. Tada ga je tetka Barb bolje pogledala. Ono što je videla nije joj se dopalo.



Lajl Stevik, a to ime je mladić zapisao u knjigu gostiju, stalno je skretao pogled, nije nijednom pogledao u njene oči. Shvatila je da želi da promeni sobu. Možda zbog onog što je ugledao kroz prozor? Slupani automobili, prikolice i rezervne gume i nisu bili neki prizor. Nije imala izbora. Izdala mu je sobu br. 5, sličnu kao i prethodnu - sa identičnim bračnim krevetom, poprilično prašnjavim tepihom, vinil zavesama požutelim od duvana... Kasnije je tek shvatila otkud njegova želja da se pod hitno preseli: Lajl Stevik u prvoj sobi jednostavno nije našao zgodno mesto na kojem bi sebi s lakoćom mogao da oduzme život.

„Podilazi me jeza od ovog momka“, rekla je nećaku Gejblu, vlasniku motela i prodavnice koja se uz njega nalazila, kad joj se Lajl po drugi put obratio. Ali, pomislila je odmah, dobro da je iko i došao jer je lov na pastrmke u obližnjem jezeru zvanično završen pre mesec dana.
 
NAPAD NA NJUJORK

Sve se ovo zgodilo 14. septembra 2001. Bio je petak, samo tri dana od samoubilačkih napada terorista u Njujorku i Vašingtonu. Barb je nastavila da gleda TV program i ubrzo je zaboravila na čudnog mladića nakon što je u knjizi gostiju pogledala odakle je. Lajl je uredno zapisao da je iz Ajdaha: ulica Meridijan progres, broj 1019 s. Prešao je, eto, razdaljinu od čak 1.000 kilometara, ne zna se kako.

Sledećeg jutra sobarica Marisela je obrisala prašinu u sobi br. 5. Bila je prazna. Barb ga je videla samo na brzinu. Nosio je lokalne novine i čašu s „pepsi kolom“, ne pogledavši ka recepciji. U ponedeljak, 17. septembra, ponovo je zakucala na vrata. Znala je da je unutra, ali Lajl je ćutao. OK, pomislila je, doći će malo kasnije. U 11.30 je odlučila da ga više ne čeka; bila je to jedina soba koju nije očistila. Okrenula je ručicu na vratima i polako ušla. U slučaju da spava, neće ga remetiti.

Lajl se nalazio u levom uglu sobe, u udubljenju gde se odlaže odeća na vešalice, leđima okrenut vratima. Našla ga je u klečećem položaju, ruke su mu visile niz telo, a glava mu je bila u više nego čudnom položaju - nagnuta skroz unazad, s očima uperenim ka plafonu. Pozvala je Gejba, koji je Lajlu oprezno prišao. Pažljivo ga je dotakao, ali mladić se nije pomerao. Bio je mrtav. Obesio se. Bez nevoljnih trzaja i pokreta.

Lajl Stevik; Autor: Izvor: Policijska arhiva

BALKANSKA VEZA

Ovo sigurno nije jedinstven slučaj. Samoubistva u hotelima i motelima događaju se na svim tačkama sveta. Ali ono što je usledilo zbunilo je ne samo istražitelje već i celokupnu američku i svetsku javnost.

Lajl Stevik nije postojao! Nigde nisu pronađeni otisci njegovih prstiju, uzeti sa šolje od stiropora iz koje je ispijao kafu, nikom nije odgovarao njegov DNK i niko živi ga nije poznavao niti se za njega iko interesovao.

Potraga je, s godinama, prešla okean i nastavljena je i u Evropi. Prezime Stevik pronađeno je u Norveškoj, Francuskoj, Finskoj... Barb se posle prisećala da je imao kanadski akcenat. No, Kanadska kraljevska konjička policija uzalud je tragala za bilo čim ili kim ko bi mogao da bude u vezi sa Stevikom.

Neko se dosetio da bi ovo Stevik moglo biti amerikanizovana verzija našeg prezimena Stević, pa je mladić koji je sebi oduzeo život proglašavan za izbeglicu sa područja Balkana. Tragači za njegovim pravim identitetom su tipovali, u većini slučajeva, da bi mogao da bude Srbin. Čak su se po raznim forumima koji su se ticali Lajla, a čiji broj je više nego impozantan, javljali ovdašnji iseljenici s tvrdnjom da bi, prema izgledu, mogao da bude ove gore list.

Ali, ako ga malo bolje pogledate, shvatićete da je to nemoguće: mladić koji se obesio u minornom motelu u Amanda Parku daleko je crnji nego što to ovdašnje podneblje podrazumeva. Obdukcija je pokazala i da je bio obrezan.

Da li je možda iz Bosne? U ovoj državi ga takođe niko nikada nije video, baš kao ni u Hrvatskoj, koja se isto našla na listi država iz kojih je moguće da Lajl potiče.

Soba u motelu

NEOBIČAN SLUČAJ

Stevika nema ni u jednoj bazi podataka, ne nalazi se ni u jednom telefonskom imeniku, pretraživač na internetu o njemu ništa ne govori. Da nije možda na nekom biračkom spisku? Ne. Da li je neko prijavio njegov nestanak? Ne, naravno. On, naprosto, nigde nije postojao.

„Radio sam mnoge slučajeve samoubistva, ali zaista nisam imao nikog ko se pobrinuo da njegov račun za sobu bude plaćen posle smrti“, kaže bivši policijski detektiv Lejn Jumans. Iako je u penziji, i dalje pomaže da se razreši ova velika misterija.

Čitam po raznim forumima kako neke devojke i dan-danas nariču za njim. „Ah, on je tako zgodan“, pišu. I žale što je sebi oduzeo život: „Sigurno je izbeglica i sigurno se nije snašao u školi. Tamo su ga zafrkavali, to je ostavilo traga na njemu. Oni što su mu to učinili treba da se stide“, zaključuju uglas.

Analiziram iz dostupnih materijala kako je stvarno izgledao. Dakle, bio je crn, prosečno visok, mršav, čist, vodio je računa o higijeni. I bio je više nego dobro obučen.

U fioci u sobi br. 5, u ormariću pored kreveta, nađena je nova tuba paste za zube „Colgate“, „Oral-B“ četkica za zube (i nešto sitniša). U zadnjem džepu svetloplavih „leviski“, koje su izgledale isprano, ali su bile nove, zatekao se jedan dolar. Ispod je bilo „Hanes“ rublje, poznati brend koji baš nije mogao svako sebi da priušti. Siva majica je nosila oznaku „Fruit of the Loom“, a crne čizme na nogama su bile marke „Timberland“.

Lajl je, sudeći po ovim detaljima, pristojno živeo iako je bio osoba koja ne postoji. Neki čak misle da je po zvanju bio doktor, sudeći po rukopisu koji su videli u savijenom papiru na stolu, u koji je uredno stavio novac, izmirujući račun za noćenje iz kog se nije probudio.

Istražitelji su zaključili da je novčanik s bankarskom i identifikacionom karticom prethodne večeri verovatno bacio u obližnje jezero. Ali naređenje da ronioci pregledaju dno nije izdato. Velika površina vode i mulj su odvratili lokalnu policiju od ove zamisli. Smatrali su da će obdukcija pomoći da se utvrdi ko je on. Mislili su i da će se zaista, vremenom, neko pojaviti ko će reći da im, od svih nestalih, nekih i pronađenih širom Amerike, baš crnpurasti mladić s imenom Lajl Stevik nedostaje. Ništa od toga se nije dogodilo.

Knjiga gostiju motela

TERORISTA?

Sa Stevika je skinuta sva odeća i odvezan kožni kaiš koji je čvrsto obmotao oko vrata. Skalpel i nazubljene hvataljke pod jakim svetlom u sterilnoj sobi za autopsiju su odradile svoje, ali nimalo nisu bili od pomoći. Videlo se, tek, da mu je nekada izvađeno slepo crevo. Njegovi unutrašnji organi su bili u dobrom stanju, pluća posebno. Nije pušio. Zubi odlični, a četiri su bila uklonjena kako bi napravila mesta za ostale. Nokti čisti i dobro održavani... Ostatak tela nesrećnog mladića činio se kao obično belo platno. Nigde nije imao tetovažu, izražen mladež, nekakvu liniju ili trag na koži - tzv. uobičajene identifikatore. Da, da napomenem još jednom - bio je obrezan. I - ličio je na nekog ko bi mogao da dođe sa Bliskog istoka.

Sećate se podatka s početka ove priče? Samozvani Lajl Stevik je u maleno mesto, navodno 1.000 kilometara od svoje kuće, stigao tri dana posle krvavog terorističkog napada na Ameriku. Predsednik SAD Džordž Buš obećao je tada da će sve koji su u vezi sa Al Kaidom pronaći, makar se skrivali u mišjoj rupi.

Da li je Lajl zbog toga bio više nego uznemiren? Da li je zbog straha smršao toliko da su nove farmerke za samo dva-tri dana počele da spadaju s njega? Možda jednostavno nije hteo da se pridruži islamistima samoubicama u avionima 11. septembra? Možda je znao da će mu se osvetiti? Lako može biti. Ne možemo lako i da tvrdimo. Nemamo na osnovu čega. Lajl Stevik je umro, a nikada nije ni postojao.

Soba u motelu Lake Quinault Inn; Izvor: Policijska arhiva

(Tekst je objavljen u  78. broju magazina Newsweek (maj 2017.), koji sada izlazi jednom mesečno.)


PIŠE Branka Mitrović
    
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Motel Lake Quinault Inn; Izvor: Policijska arhivaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Motel Lake Quinault Inn; Izvor: Policijska arhivaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Motel Lake Quinault Inn; Izvor: Policijska arhivaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Motel Lake Quinault Inn; Izvor: Policijska arhivaSvet

MADURO HAPSI OPOZICIJU U VENECUELI: Briga me šta SAD misle!

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS