Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Tuđe telo: Marko, Sonja i Željko (FOTO)

Muškarac koji želi da promeni pol u socijalističkoj Jugoslaviji, predstavljao je „strano telo“. Knjigovođa iz Vrdnika 25 godina nosio se s fizičkim bolovima i krutim birokratama, ali je zahvaljujući jednom novinaru njegova priča imala srećan kraj

Objavljeno: 17.06.2017. 06:00h
Foto: Sonja Džepina Marko; Autor: Danijela Blagojević
Kad bi samo znali oni koji se javljaju novinama sa svojim problemima koliko je slaba moć novinara. Kad bi im neko rekao da je ozbiljan žurnalista pred penzijom, u proseku, jedva jednom ili dva puta svojim pisanjem nekoga usrećio. Kad bi se autobus pun poslenika „sedme sile“, daleko bilo, survao s puta, teško da bi neki od njih dobacio sto metara uvis, a kamoli do raja, toliko bi u njemu dobrih dela bilo. Sve je to, njihovo pisanje, pleva i prašina...



Ali nekad, jednom u milion, recimo, zadese se u isto vreme, na istom mestu nevolja, novinar i ono „nešto treće“... pa jedan novinski tekst promeni sve. Novinar, dabome, treba da bude dobar, ali mora da bude dobar i nevoljnik, jer samo tada to „treće“, što - u zavisnosti od uverenja - nazivamo sudbinom, ili Božjom voljom... samo tada to treće „radi“.

Ovo što sledi priča je o jednom takvom slučaju: velikoj nesreći, sjajnom novinaru i jednom tekstu u novinama koji je promenio, nabolje, ljudski život.
MUŠKE NOGE, NA ŠTIKLAMA

Željko Marković, novinar, rodio se 1960. u Vrdniku, mestu udaljenom nepunih pet kilometara od Jaska, rodnom selu Vase Popovića, legendarnog pisca i putopisca iz čijeg su balon-mantila izašli svi koji su na srpskom pisali reportaže. U Vrdniku je sve do 1968. postojao rudnik mrkog uglja, a u rudniku se kao knjigovođa zaposlio Marko Džepina, godište 1935.

Prvi susret ovo dvoje (ne „dvojice“, već „dvoje“!) ljudi koji će se kasnije družiti i jedan na drugog uticati svojom dobrotom zbio se na vrdničkoj železničkoj stanici. U jednoj reportaži - a bilo ih je toliko da ih je sabrao u petnaestak knjiga - Željko zapisuje svoje sećanje iz detinjstva. Ima osam godina, s majkom čeka šinobus za Rumu (zamišljam ga, sedi i klati nogama)... a na naspramnoj klupi „sedi između dve p r a v e žene visoka suva cura muškog lica zakopčana u bundi do kolena, sa šubarom na očima i sa štiklama na nogama. Muškim nogama. I puši.“

„Viđao sam je posle po Vrdniku, na biciklu. Tim mišićavim nogama, u štiklama, okreće pedale...“, priča mi Željko Marković u svom stanu u Novom Sadu dok listamo isečke iz novina.

Čitalac je već primetio da u ovoj priči do sada postoji zbrka sa „on“ i „ona“, „dvojica“ i „dvoje“. Nije do moje nepažnje, to je posledica jedne mnogo tragičnije zbrke s polom u telu Marka Džepine.

Uostalom, neka to objasni Željkov tekst iz zagrebačke Arene, popularnog nedeljnika koji se prodavao u tristotinak hiljada primeraka na teritoriji cele SFRJ.

Marko Džepina; Izvor: Privatna arhiva Željka Markovića

„NJEGOV SPOLNI ORGAN, NAIME, POČEO JE - ODUMIRATI“

„Što da učini normalan muškarac kad priroda, protivno njegovoj volji, naprečac odluči da ga pretvori u ženu?! Ne preostaje mu ništa drugo doli da očajava. Kudikamo je lakše osobama koje od rođenja osjećaju pripadnost drugom spolu, mada i one ulijeću u nesporazume u svojoj sredini. Marko Džepina iz Vrdnika na Fruškoj gori doživio je 1966. tragediju koja ga je, prema svemu sudeći, obilježila za sva vremena, otada traju njegove patnje kojima se ne vidi kraj. A sve je počelo bezazleno, kad je mladić na deponiji ugljena u Vrdniku nabasao na neobičan predmet veličine šake. Mladenački nepromišljeno, nemajući pojma što je to, Marko je zajedno s lopatom ugljena predmet ubacio u peć. Zaostala njemačka mina je eksplodirala, rasjekla mu trbuh, raznijela desnu šaku i izbila oko. Ta detonacija, kako je kasnije liječnički utvrđeno, od Marka je stvorila - ženu! Stručnjaci kažu: jedinstven slučaj u povijesti medicine.

Iste godine nesretni je mladić osjetio prve jače bolove u trbuhu. Poslije jednog pada u kratku komu obratio se liječnicima, a oni su bespomoćno slijegali ramenima, dajući mu, k tome, pogrešne dijagnoze. Bol u trbuhu bila je sve nepodnošljivija, praćena čestim vrtoglavicama.

S vremenom je počeo zapažati neke ženske osobine na svom tijelu, čak i u ponašanju, koje se izmijenilo neovisno o njegovoj (muškoj) volji. Marko je, naime, polako dobivao ženske obline, grudi su mu rasle a dlake otpadale. I glas mu je nekako omekšao. Počinjao je, kaže, bivati svjestan da se u njegovu organizmu rađa neka sasvim druga ličnost. Njegovom očaju nije bilo kraja kad je osjetio gubitak spolne moći, odnosno izostanak svakog seksualnog interesa za žene. Njegov spolni organ, naime, počeo je - odumirati. Panično je išao od liječnika do liječnika.“

Željko Marković; Autor: Nebojša Mandić

POLUDELO TELO

Marko je svojom pojavom u Vrdniku izazivao zazor, i čuđenje, ali ga osim dečurlije niko nije dirao. „U rudniku je radio kao knjigovođa, tačan i pouzdan, i zato su ga cenili, jer je uvek na vreme sračunavao rudarske plate“, seća se Željko.

U ono vreme nije bilo tabloida, ali ni socijalizam nije bio imun na lake sadržaje i podilaženje najnižim ukusima publike, i to se zvalo „žuta štampa“. Za Marka Džepinu brzo su čuli novinari, pa su zaređali tekstovi o „čudu prirode“, „ni ženi ni ribi“, i slično... Željko Marković bio je jedan od retkih koji je u ovoj priči iz Vrdnika video i razumeo nesreću jednog ljudskog bića. A Marko, opet, naslutio je da bi dobronameran novinar mogao da mu pomogne. Brzo je uspostavljeno poverenje među njima.

Željko je u Areni ovako preneo reči svog novog prijatelja.

„Nitko nije znao što se događa u mom ‘poludjelom’ tijelu, iako su me terapiji podvrgavali i urolozi, i internisti, i ginekolozi, i akušeri. Svi su bili zapanjeni promjenama na meni, ističući da u svojoj praksi nisu imali takav slučaj. Ipak su mi izdali kliničku dijagnozu: Induratio penis plastice transvestismus seu transsexualismus.

S tom dijagnozom, koja me je zauvijek obilježila, bezuspješno su me liječili u Pokrajinskoj bolnici u Novom Sadu, na VMA u Beogradu, a stigla sam (Džepina govori u ženskom rodu) (op. Z. M.) i do bolnice ‘La grande Niguarda’ u Milanu. I Talijani su digli ruke od mene. A ja sam sve intenzivnije osjećala nekakav ženski instinkt u sebi.

Shvaćala sam da lagano moram pristajati na ono što priroda traži od mene - kaže Marko Džepina dok sjedimo s njim u rudarskoj kući u Staroj koloniji.“

Marko Džepina; Autor: Nemanja Popović / Privatna arhiva Željka Markovića

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Sonja Džepina Marko; Autor: Danijela BlagojevićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Sonja Džepina Marko; Autor: Danijela BlagojevićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Sonja Džepina Marko; Autor: Danijela BlagojevićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Sonja Džepina Marko; Autor: Danijela BlagojevićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS