Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Tuđe telo: Marko, Sonja i Željko (FOTO)

Muškarac koji želi da promeni pol u socijalističkoj Jugoslaviji, predstavljao je „strano telo“. Knjigovođa iz Vrdnika 25 godina nosio se s fizičkim bolovima i krutim birokratama, ali je zahvaljujući jednom novinaru njegova priča imala srećan kraj

Objavljeno: 17.06.2017. 06:00h
Foto: Sonja Džepina Marko; Autor: Danijela Blagojević
„PRISTAJE NA HIRURŠKO ODSTRANJIVANJE PENISA“

Lekar specijalista dr Siniša Popović, ginekolog i akušer u Vojnoj bolnici u Novom Sadu, u istoriji bolesti je 16. januara 1978. zapisao:

„Zbog bolova u donjem delu stomaka Marko Džepina obraćao se raznim zdravstvenim ustanovama, ali mu nikakvo lečenje ili terapija nisu ublažavali bolove. Pošto su bolovi u donjem stomaku bili toliko jaki, postalo mu je nemoguće da nosi pantalone, a najbolje se osećao u ženskim suknjama koje je počeo redovno da nosi. Žensku odeću i visoke potpetice redovno nosi od 1. marta 1968. godine. Do početka bolesti redovno je imao osećaj seksa, ali od dana 8. avgusta 1967. ga gubi, niti je to moguće izazvati. Redovno prima ženski hormon. Pod dejstvom estrogena vidljive su objektivne promene, pa su grudi počele da mu rastu. Postepeno dolazi do formiranja ženskog oblika tela. Pod dejstvom estrogena opazio je i psihičko smirivanje i ublažavanje bolova. Inače, bolesnik je intelektualno i psihički dobro razvijen. Potpuno je svestan svoje bolesti, ali je njegovo zdravstveno stanje neizvesno. Pristaje na hirurško odstranjivanje penisa da bi se rešio teških bolova i komplikacija ove bolesti...“

Čitalac treba da ima na umu da je prva operacija promene pola u Jugoslaviji obavljena u Ljubljani 1979. godine, ali je cela ova oblast još dugo posle toga ostala zakonski neuređena, a o birokratskim procedurama da i ne govorimo.

Željko Marković te 1989. u Areni pisao je:

„U međuvremenu, Marko je svojevoljno promijenio ime i postao - Sonja. Počeo je govoriti u ženskom rodu i danas zahtijeva da ga svi oslovljavaju sa ‘ona’. Iz poštovanja prema njegovoj, upravo njezinoj, odluci u daljnjem ćemo tekstu izostaviti ime Marko.

Zanimljivo je, međutim, da je neobična Vojvođanka vjerojatno jedina osoba u Jugoslaviji kojoj je milicija omogućila da bude žensko?! Naime, od 1982. Sonja uz osobnu kartu mora nositi specijalno uvjerenje. Sonja Džepina svoju ličnu kartu mogla je da koristi samo uz specijalno uverenje međuopštinskog SUP u kojem piše: ‘Džepina Marko Sonja, rođena 1935. godine, podnela je zahtev ovom organu Unutrašnjih poslova da joj se izda uverenje koje će koristiti radi dokaza identiteta. Naime, Džepina Marko Sonja obolela je od teške bolesti, pa je prinuđena da nosi žensku odeću i obuću... Ovo uverenje koristiti jedino za identitet gorenavedenog lica s lekarskim uverenjem.’ To je potpisao Pavle Čolić, tadašnji načelnik SUP u Irigu.“

Tekst u Areni; Autor: Nebojša Mandić

KANCER, PRAVA BOLEST

Sonja - i mi ćemo je od sada tako zvati - „pristala je na ono što priroda traži od nje.“
Prepisujemo Arenu: „Sonjina soba u Vrdniku prepuna je ženskih drangulija. Redovno crveni usne, lakira nokte, čupa obrve. Još se uvijek mora brijati - ni estrogen nije svemoguć. Na ormaru primjećujemo nehajno bačenu periku, bez koje se ne pojavljuje u javnosti. Vrdničani su već navikli na ovu djevojku u poodmaklim godinama, ali kad se prošeta, recimo, Novim Sadom - cijela se ulica okreće za Sonjom.“

„Njeno ponašanje, i presvlačenje“, kaže danas Željko Marković, „zbunjivalo je činovnike u zdravstvenom fondu. Smatrali su je egzibicionistom, a njene žalbe na bol u donjem trbuhu glumom. ‘Evo naše Sonjice? Šta treba, Sonjice? Opet isto? E, nema, Sonjice!’ A ona je tvrdila da od tih bolova ne može da spava, pričala mi je da noću odlazi u šumu i urla od bola kao vuk...“

Stvari su postale logične i jasne kad su utvrdili da ima kancer testisa. Odstranjenje muškog polnog organa i promena pola, ispostavilo se, za Sonju Džepinu bilo je pitanje života i smrti.

Birokratija u zdravstvenom fondu slučaj Sonje Džepine nije mogla da pronađe u postojećoj zakonskoj klasifikaciji, pa su rešenje našli u tome da joj daju invalidsku penziju.

„Ne znajući više kome da se obratim, jer sam od ljudskog nerazumijevanja i psihički načeta, pisala sam mnogim ambasadama u Beogradu. Zamislite, nešto novaca jedino mi je poslala Ambasada Etiopije! Dirnuo me je njihov gest, ali iz nekih moralnih obzira novac sam vratila“, objavio je Željko Marković Sonjine reči u Areni.

Ali nije se novinar zadržao samo na ovom tekstu koji je pokazao sav nesklad između stvarnog života i pravnih propisa i uzburkao javnost. Telefonirao je akademiku prof. dr Savu Petroviću, koji je u aprilu te 1989. obavio prvu operaciju pomene pola u Srbiji. Profesor je odgovorio da će Sonju Džepinu u Univerzitetskom kliničkom centru u Beogradu primiti kad god dođe, i to bez ikakvog uputa. Sve preglede, pa čak i operaciju, ako zaključe da je ona neophodna, obaviće - besplatno.

Posle 25 godina života u „poludelom telu“, Sonja Džepina je početkom 1990. operisana i postala p r a v a žena.

Marko Džepina; Autor: Željko Marković

KRUG, ZATVOREN U KAFANI

Lekari su slučaj, u ono vreme, saželi ovako: „Sonja Džepina se podvrgla operaciji uglavnom zbog ozbiljnog organskog poremećaja i zato je ne možemo smatrati pravim transseksualcem. Sredina i porodica nisu uticale na njeno formiranje, niti je transseksualac postala rođenjem. U tom pogledu je njen slučaj jedinstven na Medicinskom univerzitetu u Beogradu. Psihičko osećanje žene kod nje ispoljilo se naknadno, kada je polni organ (zahvaćen tumorom) izgubio funkciju i pod dejstvom ženskih hormona, koje povremeno troši preko dve decenije.“
Biće da su putevi Božji ipak zakučastiji...

Željko Marković, opet zapis iz sredine devedesetih: „Anđeo priče je hteo da poslednji put Sonju Džepinu sretnem pod istim onim plafonom stanične čekaonice gde sam je ugledao prvi put, onog nerazdanjenog ledenog jutra, ali sada je ta prostorija bila preuređena u birtiju... Zahvalna je dr Peroviću, koji joj je u poslednji čas spasao život i rekao joj da je njena bolest svetski fenomen, zahvalna je i meni (naručuje pivo), i pozdravlja braću Etiopljane, čija joj je ambasada jedina pomogla... I kako joj je kao pravoj ženi?

‘Kamarat (rudari se tako oslovljavaju među sobom - prim. M. P.), da sam se ranije operisala, mogla sam i roditi! Nemam bolove. To je najvažnije. Osećam se savršeno. Ali, jebi ga...’

Uvek ima neko ali, da devojci sreću kvari!

‘Ali, jebiga, što naš muški svet zna da bude nepristojan prema ženi! Dobacuju, blenu, komentarišu...’

Planira li udaju?

‘Kamarat, ako se udam, bićeš kum!’

Nisam bio kum. Umrla je posle nekoliko godina...“

Sonja Džepina umrla je oko 2000. godine. Njenu smrt nijedan novinar nije zabeležio, tačan datum upisan je u matičnu knjigu umrlih. Zamišljam mrlju na njenoj strani, i zbunjenost crkvenjaka: trebalo je precrtati pa iznova upisati pol i ime...

Kažu da Bog nagrađuje patnju i pamti dobra dela.

Nadajmo se da je njegovo knjigovodstvo urednije.


(Tekst je objavljen u 78. broju magazina Newsweek (maj 2017.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​


PIŠE Momčilo Petrović
   
  • Sledeća stranica
  • 1
  • 2
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Sonja Džepina Marko; Autor: Danijela BlagojevićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Sonja Džepina Marko; Autor: Danijela BlagojevićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Sonja Džepina Marko; Autor: Danijela BlagojevićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Sonja Džepina Marko; Autor: Danijela BlagojevićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS