Magazin

NEWSWEEK EKSKLUZIVNO Tajna Gestapova dokumenta o Titu: Devet života neuhvatljivog Maršala

Tihomir Tom(č)ić, Kamilo Horvatin, Ivan Brozović, Filip Filipović, Niderle, Lebedev, Josip Tomanek, Jozef Vaclaj, Toša Tišmar - samo su neki od identiteta koje su pripadnici Gestapoa pripisivali osobi s nadimkom Tito, otkriva Njuzvik

Objavljeno: 29.06.2017. 06:00h
Foto: Ilustracija; Autor: Newsweek
Nedoumice oko „pravog“ identiteta Josipa Broza Tita aktuelne su i danas, gotovo četiri decenije nakon njegove smrti. Pored brojnih knjiga objavljenih na prostoru bivše Jugoslavije i studija inostranih obaveštajnih službi, zbog misterije koja okružuje ličnost doživotnog predsednika SFRJ glavu je lomila i jedna od najozloglašenijih tajnih policija u istoriji - nemački Gestapo.



U tajnim, do sada neobjavljenim dokumentima u koje je Njuzvik imao uvid, vidi se kako su oficiri SS od 1941. do 1943. godine imali ozbiljnih poteškoća da utvrde ne samo kako Tito uopšte izgleda već i ko je on, odakle se zapravo „stvorio“ i kakva je njegova agenda.
 
BLIZAK „NEMAČKOJ STVARI“

Jedan od najranijih tajnih izveštaja u kojima se razmatra Titov identitet sačinjen je septembra 1942. na osnovu saslušanja nemačkih oficira zarobljenih posle partizanskog napada na nacističku fabriku metala u Livnu i oslobođenih prilikom dogovorene razmene zatvorenika. Tokom zarobljeništva, nemački oficiri imali su jedinstvenu priliku da razgovaraju sa Titom, a jedan od njih dao je sledeće svedočanstvo:

„O Titu se može reći da je nakon zabrane Komunističke partije u Jugoslaviji bio njen nezvanični vođa. Treba reći da je u Španskom građanskom ratu zauzimao visok položaj i pod svojom komandom imao jedinicu veću od brigade. Nakon kraja tog rata otišao je u Rusiju i na jesen te godine (1939, prim. aut.), u pratnji jednog engleskog i jugoslovenskog oficira generalštaba, podmornicom je došao do dalmatinske obale. Od njih je dobio prijemnik, preko kojeg je održavao komunikaciju s inostranstvom kako bi razmenjivali obaveštajne podatke.“

Gestapo o dolasku Tita u Dalmaciju; Izvor: Privatna arhiva

Uprkos tome što je Tito, može se pretpostaviti, ciljno prebačen u Jugoslaviju engleskom podmornicom (kako je razjašnjeno u jednom dokumentu iz 1943), dvostruka, i čak višestruka politička igra po kojoj je ostao upamćen i u posleratnoj epohi počela je već tokom rata.

Zarobljeni nemački oficiri bili su zaprepašćeni Titovim stavom da se zbog „užasnog krvoprolića na istočnom frontu mora ugovoriti primirje između Nemaca i Rusa, jer postoji opasnost da Engleska i Amerika na kraju opet izađu kao pobednice“. Tito je smatrao da bi pobeda kapitalističkih režima koji dominiraju u angloameričkom svetu značila propast, odnosno ropstvo za radničku klasu. Iz njegove konstatacije proizilaze dve moguće implikacije. Prva jeste da su Titove primedbe iznesene s namerom da se oslabi borbeni moral Nemaca, odnosno da poveruju u besmisao borbe protiv Sovjeta, i tako ih u neku ruku pridobije za sebe. S druge strane, postoji mogućnost da je sam Tito bio daleko bliži „nemačkoj stvari“ nego što se to mislilo. U prilog tome ide i rečenica iz izveštaja u kojoj se navodi kako Tito „veoma dobro poznaje Nemce odranije“ i kako ga „čudi da su sposobni za zločine koje su u to vreme izvršili u Beogradu“.

Nemački oficir kojem je Tito ovo rekao odbacio je njegove primedbe i rekao kako se radi o „engleskim lažima, kao svojevremeno u Prvom svetskom ratu“, očigledno igrajući njegovu igru.

Pored toga, Tito je Nemcima prilikom jednog dužeg razgovora dao detaljan opis organizacije austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu, pri čemu je pokazao „jako veliko stručno znanje i besprekorno poznavanje nemačkog jezika, na osnovu čega se može pretpostaviti da je Tito bio austrijski oficir“.

Ovakve izjave i detalji vezani za „vođu bandita“, kako ga najčešće nazivaju, naveli su Nemce da se zapitaju ko je zaista Tito, kao i da u pronalaženje odgovora na to pitanje ulože ogromne resurse i potragu prenesu daleko van prostora Jugoslavije - sve do Pariza, Praga i sovjetske Rusije.

Ilustracija; Autor: Newsweek

NEGOVANE RUKE MAŠINBRAVARA

U dokumentu podnesenom u oktobru 1942, nemačke obaveštajne službe prvi put počinju da se bave poreklom Tita, za koga pretpostavljaju, pre svega zbog naglaska, da je Slovenac ili Čeh, što je kasnije u jednom saslušanju potvrdio i izvesni doktor Levi Kurt.

Paradoksalno, ali kako je rastao broj onih koji su davali iskaze o Titu, tako se javljao i sve veći broj nedoumica, odnosno protivrečnosti. „O njegovom zanimanju nemamo jasne podatke. Povremeno su ga opisivali kao intelektualca, a povremeno se smatralo i da se radi o metalurškom radniku iz oblasti Lajbaha. U svakom slučaju, on je veoma inteligentan. Nismo sigurni da je učestvovao u Španskom ratu. To ne možemo da utvrdimo na osnovu materijala kojim raspolažemo“, navodi se u jednom izveštaju iz 13. oktobra 1942.

Dok su nacističke službe širom Evrope kopale po arhivama u potrazi za pravim Titovim identitetom, službe na teritoriji okupirane Jugoslavije fokusirale su se na jedinu opipljivu stvar u vezi s neuhvatljivim Maršalom, a to je njegov fizički izgled, koji je krajem 1942. Nemcima još uvek bio nepoznat.

Iskaz Levija Kurta; Izvor: Privatna arhiva

Tek u izveštaju o saslušanju člana beogradskog Centralnog komiteta KPJ Svetozara Markovića iz januara 1943, Nemci prvi put insistiraju na detaljnom Titovom opisu, ali osim fizičkih karakteristika, kao što su „široka ramena, tamna jaka kosa začešljana unazad, upadljivo markantno i glatko obrijano lice“, Marković primećuje i da se Tito izuzetno elegantno oblačio, kao i da je „imao jako negovane ruke, uprkos njegovom navodnom zanimanju mašinbravara“.

U komentarima na ovaj dokument vidi se da je Markovićev iskaz zagolicao maštu Nemaca, naročito nakon što je istog meseca Gestapo dobio iskaz oficira Miterhamera, koji je naveo kako Tito, po svemu sudeći, „može biti ista ličnost kao Hrvat Kamilo Horvatin“, koji je, pre nego što je 1925. otputovao u SSSR, radio u Zagrebu kao novinar u nekoliko komunističkih publikacija. Kao dokaz, Miterhamer je priložio i Titovu fotografiju, na osnovu koje se u zasebnom izveštaju zaključuje da su Tito i Horvatin identične osobe.

Kako su nemačke tajne službe, toliko poznate po preciznosti i temeljitosti, uspele da pomešaju Josipa Broza s poznatim hrvatskim komunistom i urednikom radničko-seljačkih novina Borba, koji je 1937. i 1938. iz Moskve optuživao Tita da „daje sasvim lažnu sliku stanja u partiji“, ostaje nejasno.

Iskaz Svetozara Markovića

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija; Autor: NewsweekSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Ilustracija; Autor: NewsweekSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Ilustracija; Autor: NewsweekSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Ilustracija; Autor: NewsweekMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS