Magazin

​NEWSWEEK PREDSTAVLJA Branislav Grubački Guta: Za kim zvoni Zeleno zvono?

Klub koji je buntom i slobodom rokenrola rasvetljavao mračne devedesete preživeo je napade tajnih službi, kišu metaka i na kraju skončao u pepelu zaborava, spaljen rukama nekih novih klinaca koji su verovatno začeti baš nakon svirke u „Zelenom zvonu“

Objavljeno: 02.07.2017. 06:00h
Foto: Branislav Grubački Guta; Autor: Zorana Jevtić
KO JE SVIRAO KRAJ

Ali Gutu nisu zaustavile službe. Kraj njegove utakmice odsvirali su neki novi klinci, generacija koja je zasejana tih devedesetih, koje je on osvetljavao rokenrolom.

„Tada su mi ćerke imale šest i devet godina. Sreća moja je bila što na Zrenjanin nije pala ni petarda, jer da je bio bombardovan, ko zna šta bi bilo. Posle sam se zavitlavao: ‘Eto kakav sam lokator, nijednu bombu nisam naveo.’ Ali to je bio kraj ‘Zelenog zvona’. Lokalni kabadahija je u ime Državne bezbednosti pucao u prazan lokal, to je bila poruka. Prvo je probio vrata, udario čuvara i pucao. Posle su kamenovali ‘Zvono’, a 2006. godine i spalili. Neka deca koja su se tu skupljala, pošto je bio nebranjen prostor, odlučila su da ga poliju benzinom. Moja tuga je bila pregolema kada su ta deca iz obesti dotukla simbol grada.“

Branislav Grubački Guta; Autor: Zorana Jevtić

Iako bi neke mudrije istorije ovakve lokacije upisale zlatnim slovima, stavile ih pod zaštitu, restaurirale, čuvale i volele, Zrenjanin se vrlo brzo i odsečno odrekao „Zelenog zvona“ kao ludog deteta.

„Današnji Zrenjanin se trudi da pokaže da ‘Zeleno zvono’ nije postojalo, da je to samo 25-godišnji mit, fikcija, ni dok je postojao, nijednoj vlasti nije bio prihvatljiv, a sada se trude da zatru svaki trag. Poslednji koncert u tom ‘Zelenom zvonu’ imao je Van Gog. U međuvremenu su bili Plejboj, Sanšajn, Deca loših muzičara, Prljavi inspektor Blaža, Vampiri, Piloti, razni džezeri, bluzeri, a nastupio je 1994. godine i Zdravko Čolić, koji nikada nije pevao na takvim mestima... Tu se dešavao ozbiljan društveni život, Bajaga je svirao nekoliko puta, a nedavno mi je rekao: ‘Za najmanje para u životu sam svirao kod tebe.’ Ljudi su nam činili ustupke jer su imali osećaj da rade nešto za opšte dobro.“

Branislav Grubački Guta i Branislav Lečić; Izvor: Privatna arhiva

OPŠTA NEMOĆ

Prema homeopatiji, sve bolesti su oboljenja duše. One najteže potiču od toga što nivo nade u krvi padne na nulu. Ako u tome ima ma i trunčica istine, uopšte nije čudno što je 2013. godine Guti dijagnostikovana leukemija.

„Danima mi je bilo loše, osećao sam nemoć. Baš mi nije bilo dobro. Pojavile su mi se i neke fleke na telu, počele su da mi krvare desni. Posle noći muzeja, 18. maja, ekipi koja je bila sa mnom rekao sam: ‘Ja sam mnogo bolestan, vama ostavljam Zeleno zvono, ja idem.’ Posle pet dana sam bio u Institutu za hematologiju u Beogradu i tu su konstatovali leukemiju. Kada su videli rezultate, mislili su da sam mrtav. Prošlo mi je kroz glavu: ‘Pa dobro, imam 50 godina, to je nekada bio prosečni vek, svašta sam proživeo’. Smrt nije ništa tragično, osim možda za mene i familiju, ali ništa više od toga. Nisam se uplašio, a nisam se ni junačio tih 39 dana u bolnici. Desila se neverovatna ljubav između cele doktorske ekipe i mene. Otkrio sam fantastične ljude. Bio sam smrtno bolestan, ali hiljade ljudi su se organizovale i dale mi te trombocite, Beograd me je izlečio. Gledao sam svoju sahranu uživo. Nisam imao čak ni ono ‘pobediću’. Otkud znam da li ću pobediti. Čovek koji je oslabio 20 kila ne misli o tome, a nisam ni bio tužan, šta da se radi, pomislio sam: ‘Bilo je lepo’. Šest meseci sam se lečio, to je bilo i kao magnovenje, san, nešto što se dešava nekome drugom, ali sam bio u skladu sa samim sobom. Onda sam se zezao posle da sam imao ‘letnju leukemiju’. Ne bih da hulim, ali to je bila leukemija koja se leči, sada je otputovala, ne znam da li je ovo kraj.“

Branislav Grubački Guta i Zoran Đinđić; Izvor: Privatna arhiva

Rimski generali govorili su da su samo mrtvi videli kraj rata, ali što se tiče Zrenjanina, reklo bi se da je ta priča za Gutu zauvek završena. Vrativši se tamo, on je, poput nekog junaka iz špageti-vesterna, zatekao pustoš.

„Jedni su se odselili, drugi uspavali ili propili, neki su u depresiji, a ima i onih koji su se prodali. Kad se sve sabere, video sam, ne da sam ostao sam, ali da ću im olakšati ako odem. Zrenjanin mi nije dao znak ni za početak ni za kraj. To je možda moj jed. Pored 100 gubitaša u gradu, i ja sam dobio da platim nerazuman zakup. Nisam mogao da izdržim. Nikada nisam dobio nikakvu podršku, za 25 godina, nijedan dinar, nemoguće je tamo promovisati optimizam. Imam utisak kao da je njima laknulo. Tamo je zatrt svaki trag o meni.“

Branislav Grubački Guta; Autor: Zorana Jevtić

(Tekst je objavljen u 78. broju magazina Newsweek (maj 2017.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​


PIŠE Aleksandar Đuričić

FOTO Zorana Jevtić
   
  • Sledeća stranica
  • 1
  • 2
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Branislav Grubački Guta; Autor: Zorana JevtićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Branislav Grubački Guta; Autor: Zorana JevtićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Branislav Grubački Guta; Autor: Zorana JevtićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Branislav Grubački Guta; Autor: Zorana JevtićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS