Magazin

SPASONOSNA SUPSTANCA: Savršena zamena za šećer nalazi se nadohvat ruke

Jedan japanski naučnik, decenijama angažovan daleko od očiju javnosti, izumeo je sada način da sve vrste šećera dobije pomoću mikroba pronađenog u bašti

Objavljeno: 03.07.2017. 12:03h
Foto: Ilustracija; Autor: Profimedia
Pomislite samo na sve moguće vrste šećera: beli - za torte, žuti - za keksiće, prah šećer - za glazuru ili šećerni sirup za koktele sa brendijem. I pored različitih vrsta i načina korišćenja šećera, u hemijskom smislu oni su svi isti - sačinjeni od molekula saharoze. Sveprisutnost šećera postaje rastući globalni problem, a preterana gojaznost dostigla je epidemijske razmere u nekim delovima sveta.

Postoje, međutim, desetine drugih vrsta šećera sa jako sličnom, pa ipak suštinski različitom hemijskom strukturom, među kojima su i oni po ukusu identični stonom šećeru, ali sa kalorijskom vrednošću blizu nule.



Jedan japanski naučnik, decenijama angažovan daleko od očiju javnosti, izumeo je sada način da sve te vrste šećera dobije pomoću mikroba pronađenog u bašti.
 
ISTO, ALI BEZ KALORIJA

Od 1980. godine Ken Izumori radi kao profesor biotehnologije na Univerzitetu Kagava, u istraživačkom odeljenju na Šikokuu, najmanjem od četiri glavna japanska ostrva. Na oko dva i po sata putovanja vozom od Hirošime, daleko je od centra međunarodne naučne zajednice. Izumorijeva specijalnost su retki šećeri, sačinjeni od atoma ugljenika, kiseonika i vodonika, slični fruktozi i glukozi, ali daleko ređe prisutni u prirodi. Mada se nije bavio velikim zdravstvenim problemima kao što su gojaznost i dijabetes, njegovo istraživanje moglo bi da bude plodonosno i na tom planu.

Izumori se dosetio kako da iskoristi mogućnosti biotehnologije za masovnu proizvodnju kristala neobičnog šećera, po ukusu slatkog kao saharoza, fruktoza ili glukoza, a samo uz desetinu njihove kalorijske vrednosti. „Isto se ponaša pri termičkoj obradi, isto izgleda, ali nema kalorija“, kaže Džordž Flit, profesor organske hemije na Univerzitetu Oksford. „Gotovo se čini kao suviše dobro da bi bilo istinito.“

Ali zaista je tako. Šećer se zove aluloza i potencijalno može da postane najbolja zamena za šećer od pronalaska veštačkog zaslađivača „splende“, možda čak i bolja. Štaviše, u prilog mu idu naučni dokazi da se pokazao bezbednim u testiranju na životinjama i ljudima, te bi uskoro mogao da se pojavi na policama samoposluga u Sjedinjenim Američkim Državama.

Aluloza nije mogla da stigne na sto u pogodnijem trenutku. Ispostavlja se da šećer predstavlja zlo. Premda jako ukusan u trenutku konzumiranja, raste broj naučnih studija čiji rezultati pokazuju da je baš on krivac za sve veći broj gojaznih i bolesnih u SAD. „Tvrdnja da šećer doprinosi problemu gojaznosti u SAD ne dovodi se u pitanje“, kaže Keli Braunel sa Univerziteta Djuk, naučnik, profesor i međunarodno priznati stručnjak za gojaznost, koji se bavi i politikom ishrane. Logično je da se tu interveniše ako se želi poboljšanje načina ishrane Amerikanaca.

Postoje razlozi zašto toliko volimo šećer. Jedan od njih je što su naši preci živeli u okruženju u kom su morali da tragaju za hranom. „Hrana slatkog ukusa uglavnom je bezbedna“, kaže Nikol Avena, koja kao istraživač u bolnici „Sinajska gora-Sveti Luka“ (Mount Sinai-St. Luke’s Hospital) u Njujorku proučava uticaj šećera na mozak. „Zrelo voće pogodno za jelo, ima sladak ukus. Trulo voće, koje vas potencijalno može fatalno otrovati, nije slatko.“

Ta naša sklonost, stečena tokom evolucije, čini danas više štete nego koristi. Konzumiranje šećera može da izazove gojaznost, što opet može voditi u dijabetes i srčane bolesti. Šećer može i da „preusmeri“ mozak da se ponaša kao u narkomana i čak da podstakne nastanak kancera. Zbog alarmantnih količina šećera svuda oko nas biće teško da ga se odreknemo. Stoga bi aluloza, toliko slična šećerima na koje smo navikli, mogla da bude obećavajuće rešenje.

Ilustracija; Autor: Shutterstock

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija; Autor: ProfimediaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Ilustracija; Autor: ProfimediaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Ilustracija; Autor: ProfimediaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Ilustracija; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS