Magazin

NEWSWEEK PODSEĆA NA SLUČAJ "HELIKOPTER": Piloti bili pod pritiskom - Odgovornost nestala u magli

U noći kad je pao helikopter Vojske Srbije, pripravni su bili i mediji i ministar Zlatibor Lončar, koji je trebalo da sačeka malog pacijenta

Objavljeno: 08.07.2017. 06:00h
Foto: Mesto nesreće helikoptera; Autor: Zorana Jevtić
Celog tog baksuznog petka 13. nebo se mrštilo nad Beogradom. Povremeno je sipila kiša, magla je pritiskala krovove dok konačno uveče nije okovala surčinski aerodrom. Helikopter Vojske Srbije Mi-17 u to vreme se vraćao sa svoje poslednje misije koja je odnela sedam života.



Major Omer Mehić, kapetan Milovan Ðukarić, mehaničari letači Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić i anestetičar Miroslav Veselinović transportovali su životno ugroženu bebu iz Novog Pazara u Beograd. Bio je to prvi i poslednji let malog Šahina - sokola, baš to znači njegovo ime - kome su ovi ljudi pokušali da daju još jednu šansu da živi. Hiljade ljudi su izvukli iz požara, poplava, smetova, ali ovoga puta nisu uspeli. Svi su nastradali na svojim profesionalnim i ljudskim dužnostima.
 
NAREDIO MINISTAR

Beba u teškom stanju, sa obostranom upalom pluća, posle reanimacije u novopazarskoj bolnici upućena je u Centar za neonatologiju Kliničkog centar u Kragujevcu gde je trebalo da bude priključena na aparat za veštačko disanje. Centar u Kragujevcu ima iskusan kadar koji se svakodnevno suočava sa sličnim problemima. I uspešno ih rešava. Pošto na putu nailaze na odron, traži se pomoć MUP-a, koji se zbog loših meteoroloških uslova ne prihvata tog zadatka. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar zove ministra odbrane Bratislava Gašića, na osnovu čije odluke je, prema onome što je rekao komandant 204. vazduhoplovne brigade general Predrag Bandić, angažovan helikopter.

Iskusni oficir se te večeri okliznuo jer je primio nalog ministra, a ne onako kako je trebalo - od načelnika Generalštaba, preko komandanta Vazduhoplovstva i PVO-a. Ali u pitanju je bio život deteta, a i - hajde da se ne pravimo Šveđani - ovde je uobičajeno da se ministrova ne poriče. Ta anomalija u sistemu obično se pokaže tek kad se pokrene lavina.

Složeni meteorološki uslovi koji su sprečili profesionalce iz helikopterske jedinice MUP-a da uzlete nisu odvratili nadležne u Vojsci Srbije.

Helikopter je poleteo. Do Raške nije bilo problema, ali odatle je letelica krenula ne u Kragujevac, gde je dete prvobitno bilo upućeno, nego u Beograd. General Predrag Bandić kaže da je sam doneo tu odluku. Iznad Mladenovca se vreme pogoršalo. Tada je, bar prema onome što je rekao Bandić, doneta odluka da se ide u Surčin jer su tamo najbolji uslovi za instrumentalno prilaženje. Helikopter je nastavio prema aerodromu „Nikola Tesla“; oko 22.15 usledila su dva neuspešna pokušaja sletanja zbog ograničene vidljivosti, a onda je u 22.31 sa njim izgubljen kontakt.

„Major Mehić je dve večeri pre toga baš uvežbavao instrumentalni prilaz, ali na aerodromu Batajnica, što znači da nisu tačni navodi da nije bio obučen“, kaže bivši komandant vazduhoplovstva, penzionisani general Dragan Katanić. Upravo je on prvi to veče pronašao olupinu.

Pilot je, prema informacijama koje je izneo premijer, prvo rekao: „Vidim pistu“, a zatim: „Imam problem, moram u penjanje.“ Doskorašnji komandant helikopterske jedinice MUP-a Srbije Slobodan Glavčić kaže da je pilot mogao „u jednom trenutku da vidi pistu, a zatim da uleti u pojas magle ili oblak koji se ‘slepio sa zemljom’“.

U Beogradu je u vreme nesreće bila potpuna oblačnost na 60 metara od tla, magla, uz to i noć. Beogradski aerodrom jeste najopremljeniji za instrumentalno letenje, poseduje kategoriju IIIb, koja omogućava sletanja skoro bez ikakve spoljašnje vidljivosti, ali opremljenost aerodroma igra onoliko ulogu koliko je opremljen helikopter i obučena posada. Zato je pilotima s kojima smo razgovarali čudno „zašto nisu pokušali na Batajnicu, koju znaju kao svoj džep, ako već nisu uspeli na Surčin?“

„Ukoliko pilot ne vidi pistu, mora da ide u proceduru neuspelog prilaza, ili ga ponavlja, ili ide na alternativni aerodrom. Prilikom planiranja svakog instrumentalnog leta, posada mora da planira i alternativni aerodrom na koji će otići ukoliko je bilo iz kog razloga onemogućeno sletanje na željenu destinaciju. To mora da postoji u planu leta koji je dat aerodromskoj kontroli letenja pre poletanja“, objašnjava Slobodan Glavčić, doskorašnji komandant helikopterske jedinice MUP-a.

Helikopter Mi-17; Autor: Igor Salinger

SVE ZA SLIKANJE

Prošlo je deset dana od tada i već se znaju osnovni detalji, ali kao i prvog dana, i dalje su ostale nedoumice koje ni najavljeni i obećani izveštaj komisije nije razvejao. Zašto je helikopter poleteo ako helikopterska jedinica MUP-a zbog vremenskih uslova nije mogla da prihvati zadatak, zašto se išlo u Beograd kad je postojala alternativa sa mnogo boljim - skoro idealnim - uslovima za let?

Vazduhoplovni entuzijasti i stručnjaci koji prate šta se dešava u vazduhu i znaju kada neka letelica poleti. Te večeri neki od njih su podizali obrve.

„To veče sam sedeo sa jednim od najrelevantnijih stručnjaka u toj oblasti, aktivnim pilotom, koji je, kada je čuo da je helikopter odleteo, rekao: ‘Ovi će da nastradaju’,“ kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.

U to vreme u Kragujevcu nije bilo magle, a precizni meteorološki podaci za aerodrome u Kraljevu i Nišu pokazuju da je vreme bilo idealno za letenje. Zašto onda baš Beograd?

Odmah su se pojavile sumnje da je još jedno dramatično spasavanje trebalo da bude iskorišćeno u marketinške svrhe: da bi neko od zvaničnika dobio publicitet u medijima.

Mediji u Beogradu prate situaciju i očekuju dolazak helikoptera. To bi bila još jedna senzacija toga dana jer je nekoliko sati ranije ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović učestvovao u poteri za otmičarima dvogodišnje devojčice i postavio domaći zadatak svojim ambicioznim kolegama. Sumnja je opravdana jer je postalo uobičajeno da ministre gledamo u ulogama superheroja. Više nije dovoljno da rade svoj posao u kancelarijama ili da u nekim situacijama „siđu“ u narod da svojim prisustvom utiču na moral ugroženog stanovništva ili spasilačkih timova; sada oni moraju da se pokažu kao spasioci, specijalci, lekari...

Pre godinu dana je Aleksandar Vučić, u to vreme prvi potpredsednik Vlade, pored dovoljno spasilaca nosio u helikopter dete zarobljeno u smetovima kod Feketića. Ministar Lončar je pre nekoliko meseci - pored prisutnog medicinskog tima koji je pratio mališana obolelog od retke bolesti na lečenje u Nemačku - uneo dete u avion. Za vreme poplava u Obrenovcu zvaničnici su se gurali na čamcima i svojim prisustvom samo smetali spasiocima koji su, između ostalog, morali da paze i na njih. U svim tim situacijama ministri su pomagali „diskretno“, u prisustvu brojnih kamera i novinara.

U odnosima s javnošću takve situacije su poznate kao „foto-oportjuniti“ ili „PR oportjuniti“ i obično se ne propuštaju.

Korišćenjem medijskih trikova ministri dobijaju publicitet jer posao koji inače rade i treba da rade - pregovaranje, potpisivanje ugovora, sastanci, kolegijumi - nije medijski atraktivan i interesantan.

Umesto da stvore uslove da sistem funkcioniše i bude spreman za ovakve situacije, oni tu nefunkcionalnost „krpe“ sopstvenom promocijom i angažovanjem.

Ministar zdravlja ne treba da unosi decu u avion i dočekuje ih na aerodromu, već da omogući uslove za njihovo lečenje i da kvalitetnu zdravstvenu negu imaju i stanovnici van Beograda. Građanima ne treba medijska kampanja koja pokazuje kako ministar brine za njih, već da sistem odgovara njihovim potrebama. Angažovanje ministara u pojedinačnim, medijski atraktivnim slučajevima, neće pomoći Novom Pazaru, gradu sa više od 100.000 stanovnika i najvišim prirodnim priraštajem u Srbiji, koji nema uslove za lečenje beba. Primedbe se, naravno, ne odnose samo na ovu vlast.

„Nisu Gašić i Lončar prvi političari koji se trude da dobiju medijski publicitet. To je nešto sa čime se susrećemo još od prvih višestranačkih izbora, ali pošto su sada izgubljeni životi, ovaj slučaj gledamo kroz duple naočare“, kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević.

„Toj neumerenoj gladi za publicitetom pripomažu novinari jer su ili željni senzacije ili svesno dopuštaju da budu izmanipulisani u cilju nečije promocije. Voleo bih da se jave ti novinari koji su pozivani da budu na aerodromu tada, pa da vidimo šta stoji iza toga.“

Omer Mehić

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Mesto nesreće helikoptera; Autor: Zorana JevtićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Mesto nesreće helikoptera; Autor: Zorana JevtićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Mesto nesreće helikoptera; Autor: Zorana JevtićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Mesto nesreće helikoptera; Autor: Zorana JevtićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS