Magazin

HRANA KOJA NIJE LUKSUZ: Gladni ste? Preporučujemo Vam čips od cvrčaka

Brojne kompanije potrošačima nude pločice od insekata i tortilje s larvama crva agave, ali se trude da smanje faktor gađenja

Objavljeno: 09.07.2017. 06:00h
Foto: Kulinarski specijaliteti od insekata; Autor: Reuters
Krajem prošle godine, jednog utorka uveče, tridesetak ljudi okupilo se u diskretno osvetljenom restoranu „Crni mrav“ na Menhetnu na gozbu bubama. Plavičasta gusenica kružila je iz ruke u ruku dok je Lu Sorkin, entomolog Američkog prirodnjačkog muzeja u Njujorku, objašnjavao na koji način različiti insekti mogu da se koriste u ljudskoj ishrani.

Gabi Luis, suosnivač firme „Ekso“ (Exo), čuvene po proizvodnji proteinskih pločica s brašnom od cvrčaka, ispričao je kako su on i Greg Suic, njegov kolega s Univerziteta Braun, počeli da se bave biznisom jestivih insekata. A zatim, bez ijednog vriska ili izraza gađenja, gosti su prišli raskošnoj trpezi da probaju gvakamole s crnim mravima, račiće u pohanjcu od crvenih skakavaca, uz sos od maslinovog ulja i belog luka, kao i tortilje s larvama crva agave.



„Imala sam utisak da probijam barijeru koju sam podigla u vlastitoj glavi“, izjavila je Lidija Fazio, organizatorka „Biohakersa NYC“, domaćina događaja. Danas dve milijarde ljudi u svetu svakodnevno koristi insekte u ishrani. Bube se smatraju najvećim specijalitetom u Meksiku. Stanovnici Singapura jedu ražnjiće od škorpija, rabini u Izraelu još ne mogu da se slože da li su skakavci košer, iako ih najpoznatiji šefovi spremaju u restoranima „obećane zemlje“.

Pored toga što imaju izvanredan ukus, insekti su izuzetno zdravi. Istraživanja pokazuju da su bogati belančevinama, kalcijumom, cinkom, gvožđem i vitaminom A. Lakše se uzgajaju od stoke, u tom procesu troši se manje vode i emituje manje takozvanih gasova staklene bašte. U izveštaju Organizacije UN za hranu i poljoprivredu iz 2013. ističe se da je konzumiranje insekata odličan način za borbu protiv gladi i zagađenja na planeti. Međutim, nije nimalo lako nagovoriti zapadnjake da jedu bube. Taj zadatak zahteva originalne strategije da bi se prevazišla duboko ukorenjena odbojnost prema insektima.
 
ROLNICE OD INSEKATA

Uz podršku antropologa, psihologa i kognitivnih neurologa, istraživačke laboratorije i startap kompanije, uključujući „Ekso“, „Siks fuds“ i „Biti fuds“, svojski se trude da približe jestive insekte ljudima naviklim da jedu hamburgere i pijuckaju kafu. Da bi suzbile osećaj odvratnosti, te firme nude svoje proizvode u privlačnom pakovanju kako ljudi ne bi razmišljali o tome da su napravljeni od gamižućih stvorenja.
„Ljudi žele da se distanciraju od hrane koju jedu“, objašnjava Luis. Njegova kompanija „Ekso“ izbacila je na tržište pločice s brašnom od cvrčaka u nekoliko ukusa - putera od kikirikija, džema i vanile. Probijanje insekata na trpeze u Americi Luis poredi s usponom sušija sedamdesetih godina, kad su izmišljene kalifornijske rolnice da bi zapadnjaci lakše prihvatili presnu ribu. Kulinari su kombinovali meso kraljevske krabe s avokadom, dobijajući tako teksturu sirove ribe, i tu smesu su rolali u morsku travu s pirinčem. Danas se suši služi u restoranima, na aerodromima, pa čak i u bolničkim menzama.

Luis drži jednu od svojih pločica i kaže: „Ovo je naša kalifornijska rolnica od insekata.“

Kulinarski specijaliteti od insekata; Autor: Reuters

STEČENO GAÐENJE

Šezdesetih godina prošlog veka psiholozi Pol Ekman i Volas Frizen sproveli su niz istraživanja o potencijalnoj univerzalnosti izraza lica i odgovarajućih emocija. Naučnici su boravili među pripadnicima plemena Fore na Papui Novoj Gvineji. Zatražili su od njih da pogledaju fotografije s određenim izrazima lica i kažu šta oni označavaju. Na jednoj od fotografija, koju je napravio francuski neurolog Gijom-Benžamen Dišen davne 1862, bio je zabeležen karakterističan izraz gađenja. Uprkos izolovanosti od ostatka sveta, pripadnici plemena lako su pogodili emocije na fotografijama. Dalja istraživanja pokazala su da su ljudi iz 21 zemlje došli do istog zaključka. Psiholozi su tako dokazali da su emocije i odgovarajući izrazi lica urođeni, a ne stečeni. Te emocije, uključujući sreću, gnev, tugu, iznenađenje, strah i odvratnost, imaju svoju evolutivnu svrhu.

Poseban značaj ima upravo odvratnost - ona je evoluirala kao način da se izbegne bolest izazvana patogenim klicama, objašnjava Džoš M. Tajbur, docent na katedri socijalne i organizacione psihologije Slobodnog univerziteta u Amsterdamu. „Najbolji način da izbegnete patogene mikroorganizme jeste da nikad ništa ne jedete, nikad ne otvarate oči i nikad ne vodite ljubav“, kaže Tajbur. Ali pošto sve to ipak moramo da radimo da bismo opstali i razvijali se, moramo da naučimo šta je otrovno ili odvratno oslanjajući se na signale iz našeg okruženja.

To je, naravno, preraslo u mnogo kompleksniji sistem emocionalne komunikacije, kad su neke stvari koje nam se gade zaista opasne, dok druge samo tako deluju iz kulturoloških razloga. „Odvratnost jeste univerzalna, ali ne i stvari koje je izazivaju“, ističe Rejčel Herc, psiholog i kognitivni neurolog s Univerziteta Braun, s kojom su se Luis i Suic konsultovali pre nego što su napravili svoje „ekso“ pločice. U knjizi „To je odvratnost: Odgonetanje tajne odbojnosti“ iz 2003. godine, Hercova objašnjava kako kultura određuje šta je za jednu osobu odvratno - određeni zvuk, ukus ili miris evociraju različita značenja i zavise od ekološkog okruženja u kojem osoba boravi. „Osećanje odvratnosti je luksuz. Ako nemate mogućnosti da jedete file minjon, a na raspolaganju su vam insekti, naučićete kako da ih spremate“, kaže ona.

Kulinarski specijaliteti od insekata; Autor: Reuters

U PAKOVANJU JE KLJUČ

Kad je reč o insektima, Tajbur veruje da će zapadnjaci jednoga dana savladati svoju odbojnost jer će sve više kompanija izbacivati na tržište jestive proizvode od insekata. „Konzumiranje hrane ima snažnu komponentu socijalnog učenja. Ako se konzumiranje insekata učvrsti u socijalnoj strukturi, ono će se proširiti i odomaćiti“, kaže Tajbur.

Hercova ističe da način reklamiranja i pakovanje jestivih insekata imaju ključni značaj. Visoke cene, privlačna ambalaža i podrška slavnih ličnosti dovoljni su da se prevaziđu stotine godina odbojnosti prema nekoj namirnici ili proizvodu. Američka novoosnovana kompanija „Siks fuds“ izbacila je na tržište čips od brašna od cvrčaka i reklamira ga kao najnoviju zdravu namirnicu. Rouz Vang, suosnivač firme, istraživala je kako da prevaziđe odvratnost potrošača stvaranjem novih navika. Ona objašnjava da je potreban okidač koji uslovljava željeno ponašanje. „Konzumiranje insekata je zabavno i sve više ljudi uživa u tome, drugim rečima ta novina u ovom slučaju ima ulogu okidača“, smatra ona.

Poslednjeg dana Engadžet ekspanda, godišnje manifestacije na Menhetnu na kojoj se javnosti predstavlja tehnologija budućnosti, učesnici su grickali proteinske pločice napravljene s brašnom od cvrčaka. „Ovde je reč o održivosti. O budućnosti hrane“, ističe Suic.


(Tekst je objavljen u 2. broju magazina Newsweek (16. Februar 2015.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​


PIŠE Ejmi Kraft
   
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Kulinarski specijaliteti od insekata; Autor: ReutersSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Kulinarski specijaliteti od insekata; Autor: ReutersSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Kulinarski specijaliteti od insekata; Autor: ReutersSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Kulinarski specijaliteti od insekata; Autor: ReutersMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS