Magazin

NEWSWEEK INTERVJU Kokan Mladenović: Ova vlast je mera naše pameti, našeg ukusa, morala i svesti

Ova vlast je mera naše pameti, našeg ukusa, morala, naše političke svesti. Kada se iščuđavamo njihovim nakaradnim postupcima, zapravo se čudimo sebi. I to sebi neukima, sebi primitivnima, sebi koji smo ih izabrali ogromnom većinom, kaže pozorišni reditelj

Objavljeno: 09.07.2017. 13:43h
Foto: Kokan Mladenović; Autor: Dado Đilas
Nagrada za najbolju režiju na četvrtom pozorišnom festivalu Novi Tvrđava teatar dodeljena je Kokanu Mladenoviću, za komad "Jami distrikt". Newsweek Srbija podseća na intervju s proslavljenim rediteljem objavljen u 8. broju magazina Newsweek (18. maj 2015.), koji sada izlazi jednom mesečno.
 
* * *

Kao festival domaćeg dramskog teksta i domaćeg pozorišta, ovogodišnje jubilarno, šezdeseto po redu Sterijino pozorje biće održano u Novom Sadu od 26. maja do 3. juna. Za selekciju nacionalne drame i pozorišta selektorka Marina Milivojević Mađarev odabrala je devet predstava, među kojima i komad Kruševačkog pozorišta i Narodnog pozorišta Sombor „Doktor Nušić“, koji je po drami Branislava Nušića „Dr“ adaptirao i režirao Kokan Mladenović.



„I ove godine u Novi Sad odlazim svestan da je, iako još uvek naš najvažniji pozorišni festival, Sterijino pozorje odavno izgubilo značaj koji je imalo u velikoj jugoslovenskoj državi. Ta nekada važna smotra je umesto promovisanja onoga što je u umetnosti važno, umesto podizanja lestvice i uspostavljanja modernih svetskih teatarskih standarda, u međuvremenu svedena na pravljenje otužnog godišnjeg preseka pozorišne stvarnosti, na puko konstatovanje ko je te sezone napravio najviše u odnosu na veoma sumnjive kriterijume ovdašnjeg teatarskog života“, kaže Kokan Mladenović. „Danas se teza o Srbiji kao regionalnom centru značajnog pozorišta izvlači iz tradicije velike Jugoslavije i Beograda kao glavnog grada SFRJ. Nestankom te države i tog grada, nestao je i značaj na koji se pozivamo. To važi kako za pozorišne škole, tako i za sve prazniji i neinventivniji teatarski svet koji svoje bitisanje zasniva na principima samodovoljnosti, nedodirljivosti, neprovetravanja, nehvatanja ukoštac sa modernim pozorišnim tokovima. Uprkos svemu - iako se, naravno, utisak koji sledi ne odnosi na vredne i valjane ljude - Srbija i dalje insistira na učešću u nekakvim paraolimpijskim igrama, ponašajući se kao samoproglašeni, propali olimpijski šampion. Nažalost, takvo stanje je gotovo nemoguće popraviti.“
 
Zašto?

Zato što ni u postojećem pozorišnom sistemu, a ni u vrhovima vlasti - koja, inače, o kulturi ne zna ama baš ništa - nećete naći volju da se taj mehanizam pomeri sa mrtve tačke. Zato bi možda najbolje bilo konačno ga isključiti sa aparata. S druge strane, nema sumnje da na stanje u teatru utiče sveopšta apatija društva; pitanje je samo da li je to glavni razlog zašto pozorište ćuti. Ili ima još nešto?

Šta vi mislite?

Mislim da ima još nešto.

Šta?

Kukavičluk! Celo društvo, time i pozorište, suviše je lako preživelo sunovrat svih kriterijuma, pomanjkanje građanske hrabrosti, pa je ovo što poslednjih godina gledamo na beogradskim pozorišnim daskama pored ostalog i puki odraz opšte bezvoljnosti društva. Reditelji i glumci iste su kukavice kao i građani, koji se plaše da izađu na ulice i glasno kažu šta im smeta. Budući da sam već pomenuo sunovrat vrednosti... Ako na jednu stranu stavite imena upravnika beogradskih teatara od pre četvrt veka, kakvi su, recimo, Velimir Lukić, Vida Ognjenović, Jovan Ćirilov, Ljubomir Muci Draškić, Borka Pavićević, a s druge one koji se danas nalaze na njihovim mestima, siguran sam da će vam, kao i meni, biti nepodnošljivo neprijatno. I to na isti onaj način na koji će vam biti neprijatno kada jednoga dana shvatite da je deo vašeg života prošao dok su u Srbiji na vlasti bili Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. I tu mnogo ne pomaže pravdanje da niste sami za njih glasali. Hteli - ne hteli, u našim biografijama ostaće da smo jednom pristali na to da o našim sudbinama odlučuje nekakav polusvet. Što je najgore, građani ove zemlje manje-više dobrovoljno pristaju na ulogu statista u ovoj vrsti ibijevštine.

Ne mislite da ste prestrogi?

Ne, ne... Narod koji iole poštuje određene intelektualne i moralne kriterijume odbio bi da proguta ono što mu se kroz medije svakodnevno servira. Ili bi barem otvoreno pokazao da sumnja u iluziju i laž zvanu naš trenutni život. Poslednjih godina često srećem ljude koji su veoma besni i koji, čim uđu u svoje dnevne sobe, postaju veliki heroji. Ta najezda Tviter revolucionara, Fejsbuk Če Gevara, to je, znate...

Da, ali to su isti oni građani koji su 1996/97. tri meseca demonstrirali protiv krađe lokalnih izbora; isti koji su izveli 5. oktobar 2000.

Nisu isti.

Kokan Mladenović; Autor: Dado Đilas

Kako nisu?

Nisu! Građani o kojima govorite nestali su tamo gde je nestala i građanska Srbija. Paradoksalno, u vreme nakaradne vlasti Slobodana Miloševića u Srbiji ste imali neuporedivo veći opozicioni potencijal: Građanski savez, Beogradski krug, Helsinški odbor za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, slobodne medije... Najzad, imali ste kontinuitet pobune: od 9. marta 1991. do 5. oktobra 2000. nije prošlo mesec-dva, a da nije organizovan neki protest, demonstracije, neka akcija...

Ljudi su umorni, razočarani...

Ali su se i rasuli. Emigracija danas ne podrazumeva samo nekontrolisani odlazak mladih ljudi - tog, inače, najboljeg srpskog izvoznog proizvoda - nego i rešenost cele jedne generacije sredovečnih da zauvek napuste ovu zemlju. Ako ste mladost potrošili u pobuni koja se izrodila ni u šta, a narednih dvadeset godina proveli u nadanju da će se možda ipak nešto promeniti, onda valjda imate pravo na mirnu polovinu ili poslednju trećinu svog ionako već uludo straćenog života.

„Neće biti bolje/Nikad, nikad bolje, nikad biti neće“, napisao je Vladislav Petković Dis. Kako to da se od momenta kada su napisani ovi proročki stihovi gotovo ništa nije promenilo? Zašto nam Radoje Domanović danas deluje kao da je kolumnista nekih dnevnih novina? Zbog čega je Branislav Nušić tako aktuelan? Da li bi narod koji na sopstvenim greškama do te mere ništa nije naučio zaista imao razloga da nestane?

Pretpostavljam da komediju Branislava Nušića „Dr“ niste režirali slučajno?

Rad na komadu „Dr Nušić“, baziranog na drami koju ste spomenuli, poklopio se sa prošlogodišnjom otužnom prigodnicom - obeležavanjem stotinu i pedeset godina od rođenja velikog pisca...

Zašto otužnom?

Zato što se savremeno srpsko pozorište, ali i društvo uopšte, potrudilo da Branislava Nušića nekako svede na „komedijaša“; na pisca od koga je najbolje braniti se takozvanom nušićevštinom - lakom komedijom koja u sebi nema ničeg od Nušićeve autentične hrabrosti i sklonosti ka prevratništu. S druge strane, nas koji smo radili na toj predstavi - uključujući, naravno, i pisca songova Marka Šelića Marčela - interesovao je jedan drugi Nušić: pisac koji je robijao zbog svojih političkih stavova, koji se nije plašio vlasti i koji je imao hrabrosti da to javno i kaže. Komedija „Dr Nušić“ opisuje međuratne srpske bogataše koji su svoja bogatstva stekli na nesreći Prvog svetskog rata i koji, neuki kakvi jesu, sebi i svojoj deci sada na sve načine pokušavaju da obezbede fakultetsko obrazovanje i društveni status. Od trenutka kada smo napravili predstavu, u Srbiji se dogodio čitav niz skandala sa lažnim diplomama i doktoratima - od predsednika Tomislava Nikolića do ministara, gradonačelnika, lokalnih funkcionera vladajućih i opozicionih stranaka. Kupovina znanja postala je naša svakodnevica.

Šta će tim ljudima te silne lažne diplome i doktorati kada građani i bez „dr“ vide koliko su pametni, obrazovani, ugledni, otmeni, uspešni?

Zato što veruju da će na taj način izlečiti svoje duboke komplekse i frustracije. Zahvaljujući njima, ova zemlja pokazuje da joj nije potreban nikakav ozbiljan školski sitem, u šta nas, uostalom, svakoga dana uspešno uverava i resorni ministar. Našim životima, nažalost, vladaju loši đaci; našom državom - ponavljači.

Kokan Mladenović; Autor: Dado Đilas

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Kokan Mladenović; Autor: Dado ĐilasSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Kokan Mladenović; Autor: Dado ĐilasSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Kokan Mladenović; Autor: Dado ĐilasSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Kokan Mladenović; Autor: Dado ĐilasMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS