Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Čarobnice iz naših sokaka: Kako se danas u Srbiji obučavaju veštice

Danas pojedine starice s Homoljskih planina, iz Bora, Bele Palanke, Negotina i Zaječara obavljaju magijske rituale. Njihovo veštičarstvo ne razlikuje se od narodnih magijskih bajalica, koje su u ovim krajevima prilično rasprostranjene

Objavljeno: 10.07.2017. 13:12h
Foto: Ilustracija; Autor: Pixabay
Istorijski arhivi kazuju nam da pre nekoliko vekova ljudi nisu blagonaklono gledali na žene kojima je primarno božanstvo bila Velika Majka Zemlja. Kod Srba veštice su se delile u tri grupe: prvoj su pripadale demonske žene, koje su se danju odmarale, a noću ustajale iz sopstvenih grobova i kretale u lov na ljudska bića.

Za razliku od vampira, koji su se uglavnom hranili ljudskom krvlju, veštičje poslastice bili su srce i džigerica. U drugoj grupi nalazile su se tek stasale devojke koje su za đavolje rabote obučavale starije i iskusnije žene, dok su trećoj - u okviru ove podele i najbenignijoj - pripadale vračare.



Na tlu Srbije, za razliku od zapadnoevropskih zemalja, inkvizicija nije pustila korenje, niti je kao u katolicizmu propoved o vešticama kao demonskim bićima koje treba spaliti na lomači posedovala teološki karakter. Međutim, ni srpskim vešticama nije bilo lako. Devojke i žene za koje se sumnjalo da šuruju s nečistim silama bile su spaljivane, pečene na ražnju, a njihovim mesom, da se ne bi povampirile, hranjeni su psi.
 
PRVI PROGONI VEŠTICA

Mijoljka, majka gročanskog sveštenika Petra Ninkovića, za razliku od veštica iz vremena u kome se za sve pitao vožd Karađorđe, dobro je prošla. U julu 1704. meštani su je prvo mučili potapanjem u Dunav, a potom je s porodicom proterali iz Grocke. Zbog nanete nepravde Mijoljka se požalila tadašnjem mitropolitu Vićentiju Jovanoviću, koji je stolovao u Sremskim Karlovcima. Karlovački mitropolit pomenuti postupak proglasio je običnim seoskim sujeverjem, zahtevajući od vlasti da Mijoljki i njenoj familiji u Grockoj obezbedi miran život.

Pandure koji su pokušali da izvrše mitropolitovo naređenje Gročani su prebili. Nakon tog incidenta u Sremske Karlovce poslali su četvoročlanu delegaciju koja je mitropolitu Jovanoviću pokušala da dokaže da je Mijoljka uistinu veštica, od čijeg je zla u Grockoj umoreno četrnaestoro dece. Mijoljkina odbrana da s veštičarenjem nema nikakve veze pala je u vodu kad se na suđenju pojavila, kako bi se to danas popularno kazalo, zaštićena svedokinja baba Perunika, koja je istakla „da su Mijoljka i ona zajedno izjele mališane Sime Terzije i Stevana Grbovčevića“.

Da je Mijoljka veštica, dokazalo se prilikom njenog potapanja u Dunav. Narod se uverio da je plivala kao tikva, a po vodi, prema tadašnjim verovanjima, plivaju samo veštice jer ih je tome naučio đavo. Sudanija je dugo potrajala, a baba Mijoljka je s porodicom iz Grocke ponovo prognana. Prvo su se nastanili u Kragujevcu, da bi se ubrzo trag zlosrećnoj porodici sveštenika Petra Ninkovića izgubio po sremačkim selima.

U arhivu Virovitičke županije nalazi se predmet Anice Paunković iz Cepina, koju su 1746. „susjedi optužili za vještičarenje“. Proces protiv Anice Paunković vođen je godinu dana zato što je optužena poricala saradnju s nečastivim. Da bi iznudili priznanje, jedan od sudija došao je na „genijalnu“ ideju da Anici detaljno pregledaju polni organ i Venerin breg ne bi li tu pronašli satanin beleg. Pred svetinom su je vezali za čekrk, rastezali je i lomili kosti, i tek pošto su joj ispod polnog organa i pazuha zapalili sveće, Anica je priznala da je satanina ljubavnica, koji ju je svake noći posećivao u liku dvanaestogodišnjeg, za svoje godine izuzetno razvijenog i obdarenog, dečaka Joze. S njim je Anica doživela najluđe ljubavne trenutke. Pošto je konačno priznala da je veštica, Anica Paunković je 28. decembra 1747. na Gradskom trgu u Osijeku spaljena na lomači.

Ilustracija; Autor: Pixabay

LOV U VREME KARAÐORÐA I MILOŠA OBRENOVIĆA

Iz austrijskih i mletačkih arhiva, pogotovo u mestima gde su Srbi uglavnom bivali graničari (Bosanska Krajina, Kordun, Banija, Lika, Slavonija, Crna Gora), potiču svedočanstva o progonu veštica. U Kotorskom arhivu nalazi se i italijanski popis žena mučenih 1800. godine zbog sumnje da magijskim i veštičjim obredima more ljude. Četrdeset žena bačeno je u more, a one koje su preživele bliski susret sa slanom vodom bile su spaljene jer se, kao što je u prethodnim redovima istaknuto, plivanje smatralo demonskim umećem.

O lovu na veštice pisao je i Vuk Stefanović Karadžić. Pored narodnog verovanja da se veštice skupljaju u Sremu, iznad sela Molovina na jednom velikom orahu, i u Koporinu na Kleku, iznad Ogulina, gde se vesele i polno opšte, hroničar društvenih zbivanja i reformator srpskog jezika u svojim pisanijima istakao je i da je 1806. vožd Karađorđe Petrović sam spalio jednu ženu, dajući tako primer drugim srpskim gospodarima da u sopstvenim sredinama započnu sa istrebljenjem veštica. Prema sačuvanim zapisima publiciste Tihomira R. Ðorđevića, u selu Žabari u Pomoravlju, po zapovesti Karađorđevoj, Paunu Stanojević su zbog veštičarenja privezali uz ražanj i ispekli je između dve vatre. Maćehu Petra Joksića iz Topole prvo su upucali pištoljima, potom joj telo isekli noževima i na kraju mesom nahranili pse da se ne bi povampirila. Rudnički vojvoda Antonije Pljakić, inače Karađorđev zet, koji je ostao zapamćen po nadimku „čovek zver“, u Gurgusovcu (današnjem Knjaževcu) 1809. godine ispekao je neku babu za koju su mu meštani kazali da je kao saradnica đavola po selu mnoga zla učinila. Karađorđe je svog zeta pohvalio „za sve uspešno ispunjene ciljeve u interesu države“. Karađorđe je ubrzo sagledao glupost i besmislicu lova na veštice, pa je u zakonik iz 1810, u okviru trideset prvog paragrafa, doneo sledeću uredbu: „Ko bi se usudio veštice tražiti i ubijati i žene mučiti, kako su bivale ovakove budalaštine, ili u vodu baciti, ko bi učinio ovakvu ludost da se Serbima svet smeje, odsuđujemo mu: ono što bi učinio rečenim vešticama njemu da se učini.“ Ipak, praznoverje koje se u narodu zapatilo i vekovima prenosilo s kolena na koleno nije moglo brzo i lako da se iskoreni, tako da je ova Karađorđeva uredba u praksi predstavljala samo mrtvo slovo na papiru.

Problem lova na veštice dočekao je kneza Miloša Obrenovića. Posle pokolja dvadeset žena pod Bukuljom 1818, Miloš Obrenović bio je prinuđen da aktivira Karađorđevu uredbu donoseći paragraf u kome je Srbima zakonski zabranio da tuku žene. Tako je 1822. lično zaštitio izvesnu baba Hristu iz sela Božanje (tadašnja Kragujevačka nahija), koju su seljani zbog veštičarenja hteli da linčuju. Pomenutim Miloševim zakonskim ukazima najviše su se suprotstavljali valjevski knez Jovan Bobavac, koji je Milošu oštro otpisao da niko ne može da mu zabrani da istrebljuje veštice, vampire i kodlake (vukodlake), i knez Petar Obradinović iz Rogačice, koji je knjazu u bukagijama poslao zatvorenika uz prateće pismo u kome ga detaljno izveštava da je dotični glavom i bradom veštac, koga su sa još petnaest pomoćnica ulovili meštani Jakljana. Miloš im je odbrusio da čoveka puste na miru, da konačno prestanu s ludovanjem i počnu da se bave ozbiljnim domaćinskim poslovima. Jakljani su mu otkazali poslušnost. Miloš je pobesneo zahtevajući hitno hapšenje kolovođa. Pošto lokalne vlasti to nisu želele da učine, Miloš ih je smenio i u Jakljane poslao naoružane momke da konačno uspostave red i, ako to bude neophodno, pred seljanima likvidiraju kolovođu ove gluposti. Kolovođa je bekstvom u manastir jedva spasao živu glavu.

Poslednji izveštaj o takvim obračunima s vešticama datira iz Kragujevačke Rače. To se, i pored protivljenja Miloša Obrenovića, dogodilo 1841, a u spaljivanju te veštice učestvovao je i seoski pop, čije je ime zbog vatrenih stihija koje su prouzrokovali Prvi i Drugi svetski rat ostalo zaboravljeno. Pa sada neka neko ne kaže da rat u pojedinim slučajevima mnogima nije brat.

Ilustracija; Autor: Pixabay

RETRO VEŠTIČARENJE

S likvidacijom veštica u Srbiji prestalo se krajem devetnaestog veka. Danas pojedine starice s Homoljskih planina, iz Bora, Bele Palanke, Negotina i Zaječara obavljaju magijske rituale. Njihovo veštičarstvo ne razlikuje se od narodnih magijskih bajalica, koje su u ovim krajevima prilično rasprostranjene. Ali i u vreme modernog internet veštičarenja pojave se slučajevi koji nas delimično vrate u doba kad su se za sve pitali vožd Ðorđe Petrović Karađorđe i knjaz Miloš Obrenović.

Novinarka Jasna Jojić Pavlovski u knjizi „Vlaška magija 2“ („Prometej“, Novi Sad 2009) opširno je pisala o sudbini starice Ljubinke Surdulović, koju su žitelji Metovnice (selo u okolini Bora) optužili da je veštica. Optužba je bila zasnovana na neproverenim glasinama Ljubinkine komšinice Desanke Žurž. Pročulo se da je Ljubinka 12. avgusta 1998, naga, raspletene kose, u kasnim večernjim satima u Brestovačkoj reci prizivala đavole, koji su ubrzo svim Metovničanima počeli da štete. Zahvaljujući veštoj odbrani advokata Slobodana Ðurđevića, sud u Boru presudio je u staričinu korist.

Etnolog Zorica Divac zabeležila je slučaj koji se početkom ovog veka i milenijuma dogodio takođe u blizini Bora, u selu Šarbanovac. Sumnjajući da zbog „vezivanja“ nije u stanju da polno opšti s mlađim i lepšim devojkama i ženama, jedan mladić je staricu s kojom je ostvario emotivnu vezu ubio zbog nabačenih veštičjih čini.

Ilustracija; Autor: Pixabay

INTERNET VEŠTICE

Danas veštice više nisu ružne brkate ženturače već, što se 4. septembra 2009. na Prvom svetskom kongresu veštica održanom u Velikom Gradištu primetilo, izuzetno privlačne i inteligentne pripadnice lepšeg pola. Tom prilikom održana je i trka metlom na stotinu metara, a učesnice i radoznali posetioci degustirali su čarobne napitke. Najveću pažnju potpisnika ovih redova privukla je seksepilna Marina. Upitao sam ovu devojku, rođenu u Velikom Gradištu, kojim to putevima koračaju savremene veštice?

„Na to pitanje ne mogu precizno da odgovorim. Ja sam veštica početnik. Mene toliko ne zanimaju astralna putovanja koliko pravljenje ljubavnih napitaka. U današnje vreme teško je pronaći princa. Svi moji prinčevi ili su već oženjeni, ili su pak naklonjeni istom polu“, kazala mi je uz osmeh koji bi otopio i najledenija muška srca. Nije mi poznato da li je veštica početnica tokom ovih godina uspela nekog princa da začara svojim moćima. Samo jedno je izvesno - internet veštice su ambiciozne i šarmantne žene. Izgledaju znatno mlađe nego što to uistinu jesu. Opsesivno nisu vezane za tehnološka dostignuća, ali to ne znači da vešto ne koriste mesindžere, Vajbere i druge aplikacije za druženje. Aktivne su na Tviteru i Fejsbuku. Uspešne su studentkinje, menadžerke, direktorke marketinga, umetnice... Zbog izuzetnog seksepila gde god se pojave privlače pažnju muškaraca. Internet veštica od svakog muškarca sve što poželi može da dobije. Međutim, mnoge od njih, prevashodno zbog visokopostavljenih kriterijuma, ostaju neudate jer teško pronalaze srodne duše.

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija; Autor: PixabaySrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Ilustracija; Autor: PixabaySrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Ilustracija; Autor: PixabaySrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Ilustracija; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS