Magazin

MISTERIJA DREVNE GROBNICE: Otkrivene zastrašujuće tajne masovne dečje grobnice u Atini

Kako se na stotine umrlih beba našlo na dnu jednog bunara u drevnoj Atini?

Objavljeno: 10.07.2017. 13:44h
Foto: Atina; Autor: Profimedia
Tridesetih godina prošlog veka arheolozi su počeli s iskopavanjem atinske agore, glavnog trga u centru drevnog grčkog grada. Pored velikih hramova i statua po kojima je grad danas poznat, pronašli su i bunar uklesan u stenovito tle.

Šokiralo ih je i zbunilo ono što su u njemu našli: skeleti stotina male dece i pasa. S vremenom stručnjaci su postavili dve glavne hipoteze da bi objasnili kakvu je ulogu imao neobičan bunar, različit od svega pronađenog u antičkom svetu. Neki su smatrali da je reč o masovnom decoubistvu, a drugi da se tu nalaze žrtve velike pošasti.



Tokom poslednje dve decenije tim istraživača je pomoću najnovijih tehnoloških metoda analizirao sadržaj bunara i zaključio da gore navedene pretpostavke verovatno nisu tačne. Njihova analiza, podneta akademskom časopisu Hesperija u izdanju Američkog fakulteta klasičnih studija u Atini, nudi nov pogled i neveselo tumačenje nekih detalja iz života starog atinskog društva.
 
MENINGITIS

Marija Liston, biolog-antropolog na Univerzitetu Vaterlo u Ontariju, i njen tim ustanovili su da je bunar skrivao ostatke 457 dece i 150 pasa i štenadi, kao i skelet jedne odrasle osobe s većim fizičkim deformitetom. S kostima je bio pomešan veliki broj krhotina grnčarije. Arheolog Suzan Rotrof sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu posebnim metodama izračunala je da su tela dospela tamo negde između 165. i 150. godine pre Hrista.

Izgledalo je da su bebe umrle prirodnom smrću, a ne od posledica neke pandemije. Sva deca, osim troje, u vreme smrti bila su stara manje od nedelju dana, kaže Listonova. Ispitivanje koje je obavila na lobanjama sugeriše da je čak jedna trećina umrla od bakterijskog meningitisa, često uzrokovanog presecanjem pupčane vrpce nesterilisanim predmetom - što je i dalje uobičajeni uzrok smrti u nekim delovima sveta u razvoju. Meningitis ostavlja prepoznatljive tragove na kostima lobanje, objasnila je ona. Ostale bebe podlegle su verovatno drugim bolestima ili stanjima uobičajenim za to vreme, na primer dehidrataciji usled dijareje.

U blizini bunara nalazilo se nekoliko napuštenih radionica za obradu metala, pa se u njemu našla veća količina komadića bronze. Bakar iz legure, koji je u kosti dospeo kad se bunar napunio vodom, ima jaka antibakterijska svojstva, što verovatno može da objasni zbog čega su nađeni ostaci izuzetno dobro očuvani, napominje Listonova.

Drevna Atina; Autor: Profimedia

OTKUD KOSTI U BUNARU

Ostaje, naravno, pitanje otkud uopšte kosti u bunaru. Arheolozi su u raznim prilikama skelete beba nalazili na različitim mestima: u grobovima, ispod dasaka kućnog poda, čak i na gradskim smetlištima.

Najnovije otkriće ide u prilog uznemirujućem saznanju da su u rečeno vreme tela umrlih, tek rođenih beba bacana umesto da budu propisno sahranjena. U antičkoj Grčkoj, kao i u Rimu, deca su za „potpuna ljudska bića“ smatrana tek nakon ceremonije koja se održavala sedam do 10 dana od rođenja, napominje Suzan Rotrof. Dete je tada dobijalo ime i glava porodice (gotovo uvek otac) odlučivao bi da li hoće ili neće odgajati bebu. Potonja odluka donosila se bar u nekoliko slučajeva: ako je dete rođeno s deformitetom, ako je porodica već suviše brojna, ako je majka neudata... Ponekad bi neželjeno dete ostavljali na javnom mestu, pa nije bilo neobično da ga neko uzme i podigne kao roba.

Ali, ukoliko bi novorođenčad napustila ovaj svet pre nego što postanu građani, verovatno bi završila na dnu bunara koji je mogao biti pogodno mesto: u vreme o kojem je reč, 165-150. godina pre Hrista, bunar se nalazio u slepoj ulici nedaleko od agore, pristupačan a skriven od pogleda. Listonova misli da je bacanje u napušteni bunar možda smatrano za postupak s više dostojanstva nego nešto drugo.

Atina; Autor: Profimedia

ZNACI ZLOSTAVLJANJA

Nisu sva ta deca umrla prirodnom smrću. Kod jednog mališana starog 18 meseci vidljivi su znaci maltretiranja - višestruki prelomi na raznim delovima tela, uključujući lobanju, u raznim fazama zarastanja. To je verovatno najstariji primer zlostavljanog deteta ikada pronađen, naglašava Marija Liston.

Zbunjuju i ostaci pasa. Zooarheolog Lin Snajder misli da su verovatno bili prineti kao žrtve. Mada su ptice i ovce češće bile žrtvovane, smatralo se da psi naročito dobro uklanjaju „zagađenje“, napominje Listonova. A porođaj i smrt malog deteta smatrani su događajima koji izazivaju „zagađenje“. Verovatno su u tu svrhu hvatali pse lutalice. Pošto na kostima pasa nisu nađeni tragovi smrtonosnih povreda, mada se kod mnogih vide zarasli prelomi, zasigurno se ne zna kako su bili likvidirani, kaže Snajderova.

Bunar se nalazio na mestu koje je sada brdo puno zelenila između Muzeja drevne agore, gde svakoga dana stižu stotine turista, i Hefestovog hrama izgrađenog pre više od 2.400 godina. Na bunar danas podseća samo neveliko ulegnuće u zemlji. Tu raste jedan iskrivljeni bor, stabla povijenog i sličnog znaku pitanja.


(Tekst je objavljen u 23. broju magazina Newsweek (13. jul 2015.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​


PIŠE Daglas Mejn   ...
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Atina; Autor: ProfimediaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Atina; Autor: ProfimediaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Atina; Autor: ProfimediaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Atina; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS