Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Ostati na površini: Tehnologijom protiv davljenja tokom leta

Moderna tehnologija mogla bi da zaustavi epidemiju davljenja tokom leta

Objavljeno: 16.07.2017. 06:00h
Foto: Ilustracija; Autor: Nebojša Mandić
Osmi april 2014. godine počeo je kao savršen dan u južnoj Floridi. Harmani i Harmoni Vest, dvogodišnje bliznakinje iz Dirfild Biča (američka savezna država Florida), provele su pre podne pod budnim okom ujaka, igrajući se lutkama i bojicama, u očekivanju da im se roditelji vrate s posla. Kad su roditelji stigli kući nešto posle podneva, Harmani i Harmoni šćućurile su se između tate i mame na krevetu da malo dremnu. Roditelji su prvi zaspali.

Kad su se probudili, dočekao ih je košmar: njihovih ćerkica nije bilo, a vrata stana bila su odškrinuta. Devojčice su se nekako iskrale, otvorivši teška ulazna vrata, koja ranije nikad nisu otvarale, spustile se niz stepenice i došle do jednog od velikih bazena u tom stambenom kompleksu. Hauard Vest, otac bliznakinja, spazio je svoje ćerkice okružene policijom i lekarima hitne pomoći, koji su pokušavali da ih ožive. Nekoliko minuta pre toga bračni par iz Severne Karoline na godišnjem odmoru na Floridi izvukao je njihova sićušna tela iz vode, pozvao hitnu pomoć i otpočeo oživljavanje. Međutim, bilo je prekasno.

ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD

Statistički podaci ostaviće vam gorak ukus u ustima: približno deset Amerikanaca udavi se svakog dana. Prema podacima američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, među mališanima starosti između jedne i četiri godine, kao što su bliznakinje Vest, davljenje je najčešći uzrok slučajne smrti. Većina nesrećnih slučajeva dogodi se u bazenima. Leto je, naravno, najsmrtonosnija sezona.

Najveća opasnost preti deci koja se usude da plivaju kada to ne bi smela. Prema studiji Univerziteta u Memfisu iz 2010. godine, koju je naručila Američka plivačka fondacija, više od polovine anketirane dece iz šest velikih gradova reklo je da se malo ili nimalo ne održava na vodi. „Uprkos tome, mnoga od te dece kažu nam da će tokom leta najmanje pet puta sama ući u vodu“, kaže Kerol Irvin, jedna od autorki studije. Iako je u mnogim zemljama, od Velike Britanije do Bangladeša, plivanje obuhvaćeno obaveznim nastavnim planom i programom, to nije slučaj u Sjedinjenim Državama. Poslanici nekolicine saveznih država zalažu se za uvođenje časova plivanja, ali je odziv, uglavnom zbog toga što je teško naći sredstva, veoma mlak. Tako teret pada na lokalne centre za rekreaciju, nacionalne organizacije, kao što su američki Crveni krst i Plivačka fondacija i, naravno, roditelje.
 
TEHNOLOGIJA USKAČE

Mnogi se okreću novim tehnološkim izumima. Jedna takva naprava zove se „svim sejf“, lagana ogrlica za kupače kompanije „SEAL inovejšens ink“. Kad se nalazi pod vodom duže od unapred podešenog broja sekundi, ogrlica i njen kontrolni hab (koji se stavlja pored vode) ispuštaju seriju sve glasnijih alarma i pulsirajućeg svetla, upozoravajući roditelje na potencijalnu opasnost.

Doktor Grejam Snajder, otac dvoje male dece, inženjer i lekar hitne pomoći u Raliju, u Severnoj Karolini, izumitelj je „svim sejfa“. „Davljenje ne izgleda kao borba, nema vriske niti mlataranja rukama. Ono je bolno tiho“, kaže Snajder, koji je mnogo puta ukazivao pomoć žrtvama davljenja i proveo sate proučavajući snimke sigurnosnih kamera s javnih bazena. „Ako odrasli ne znaju na šta da obrate pažnju, nesreća često može da im promakne. Sve liči na igru, dete ritmički poskakuje gore-dole dok na kraju ne izroni.“

Snajder je proteklih pet godina proveo usavršavajući svoju ogrlicu, koja je, po njegovim rečima, korisna za plivače svih nivoa veštine i uzrasta: neplivače (alarm se odmah oglašava); decu koja plivaju štafetu (20 sekundi), odrasle sportiste (koji s lakoćom ostaju pod vodom čitav minut) i starije građane. Hab, punjač i ogrlica koštaju oko 400 dolara; svaka sledeća ogrlica je 150 dolara. Jedan hab može da nadgleda nekoliko desetina ogrlica odjednom. Oko 15.000 bazena i prodavnica širom SAD prodavaće ovog leta ove komplete, ali Snajder odmah ističe da „svim sejf“ ne može da zameni časove plivanja, niti nadzor odraslih. „Ovo je samo još jedan dodatni stepen zaštite za ljude koji su već u stanju pripravnosti i koji su spremni da reaguju u opasnoj situaciji“, ističe on.

Nekoliko letnjih dečjih kampova u Severnoj Karolini već koristi ovaj izum. Na jesen jedna velika kompanija koja organizuje krstarenja ponudiće putnicima ove ogrlice. Ketlin Volin Plučinski kaže da bi volela da je ova ogrlica postojala 2007. godine, kad se njen četvorogodišnji sin Džon udavio u elitnom letnjem kampu u Hjustonu. Iako je Džon imao mnogo časova plivanja i mada je oko bazena bilo dovoljno spasilaca (kamp tvrdi da ih je bilo skoro 2:1 u korist odraslih), njegovu borbu za vazduh niko nije primetio.

„Zaštita dece zasnivala se na ljudskom faktoru, a on je zakazao i ja verujem da bi Džon danas bio živ da je imao ogrlicu za neplivače.“

Još jedna spravica za sprečavanje tragedija u vodi zove se „aj-svimbend“, uređaj na baterije koji se pričvršćuje za traku na glavi ili naočare za plivanje. Trojica očeva udružila su snage i konstruisala i proizvela napravu nakon što se dete iz njihovog komšiluka udavilo u letnjem kampu u Konektikatu. Uređaj koristi „blutut“ tehnologiju za povezivanje sa aplikacijom koju roditelji besplatno mogu da skinu na svoj Android ili Eplov operativni sistem iOS. Ukoliko je dete pod vodom duže od unapred određenog broja sekundi, aktivira se prodorna sirena. „Aj-svimbend“ prodaje se za 59,99 dolara u prodavnicama dečje opreme, a onlajn može da se naruči u „Targetu“ i „Volmartu“. „Smatramo da, ako roditelji mogu da potroše 120 dolara na patike, onda mogu sebi da priušte i ovaj uređaj“, kaže Pol Njukom, glavni operativni direktor kompanije. Firma je do danas primila 16.000 narudžbina. Pol Ču, glavni izvršni direktor, kaže da je planirano da globalna prodaja iduće godine dostigne 100.000 uređaja. Sledeća generacija „aj-svimbenda“, tvrdi on, biće povezana s kompjuterskim oblakom i omogućavaće povezivanje čak 100 uređaja.

Ilustracija; Autor: Dado Đilas

SIGURNOSNE KORNJAČE

Ove kontrolne spravice nisu prvi uređaji ovakve vrste. Proistekli su iz jednostavnije „sigurnosne kornjače“, narukvice na baterije koju nose neplivači i koja je izmišljena 1999. godine. Kornjača drečave boje prikači se za najlonsku narukvicu - liči na nagradu koju dobijete u „hepi milu“ - a onog sekunda kad se pokvasi, radio-signal se šalje do baze i aktivira alarm. Baza i jedna traka koštaju 150 dolara. Sličan uređaj ova kompanija prodaje i za kućne ljubimce.

Spravice najsavremenije tehnologije koje služe za bezbednost na vodi ne koriste se samo na bazenima. U Santjagu, u Čileu, kompanije „X-Kem“ i „Grin solušens“ udružile su se i postavile „tornjeve sa spasiocima-dronovima“. Specijalizovane bespilotne letelice, takozvani dronovi, opremljeni su GPS tragačima i transportuju pojaseve za spasavanje potencijalnim davljenicima, a preko ugrađenih zvučnika emituju uputstva žrtvama. Istraživanja su pokazala da jedna bespilotna letelica stiže do davljenika gotovo tri minuta brže od veštog spasioca. Dronovi lete na litijumske baterije, koje se restartuju na njihovim tornjevima na solarni pogon, a mogu istovremeno da posluže i kao punjači za mobilne telefone, vaj-faj centri i promotivni habovi. Na dve najveće plaže u Čileu - Vinja del Maru i Algarobu - ovi dronovi-spasioci počeće da rade ovog leta (letnji meseci u Čileu su od decembra završno sa februarom). Slični programi postoje u SAD i Iranu.

Ipak, nisu svi zadovoljni usavršavanjem ovih tehnoloških „igračkica“. „U okruženju pod nadzorom, tehnologija može da predstavlja dodatni stepen zaštite i smanji broj davljenja, ali ona može i da uljuljka roditelje i spasioce i pruži im osećaj lažne sigurnosti“, kaže Frančesko Pija, ugledni stručnjak za nesreće davljenjem. Pija naglašava da ništa ne može da zameni časove plivanja. Studija objavljena u časopisu JAMA pedijatriks pokazala je da časovi plivanja smanjuju rizik od davljenja za 88 odsto. „Ali ni časovi plivanja neće stoprocentno zaštititi vaše mališane od davljenja“, tvrdi Ketlin Volin Plučinski, koja je posle smrti sina pokrenula sajt za bezbednost prilikom plivanja i otpočela brojne kampanje. „Toliko drugih oblasti već je prihvatilo savremenu tehnologiju radi veće bezbednosti. Nije li vreme da i plivanje sledi taj primer?“


(Tekst je objavljen u 24. broju magazina Newsweek (20. jul 2015.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​


PIŠE Karolina Buja
   
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija; Autor: Nebojša MandićSvet

​VLADIMIR PUTIN O SEBI: Ja sam obična osoba, volim da slušam Mocarta i da čitam istorijske romane

Ilustracija; Autor: Nebojša MandićMagazin

UKUSNO DO POSLEDNJE MRVE: Spremni za kompjuter koji će ljudima služiti... finu hranu

Ilustracija; Autor: Nebojša MandićMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA: Šta se krije ispod površine: Nove tehnologije na bazi grafena daju nezamislive uvide u umetnost!

Ilustracija; Autor: Nebojša MandićSrbija

​JOHANES HAN I KETRIN VENT ZA NEWSWEEK: Pažljivo pratimo situaciju u vezi sa Adria media group

Inicijalizacija u toku...
Ostale vesti iz rubrike Magazin
Ilustracija; Autor: Nebojša MandićMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Pravda za počasne konzule: Naslednici gospodina Nikaragve

Ilustracija; Autor: Nebojša MandićMagazin

TKAČNICA SNOVA: Evo kako će nam roboti izrađivati garderobu po meri

Ilustracija; Autor: Nebojša MandićMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kineska industrijska špijunaža: Da li su FBI i CIA nemoćni protiv curenja podataka

Ilustracija; Autor: Nebojša MandićMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Ajvor Roberts, bivši britanski ambasador u Jugoslaviji: Milošević mi je priznao: Bio sam glupa, tvrdoglava budala...

PRATITE NAS

Pratite našu Facebook stranicu.