Magazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Zlatna groznica: Novi turisti zaposeli istočnu Srbiju

Stotinama godina ispiranje zlata bilo je ozbiljna privredna grana...

Objavljeno: 16.07.2017. 06:00h
Foto: Kopači zlata u istočnoj Srbiji; Autor: Nemanja Pančić
Tešim se da, ni ako ostanem bez posla, neću propasti. Uvek, računam, za život mogu da zaradim ispirajući zlato...

Zasnivam ovu nadu na tri jedva vidljive sjajne ljuspice što su ostale na dnu mog plastičnog tanjira koji sam pola sata vrteo i tresao, nagnut nad jednim potokom pored Neresnice.



- Koliko mi ovakvih treba za gram? - pitao sam Gorana Ilića.

Pogledao me je da bi video da li se šalim.

- Dosta... - bio je neodređen.

I odmah dodao, da me uteši:

- Ali možda nađeš krupnije zrno. Ili grumen. Nikad se ne zna.
 

Taj grumen sanjaju svi tragači. Veličina mu se menja od zrna kukuruza, preko lešnika i oraha, do pesnice, a u trenucima očaja - kad je na jednoj strani, onoj dalekoj, sve, a na ovoj ovamo ništa - postaje veliki kao glava deteta. Još ga niko nije video, ali se priče o njemu prenose od senovitih potoka do srebrnih brzaka, i traju kao što traje čovekova želja za zlatom, ili kao što traje veliki san.

Stvarnost je, međutim, sva u sitnim ljuspicama.

Do samo pre pet godina obale Peka i njegovih pritoka bile su puste. A sada ih svakog vikenda zaposedaju stotine ljudi iz Beograda, Novog Sada, Subotice, Šapca... koji u njima traže zlato. Srbiju je zahvatila zlatna groznica.

- Pre tri godine smo došli prvi put i ništa nismo našli. Prošle godine smo upoznali meštanina koji nas je naučio kako da prepoznamo mesta gde ima zlata... i evo nas i sada. Sada smo već iskusni tragači - pričaju Milenko Dimitrijević (48), taksista iz Novih Banovaca, i njegova supruga Dragana, službenik, dok gaze Brodičku reku.

Zlato u istočnoj Srbiji; Autor: Nemanja Pančić

KRALJ I NASLEDNICI

Vode u istočnoj Srbiji valjaju zlatno grumenje i prah, ostavljajući ga duž obala, a veština prepoznavanja mesta gde se zlato zadržalo prenosi se s kolena na koleno.

Već stotinama godina, do kraja Drugog svetskog rata i početka socijalizma, ispiranje zlata na prostorima između Miroča i Deli Jovana, s jedne, i Homoljskih planina s druge strane bilo je ozbiljna privredna grana. Kao što su u drugim krajevima čitave porodice s proleća izgonile stada na planinske pašnjake da s njima tamo ostanu do prvih ledenih vetrova, uz Pek i pritoke - Bukovsku, Brodsku, Grabovsku, Todorovu reku i ostale, a ima ih ukupno četrnaest - izlazili su Vlasi da traže zlato.

Ravnali su se po komarcima - kad se oni jave, bio je znak da voda više nije toliko hladna i da u njoj može da se radi.

Prvo su glave porodica, obučene u belo, kretale niz reke i po položaju kamenja koje su dokotrljale bujice određivale gde će se kopati, a onda su dolazile njihove žene s decom i podizale šatore. Ispiranje je bilo muški posao: pred ženama se o zlatu nije govorilo, a „onih dana“ u mesecu, verovalo se, svaki dodir s njima donosio je zlu sreću. Muškarci ni među sobom o poslu nisu govorili dok sunce ne zađe... Pazilo se i na praznike, a sve to da se ne naljuti Muma Paduri, čuvarka reka, polja i vaskolike prirode, čije ime prevedeno s vlaškog znači „majka šume“. Ona je umela da bude stroga, muškarcima koji bi se o nju ogrešili lomila je alat, vezivala ih ili oduzimala pamet.

Radilo se, u osnovi, s drvenim tanjirom, ispitkom. Ali i ovako: u proleće se u reku potopi ovčje runo, pa dlake zaustavljaju čestice zlata, a nakon dva-tri meseca ta se koža jednostavno spali i sve postane pepeo i prah osim zlata.

Ili se od dasaka napravi žleb dugačak desetak ili više metara, na njegovo dno poprečno se postave letvice, pa se naspe zemlja i pusti voda da teče, a onda sa prečki skine zlato.

Ta se sprava zvala i zove i danas vešeraj.

Između dva rata najčuvenija po zlatu bila je Neresnica. Kralj Aleksandar Karađorđević kupio je veliki bager i tu ga dovezao - veći od njega bio je samo onaj koji je za engleskog kralja Džordža V radio u Indiji.

Bager u Neresnici proradio je 12. oktobra 1934. godine, tri dana pošto je kralj ubijen u Marselju, i na radost njegovih naslednika, iz šljunka koji je on vadio iz Peka mesečno se ispiralo između 25 i 32 kilograma čistog zlata.

Kopači zlata u istočnoj Srbiji; Autor: Nemanja Pančić

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Kopači zlata u istočnoj Srbiji; Autor: Nemanja PančićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Kopači zlata u istočnoj Srbiji; Autor: Nemanja PančićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Kopači zlata u istočnoj Srbiji; Autor: Nemanja PančićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Kopači zlata u istočnoj Srbiji; Autor: Nemanja PančićSvet

ROK OD 60 DANA ZA DOGOVOR: Katar podneo žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS