Magazin

NEWSWEEK U KLUBU KNJIŽEVNIKA Iva i Buda: Akademici za ugostiteljstvo i srećan život

Priča o Ivi Kusaliću i Budi Blagojeviću, Hrvatu i Srbinu, priča je o večnom prijateljstvu, iskonskom poslovnom partnerstvu, u kojem je obraz bio važniji od ugovora.

Objavljeno: 25.07.2017. 16:54h
Foto: Klub književnka; Autor: Dado Đilas
U vremenu kada se ortaci utrkuju ko će pre koga da prevari, sasvim nesvakidašnje zvuči storija o ljudima koji su napravili najznačajniji hedonistički hram.
 
* * *

Da su kojim slučajem hedonistički agenti čuvenog Mišlenovog vodiča u prošlom veku obilazili ovaj deo Evrope, sigurno bi bar jednu zvezdicu okačili u beogradskom „Klubu književnika“. To je jedno od onih mesta zbog kojih vredi promeniti pravac kretanja da bi se zadovoljila nepca, uživalo u raspojasanim intelektualnim razgovorima i doživele scene vredne prepričavanja.



Poseban dragulj u kulturno-istorijsko-gastronomskoj svesti Beograda nastao je zahvaljujući i legendama koje se prenose s kolena na koleno. Nalazi se u zgradi koju je krajem 19. veka podigao Milan Piroćanac, nekadašnji predsednik vlade Kraljevine Srbije. Ovo mesto u Francuskoj 7 počelo je s radom odmah posle Drugog svetskog rata. Odavno je ušlo u nezvaničnu istoriju, a trebalo bi i u lektiru, jer tu su, uz Budin rozbif i Ivinu dalmatinsku pržalicu, guštali Simon de Bovoar, Alberto Moravija, Žan-Pol Sartr, Sofija Loren, Ričard Barton, dolazili su i tadašnji moćnici Peko Dapčević, Koča Popović, Draža Marković, Stambolići, a i velikani književnosti Andrić, Krleža, Kiš, Pekić, Bulatović, Pavić, Kapor, Ćosić, Bećković, Duško Radović, bardovi glumišta i novinarstva, strane diplomate, lepotice i špijuni.

Buda Blagojević (levo), čuveni konobar Miki i Ivo Kusalić (desno); Autor: Dado Đilas

I HRVAT I SRBIN

Priča o Ivi Kusaliću i Budi Blagojeviću je priča o večnom prijateljstvu, iskonskom poslovnom partnerstvu, u kojem je obraz bio važniji od bilo kakvog ugovora. U vremenu kada se ortaci utrkuju ko će pre koga da zajebe, sasvim nesvakidašnje zvuči storija o dva ugostitelja koji su jedan drugom verovali na reč, i tako proveli život, posmatrajući gosta kao vrhunsko božanstvo. Svake Nove godine, u znak zahvalnosti i poštovanja za to što je omogućio da se otvori kafana „Kluba književnika“, Aleksandar Vučo je dobijao smuđa u majonezu, koji su mu slali gde god se nalazio. Sistem poslovanja im se svodio na tri džepa: u gornjem levom bio je novac za pijacu, u desnom za dobavljače, a u onom pozadi za dnevne troškove.

„To je bio najbolji primer bratstva i jedinstva“, kaže Budin sin Zoran Blagojević, ugledni lekar i profesor. „Iva je bio iz okoline Dubrovnika, Buda iz okoline Loznice, jedan jakih katoličkih, a drugi pravoslavnih nazora, u ‘Klubu’ su i Glas kocila i Pravoslavlje ležali jedno pored drugog. Buda i Iva su ceo život radili zajedno, i to je za današnje prilike nezamisliv ortakluk, bez papira, bez ugovora, bez svađe i taj odnos se završio prirodno, kada je Iva umro. Imali su svoju podelu posla, Iva je kao stariji bio broj jedan, a ‘Klub’ je bio njihovo zajedničko čedo. Iva je bio ozbiljan čovek, njegov sin Tomislav završio je elektrotehniku, živi u Zagrebu, a Ivina supruga Tereza je do smrti živela u Beogradu i moj otac ju je do poslednjeg trenutka obilazio.“

Buda je imao 10 godina kada je napustio selo Cikote kod Loznice i u Beogradu nastavio treći razred osnovne škole, stanovao je kod brata, koji je imao bakalnicu i kafanu. Završio je srednju ugostiteljsku školu i izgledalo je da će krenuti utabanim stazama, ali su njegovom bratu 1948. godine nacionalizovali imetak. Zaposlio se u kafani „Balkan“, tadašnjem hotelu Turističkog saveza Srbije. Posle je otišao u restoran „Jadran“, koji se prostirao od Pašićeve ulice do Čumićevog sokačeta. Letnja bašta Jadrana brojala je 350 stolica, u sredini je bio vodoskok. Bio je to jak restoran. Potom je „Jadran“ zamenio za „Dva ribara“, takođe moćno mesto. Tada je već radio sa Ivom Kusalićem, koga je upoznao 1948. godine i sa kojim će drugovati do kraja Ivinog života. Ispratio ga je na poslednji put, sve do rodnih Ćilipa, gde se a njim oprostio na grobu.

„Otišli smo poslednjim avionom iz Beograda na Ćilipe da ga sahranimo. Počinjao je rat i sa Ivinim odlaskom se završio i jedan period mog života. I to onaj lep i uspešan, kad smo mnogo radili i kad smo sve mogli“, ispričao je Radmili Stanković za NIN.

Iva je preuzeo „Klub književnika“ 1954. godine, a Buda je došao 1957. Držali su zajedno i „Aeroklub“, tada „Klub privrednika FNRJ“. Do 1960. godine, tri leta su Iva i Buda držali tokom avgusta dubrovački restoran „Mimoza“, koji je bio okupiran gostima zbog Dubrovačkih igara, umetnici i njihovi fanovi iz cele ondašnje Jugoslavije dolazili su na najznačajniju letnju kulturnu manifestaciju. I svi su išli u „Mimozu“ jer se znalo da Iva i Buda čine nemoguće. Sa starog surčinskog aerodroma se liferovalo meso, ali i breskve i jagode, kojih u Dubrovniku nije bilo. Potom su njih dvojica otvorili na Kalemegdanu i restoran u „Cvijeti Zuzorić“, i klub Kulturno-prosvetne zajednice, čuveni KPZ, ali konačno, i zauvek, ostali su u „Klubu književnika“. E, tu počinje posebno poglavlje u istoriji hedonizma.

Smederevac koji je u Klubu književnika od 1946; Autor: Dado Đilas

„SMEDEREVAC“

„Iva mu je bio i venčani kum i kada je umro, osetio se veliki gubitak. Moja majka i otac su bili 61 godinu u braku, a ja sam se šalio govoreći da laže jer kada bi se sabralo vreme koje je proveo kod kuće, možda bi dobacili do 15 godina zajedničkog života. Više je vremena provodio u ‘Klubu’ sa Ivom nego kod kuće“, priča doktor Blagojević, koji pamti da je za vreme raspusta u „Klubu“ upoznao Branka Ćopića, pisca prve knjige koju je pročitao. Tada je dobio njegovu sliku iz školskih dana sa posvetom. Seća se da ga je otac nedeljom pre podne, kada bi odlazio u nabavku, ostavljao u „Klubu“, gde se sa pomoćnim radnicima muvao po kafani.

„Kada je ‘Klub’ počinjao da radi, bila su njih trojica partnera, jedan od njih, Nikola Bosanac, voleo je da gleda vesterne, pa me je često vodio u ‘20. oktobar’. To su bile šezdesete, Nikola je jako rano umro, tako da su ostali samo Iva i Buda. Moj otac nije bio strog, a nije mogao ni da bude jer nije provodio mnogo vremena s nama. Jedino ga se sećam kao oca, i to je za mene bio praznik, kada smo nedeljom odlazili na utakmice, a jedan jedini put je ušao u moju školu - krenuo je u nabavku na Cvetni trg, pa je parkirao auto u dvorište Osme gimnazije. Iva i Buda su bili ozbiljno uhodan par. Ljudi misle da su oni bili vlasnici ‘Kluba’, a zapravo su bili prva dva radnika i pokrivali su 150 mesta u bašti sa četvoro ljudi. Danas je to nezamislivo. Otac je bio izuzetno predan poslu i njegovo radno vreme bilo je takvo da nekada nije dolazio kući, prespavao bi u ‘Klubu’. To je bio restoran u zakupu i uvek je bilo neizvesno kad će ih neka sila odatle pomeriti. Dve najveće revolucije u ugostiteljstvu bile su kada je Buda počeo da izdaje fiskalni račun i kada je uveo kartice.“

Osim Ive i Bude, jedan od glavnih simbola ovog restorana u Francuskoj 7 jeste i „smederevac“. Ova peć na drva sastavni je deo „Kluba“ od njegovog osnivanja 1946. godine, pa sve do 2008, kada je, posle nekoliko stotina hiljada pripremljenih jela, i zvanično „otišao u penziju“ preselivši se iz kuhinje u dvorište, gde kao muzejski eksponat pred ulazom počasno dočekuje goste.

„Kada sam 1994. godine počeo da radim u ovom restoranu, nisam mogao da verujem da se ovde i dalje jela spremaju na ‘smederevcu’! Priprema hrane na ovoj peći bila je neuporedivo zahtevnija nego na savremenim električnim šporetima, ali se tačno znalo na kom kraju peći je koja temperatura, pa se shodno tome i znalo gde se krčka sarma, gde se peče roštilj, a gde je najbolje postaviti fritezu“, ispričao je jednom šef kuhinje Ljuba Vasić.

Stari telefon za rezervacije; Autor: Dado Đilas

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Klub književnka; Autor: Dado ĐilasSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Klub književnka; Autor: Dado ĐilasSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Klub književnka; Autor: Dado ĐilasSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Klub književnka; Autor: Dado ĐilasMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS