Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Zid novinarskog plača: Istraga s predumišljajem

„Kad budem video kako ide tužilačka istraga, ili uopšte ne ide, obratiću se javnosti“, kaže Nemanja Pantić, sin ubijenog novinara

Objavljeno: 31.07.2017. 21:01h
Foto: Profil Milana Pantića u Muzeju istorije novinarstva u Vašingtonu; Izvor: Privatna arhiva
Posle ovog obraćanja medijima pred bistom svog oca, Nemanja Pantić je procenio da je to bilo sasvim dovoljno od istupa i komentara. U razgovoru koji smo vodili nekoliko dana kasnije napomenuo je da o ubistvu svog oca, bar zasad, neće da govori ni iz privatnog ugla, da objašnjava ko je od Pantićevih kolega i prijatelja bio uz porodicu sve ovo vreme ili pokušavao da pomogne na bilo koji način, o tome koliko je stradanje njegovog oca ostalo u pamćenju kolega iz Novosti, prijatelja iz Jagodine i okruga koji je pokrivao svojim radom, kontaktima, ukoliko ih je bilo, sa nekima koji su mogli da došapnu svoja saznanja...

„Ne bih govorio ni na obeležavanju godišnjice ubistva, ali sam pristao na insistiranje prijatelja. Majka više ne želi da se oglašava, a ni ja više neću to činiti dok ne vidim šta će se događati. Šta god da kažem, ne znam uopšte u kom pravcu bi to moglo da se tumači. Kada budem video kako ide tužilačka istraga, ili uopšte ne ide, u neko dogledno vreme svakako ću se obratiti.“

Uprkos očekivanjima i najavama da će se u „slučaju Pantić“ nešto krupno konačno učini, predsednik Komisije za istragu ubistva novinara Veran Matić otvoreno iznosi rezervu koja bi mogla da se prevede i kao strahovanje da od gromoglasnih najava da je ubistvo policijski rešeno zapravo i ne bude ništa. I da do sledeće godišnjice ubistva sve ponovo zamre.

„Očekujem mnogo otpora i opstrukcije, kao što je bilo u slučaju novinara Slavka Ćuruvije... Možda u ovom slučaju i više, jer su akteri na takvim pozicijama i u takvim situacijama sa kojih mogu da utiču na društvenu zbilju.“

Detaljnije i jasnije o tome nije želeo da govori, iako se iz rečenog jasno shvata da oni, ili onaj, na koje Matić upire ovim rečima, i danas, kao i u vreme počinjenog zločina, imaju i uticaj i moć. Naravno, ne samo u Jagodini već na višem nivou.Tako je svakom od nas ostavljeno da promišlja o kome, ili o kojima je reč.

Uočljivo je da se, mimo manira obraćanja za svaku iole interesantniju policijsku akciju, javnosti u ovom veoma važnom slučaju nijednom rečju nije obratio neko od policijskih čelnika. Siguran sam da bi svaki građanin, ne samo direktno zainteresovan za ovaj slučaj, voleo da sazna šta o tome ima da kaže bar ministar policije. Oglašavao se povodom manje značajnih događaja, ali i tema koje mu nikako nisu u opisu posla. Uostalom, iz svega što se o slučaju dosad zna, jasno je da se ubistvom Milana Pantića bavila policija na državnom nivo, a lokalna sarađivala u meri u kojoj je to potrebno.

Uloga glasnogovornika je sada prepuštena Veranu Matiću, kao predstavniku pomenute komisije, što nikako ne mora da bude loše. Ali nekako deluje, iako to ne želimo da se desi, da bi zloslutne rezerve i eventualni promašaji u najavama brzog rešavanja zločina i imenovanja svih aktera bili svaljeni na brljivost nekog drugog, nikako ne na institucije zadužene da se time bave.

Muzej istorije novinarstva u Vašingtonu; Izvor: Privatna arhiva

„SKIDANJE SUMNJE“

Na osnovu zasad raspoloživih informacija dobijenih od komisije, mediji su naveli da su ubice Milana Pantića odavno evidentirani pripadnici organizovane kriminalne grupe sa sedištem u Beogradu, da su u Jagodinu stigli na dan ubistva, da je nalogodavac prethodno s njima stupio u kontakt preko posrednika, koji su takođe otkriveni, da su utvrđeni svi motivi zločina, a da je nalogodavac lokalni privrednik koji je bio nezadovoljan serijom Pantićevih tekstova o privrednoj korupciji u Pomoravlju. U prikupljanju dokaza koji se između redova navode kao neoborivi, ovaj put su pomogle i analize baznih stanica za mobilne telefone, te svedoci čija su imena strogo čuvana tajna.

Jedan detalj iz pobrojanog zbunjuje - ako je nalogodavac lokalni privrednik, onda je to u suprotnosti sa tvrdnjom da su akteri zločina „na takvim pozicijama i takvim situacijama sa kojih mogu da utiču na društvenu zbilju“. No, možda je u pitanju samo pogrešna novinarska interpretacija ili namera da se zasad „ne otkriva previše“.

Međutim, „otkrivanja“ je do ovih poslednjih informacija bilo previše, plasiranih u tolikoj meri i na takav način da se ne mogu otkloniti sumnje ni u ovo poslednje najave. Naime, za one koji brzo zaboravljaju ili one koji „slučaj Pantić“ nisu pomno pratili svih ovih godina vredi navesti da je više medija, i to poimence, objavljivalo imena ubica, osumnjičenih, nalogodavaca i naziva preduzeća o kojima je Pantić pisao i zato platio životom. Ni državni činovnici ni političari nisu izostali.

Tako su, na primer, pisali da su „istražitelji ranije sumnjali da je jedan od mogućih počinilaca Stanko Kojić, koji se nekada prezivao Savanović, iz Travnika, nekadašnji pripadnik Vojske Republike Srpske, koji u Foči služi kaznu od 35 godina zatvora zbog ratnih zločina u Srebrenici“. Kao drugog počinioca navodili su Dragana Tešića, „koji živi u Nemačkoj pod imenom Dragan Antić i prijavljen je kao hrvatski državljanin. Rodom je iz Bijeljine, bio je pripadnik SDG Željka Ražnatovića Arkana“.

Pune dve godine se o njima pisalo. Ispitani su na zahtev naše policije, koja nije uspela da dođe do relevantnih podataka da su povezani sa zločinom. Nakon svega, mediji koji su ih imenovali kao ubice doslovce zaključuju: „Sada su otkriveni počinioci ubistva novinara Milana Pantića, ali je i skinuta sumnja sa Kojića i Tešića.“

Iako ovaj dvojac svakako ne spada među „cvećke“, čerečenje koje su doživeli po svim kriterijumima izlazi van granica razumnog. Pogotovo što se nijednom rečju i objašnjenjem nije ukazalo na osnovu čega su uopšte dospeli na listu glavnoosumnjičenih izvršilaca zločina.

U isto vreme navođeno je i „da rezultati dosadašnje istrage pokazuju da je ubistvo naručeno iz Jagodinske pivare“, što je navodno potvrđeno porodici ubijenog novinara, kasnije su pomenuta imena i „sumnjivih“ predstavnika sindikata u ovoj kompaniji, zatim da se drugi pravac istrage odnosi na cementaru „Novi Popovac“ kod Paraćina, čiji se tadašnji direktor žalio na Pantićevo pisanje, pa saslušanje „vođe niškog narko-klana Zorana Ajkovića Ajkule jer je potvrđeno da je dva dana pre ubistva boravio u Jagodini...“

„Istrage“ su nekako došle i do Nemanje Kolesara i Zorana Janjuševića, svojevremeno bliskih saradnika premijera Zorana Ðinđića, za koje je pisano da su od desetoro pozvanih jedina dvojica koji su odbili poligrafsko testiranje. U jednoj rečenici je kasnije saopšteno da je Janjušević na lični zahtev poligrafski ispitan.

U priču su uvedena i druga, „važnija imena“. Lider Jedinstvene Srbije Dragana Marković Palma takođe je na lični zahtev otišao na poligrafsko ispitivanju u UKP kako bi dokazao da sa ovim slučajem nema nikakve veze. Ali je iskoristio priliku da prozove lidera LDP Čedomira Jovanovića da učini isto povodom drugih slučajeva, uz međusobne neumesne komentare ko bi od njih u zatvoru trebalo da „vežba prajd“.

Nedopustivih brljotina je bilo. Ne bi smele da se ponove, da veoma ozbiljan zločin ne pretvore u farsu i zabavu.


(Tekst je objavljen u 80. broju magazina Newsweek (jul 2017.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​


PIŠE Vojislav Tufegdžić
   
  • Sledeća stranica
  • 1
  • 2
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Profil Milana Pantića u Muzeju istorije novinarstva u Vašingtonu; Izvor: Privatna arhivaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Profil Milana Pantića u Muzeju istorije novinarstva u Vašingtonu; Izvor: Privatna arhivaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Profil Milana Pantića u Muzeju istorije novinarstva u Vašingtonu; Izvor: Privatna arhivaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Profil Milana Pantića u Muzeju istorije novinarstva u Vašingtonu; Izvor: Privatna arhivaSvet

MADURO HAPSI OPOZICIJU U VENECUELI: Briga me šta SAD misle!

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS