Magazin

NEWSWEEK S VUKAŠINOM VOLFOM MINIĆEM: Šibicari iz visokog društva

Nekoliko puta, kada su se ovdašnji mediji bavili njime, Vukašin Volf Minić predstavljan je kao špijun, istražitelj, lovac na ukradeno blago i švercere cigareta, saradnik stranih službi bezbednosti i vojske...

Objavljeno: 31.07.2017. 16:15h
MUZEJ BESMISLA

Na sve načine pokušava da ukaže kako Srbija u svetu nikom nije u vidokrugu. Njega kao Srbina rođenog u Gostivaru u Engleskoj niko za nas nije pitao do 1999. do bombardovanja i „problematičnih odluka Slobodana Miloševića“. Ali uoči NATO bombardovanja ovde dolazi sasvim drugim poslom.

„Načelnik londonske policije me je obavestio da su se na prodaji u ‘Kristiju’ pojavili novčići iz 13. veka. I moj brat je od velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve čuo da se radi o našem iznetom blagu. Englezi su predložili nagodbu, da oni stopiraju prodaju, a da mi... pa, uvek ima naših ljudi koji njima prave probleme. Da ‘opeglamo’ sve to. Te novčiće je u Srbiji kupio naš poznati slikar Momo Kapor, koji je potom rasprodavao našu baštinu. Kada sam stigao u Beograd, posetio sam ga i pitao zna li šta radi?“

Obišao je i visoke predstavnike SPC s kojima je razgovarao i o novčićima i o problemu nacionalnog blaga. Na trenutak ga prekidam pitanjem koliko su sveštenici upućeni u šverc novčića, da li je možda i neko od njih bio upleten? Umesto odgovora, pravi neuobičajeno dugu pauzu za dinamiku svog izražavanja. Ni osmeh ni potvrda, negiranje ili uočljiva grimasa. Zamolio sam ga da nastavi uz opasku da mi je ‘sve jasno“, što je prošlo bez njegovog komentara.

Navodi da je još 2001, dok je boravio ovde, osnovao Asocijaciju za zaštitu nacionalne kulturne baštine „Blago“.

„Mi smo u vreme Vojislava Koštunice pokrenuli inicijativu da se na Kosovu popiše srpska umetnička imovina koja pripada SPC, ali to nije urađeno. Glavni ‘problem’ je bio ko će raditi taj posao i ko će od toga uzeti novac. Naši nisu dozvolili da se to uradi. Zato nemamo predstavu koliko umetničkog blaga postoji na Kosovu i koliko je u međuvremenu ukradeno. Masa umetnina i ikona je pokradena s naše strane. A kada je poslednji put taj popis urađen? Mislim 1867. ili 1877. godine. I to su Turci uradili. Mi ne znamo šta imamo i to ostavlja prostor najgorim manipulacijama.“

Svežijim primerom se nadovezuje na pređašnju priču.

„Uradili smo obezbeđenje muzeja u Požarevcu, najviše puta pljačkanog u istoriji svih muzeja na svetu. Ali kada je ‘Blago’ želelo da uplati donaciju Narodnom muzeju, od mene su tražili da im dodatno platim kako bih im dao donaciju. Za neku papirologiju, za troškove davanja donacije. Na 50.000 evra tražili su još pet-šest hiljada evra za proceduru. Tako se odbija donacija, verovatno zbog nekih drugih interesa, vrlo dobro znajući da će biti odbijeni.“

S navodnom dozom čuđenja ga pitam da li to potkrepljuje sumnje da u Narodnom muzeju postoje falsifikati umetničkih dela, da je zbog toga godinama zatvoren jer neko ne želi da se prikaže šta je zapravo u depoima? „Naravno da postoje falsifikati, originali su u raznim vilama. Iz Srbije je izneto užasno mnogo, a nema popisa imovine ni SPC, ni Narodnog muzeja... Evo, dali smo ideju i želeli smo da organizujemo da deo fundusa Narodnog muzeja koji je stajao u katakombama u etapama i tematski transportujemo i izlažemo na Aerodromu ‘Nikola Tesla’, u okruženju koje je maksimalno bezbedno. Poenta je bila samo koordinacija. Ako se već svi žale da je Narodni muzej nedostupan javnosti, našim ljudima i gostima iz inostranstva, hajde da bar delove izložimo u nekom adekvatnom prostoru, gde dolazi mnogo ljudi i gde mogu to da vide. Naravno da ništa nije urađeno“.

Vukašin Volf Minić; Autor: Vladimir Šporčić

„EKSPERTI“ I LUDACI

Počinjemo razgovor o tome zašto se sada u Srbiji bavi ozbiljnim poslom ukoliko događaje iz poslednjih dvadesetak godina tumači na veoma negativan način. Ostavlja odgovor za kasnije, pre toga želi da mi napomene svoje viđenje realnosti i onoga što joj je, ovako kako danas izgleda, prethodilo.

„Imamo lažne heroje, lažne vrednosti, lažne velikane, sve lažno. Mi slavimo teroristu koji je pokrenuo Prvi svetski rat. Posmatramo sve to iz današnje perspektive, a u tom trenutku on je bio terorista. Nemamo zdrav odnos ni prema čemu, a ono što istorijski vredi švercujemo i preprodajemo strancima. I oni su nam krivi za sve. Stalno su nam drugi krivi. A ovde lopova na svakom koraku. To nema veze ni sa vlašću ni sa opozicijom. Kada su nas proterali sa svih strana sveta jer smo lopovi, počeli smo da krademo svoj narod. I to je čitava priča.“

Iz perioda raspada Jugoslavije navodi „politički slučaj“ kojim se neposredno bavio. Po priznanju, ne baš do kraja.

„Radovan Karadžić je Džonu Mejdžoru za njegovu kampanju u Engleskoj dao oko 100.000 maraka. To je objavio Njuz internešenel. Posle toga me je pozvao urednik Gardijana i pitao da li bih istražio tu priču, pošto je neki, nazoviposlovni čovek iz Beograda tužio Njuz internešenel zbog laži. Proverio sam ga, ustanovio čime se sve bavio i kakve je tragove ostavio. Međutim, pozvali su me poznanici i po principu ‘hajde, Volfe, molim te, ima ženu i decu, teško je, nemoj da si takav’ privoleli da se bez previše buke završi priča o Karadžićevom finansiranju Mejdžorove kampanje.“

Zbog svega što navodi, a lep primer iz njegovih usta nisam čuo tokom sat i po razgovora, pitam zašto se nalazi u Srbiji, šta njegova agencija ovde radi. Objašnjava da su to interes i želja, da je mogao da bira drugu lokaciju u kojoj će mu se nalaziti sedište, ali da se ovde ponešto ipak menja nabolje i da je tu koliko zbog veza sa Srbijom, u istoj meri i zbog klijenata iz inostranstva. Iz opisa delatnosti vidim da mu istrage, koje u njegovom slučaju nekako uvek imaju negativni prizvuk, i dalje predstavljaju osnov zanata.

„Mogli bismo da radimo ovde i za domaće klijente da je uređeno tržište, ali nije. Na našu žalost, ili na sreću, radimo samo sa strancima. Pošto je jugoistočna Evropa tranzitna zona, uglavnom nestabilna u oba smera, i za prodor sa Istoka i iz Evrope ka Istoku, tržište pulsira veoma dinamično, svašta se dešava. Za svaku ozbiljnu analizu i planirani posao strani klijenti moraju da angažuju ozbiljnu analizu, da se obaveste o događajima i dobiju pouzdane informacije. Svi žele da im investicije budu bezbedne, svaki iole ozbiljan biznismen, a mi radimo srednji i veliki biznis, mora u potpunosti da bude obavešten i na osnovu podataka se sačini plan; da zna s kim će sarađivati, koje su mu garancije za investicije, koje eventualne prepreke, kakve su procedure i zakoni, u kojoj se meri sprovode... Tek na osnovu svega toga donose se odluke. Mi nismo konsalting firma koja savetuje investitore, mi ne garantujemo uloge i biznis plan, već istražujemo tržište i informišemo o tome u kakvom će okruženju poslovati. Radimo legalnu zaštitu na istražnom i pravnom nivou, dajemo čistu bazu da bi neko mogao da preuzme biznis i investira.“

S njegovog stanovišta, kaže, sada se „ipak nešto dešava“. Ponovo napominje da smo kao zemlja nebitni i velikim kompanijama i velikim političkim „igračima“.

„Multinacionalne kompanije su osvojile tržišta odavno. Oni su stavili svoje šape ovde samo da drugi ne bi ušli, a ne zato što ovde imaju dobre prihode. Globalno gledajući, to su za njih mizerni iznosi. Dok ne ojačamo kao država, dok ne budemo ekonomski stabilni, ništa se od toga neće promeniti, nećemo moći ni na šta da utičemo. Što pre shvatimo svoju nevažnost, biće nam lakše da se pomerimo napred.“

Ne odustaje od svog gledišta čak ni kada ga pitam za „lokalne teme“, za, na primer, Beograd na vodi i rušenje objekata u Savamali. Posle odgovora nisam imao koncentracije čak ni za pitanje koje sam zaboravio da mu postavim - odakle mu nadimak Volf, od „naših“, ili „njegovih“.

„Beograd na vodi? U čemu je tu problem? To što neko mora da zaradi na tom poslu? Naravno da mora. Nenormalno je da se tako uradi rušenje, slažem se. Ali koju vrednost to realno ima? Nikakvu. To zemljište nije imalo nikakvu vrednost, niko dinara ne bi uložio u njega... Ma, i geostrateški interes za nas - nikakav. Kakvi crni Rusi i Amerikanci, oni nas ne vide na mapi, rade svoje poslove i ne zanimamo ih. To mogu da pričaju samo ‘analitičari’ i neki novinari prognozirajući da li će sledeći svetski rat da počne u četvrtak ili petak, o tenkovima, avionima, budalaštinama. I još ih predstavljate kao eksperte. Vi ste ludi.“


(Tekst je objavljen u 80. broju magazina Newsweek (jul 2017.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​


PIŠE Vojislav Tufegdžić

FOTO Vladimir Šporčić
   
  • Sledeća stranica
  • 1
  • 2
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Srbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Srbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Srbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Magazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS